Ученици првог разреда се у току школске године оцењују описно. Описна оцена представља опис постигнућа ученика у остваривању исхода, циљева и задатка прописаних планом и програмом наставе и учења, као и степена ангажовања и напредовања ученика.

Наставник током целе школскегодине континуирано води евиденцију о напредовању, ангажовању, постигнућима и активностима ученика на часовима.

Ученик првог разреда је у потпуности савладао предвиђене наставне садржаје уколико наставник процени да су свидефинисани исходи испуњени уз самостално напредовање и стално ангажовање ученика:

Ученик разуме фреквентне и уобичајене усмене исказе, као и кратке, једноставне усмене прилоге везане за познате теме, појаве и догађаје.
Обавља основне језичке функције (давање и тражење, тј. размена информација о искуствено блиским ситуацијима и појавама, једноставно исказивање идеја и мишљења).
Ученик правилно изговара све гласове и гласовне групе, чак и у тежим и
неувежбаним комбинацијама гласова, уз поштовање акценатско-интонацијских правила.

Ученик коме је потребна мања помоћ наставника за остваривање неких од дефинисаних исхода начасовима, сматра се да је савладао предвиђене наставне садржаје али да изостаје самостални рад и стални напредак ученика:

Ученик разуме најфреквентније речи и изразе из свакодневног спорог и разговетног говора.
Уме да обави основне комуникативнеактивности (поздрављање, представљање, добродошлица, опраштање, захваљивање, пружање
информација о себи, распитивање о суштинским информацијама које се тичу саговорника).
Ученик познаје изговор фреквентних, понављаних и меморисаних гласова, као и некихнајчешћих гласовних група.

Ученик коме је потребна већа помоћ наставника за остваривање дефинисаних исхода на часовима сматра се да није у потпуности савладао наставне садржаје и да изостаје његов напредак и језички развој уз недостатак ангажовања:

Ученик разуме уобичајене речи, изразе, фразе и кратке везане усмене исказе и записе
који се тичу његових непосредних искуствених доживљаја и сфера интересовања.
Сналазисе у кратким и увежбаним комуникационим улогама, уз употребу научених и
уобичајених фраза и формула (постављање питања и давање одговара).
Ученик препознаје исправан изговор већине гласова и гласовних група,као и једноставне граматичкеелементе и конструкције.

Ученик који није остварио ниједан или веома мали број дефинисаних исхода сматра се да није савладао предвиђене наставне садржаје уз изостајање његовог напредовања, језичког развоја и ангажовања.

ДРУГИ-ЧЕТВРТИ разред:

Од другог до четвртог разреда оцењивање је бројчано и врши се:

1) Писаним путем (осим ученика другог разреда код којих је писање необавезна и прилагођена споредна активност)
2) Усменим путем
3) Праћењем активности на часу и кроз израду домаћих задатака

Оцена представља објективну и поуздану меру напредовања и развоја ученика, као и ангажовања ученика и његове самосталности у раду.

1) Писане провере постигнућасе оцењују на основу скале која изражава однос између процента тачних одговора и одговарајуће оцене:

∙86-100% оцена одличан (5)
∙70%-85% оцена врло добар (4)
∙50%-69% оцена добар (3)
∙33%-49% оцена довољан (2)
∙до 32% оцена недовољан (1)

Скала може да варира у односу на постигнућа ученика, али не више од 5%.

2) Оцена на усменом одговарањусе формира на основу учениковог одговора или излагања према следећој бројчаној скали:

Одличан (5) –ученик је у стању да самостално примењује научене речи и изразе, у потпуности разуме основни смисаои главне информације у аутентичном разговору два или више (са)говорника. Разумеизражена осећања, жеље и расположења. Течно и с лакоћом описује себе иоколину, школски контекст и приватан живот, свакодневне навике, искуства и догађаје. На једноставан начин излаже на задату тему и одговара напитања која се односе на њу. Успешно ради у различитим облицима рада.

Врло добар (4) – ученик је способан да фукционално усвоји појмове, речи и изразе, а уз мању помоћ наставника ихповезује и изводи закључке.Разуме основни смисао и главне информације у аутентичном разговору. Саставља краће исказе о себи, својој породици инепосредном окружењу. Уз краће паузе и мању помоћ наставника, описује себе и своје непосредно окружење,свакодневне активности, искуства и догађаје користећи једноставна језичка средства.Сналази се у различитим облицима рада.

Добар (3) – ученик углавном разуме појмове, речи и изразе, може самостално да наведе граматичке појмове и појмове из вокабулара и објасни их уз делимичну помоћ наставника. Познаје и користи једноставнијеграматичке елементе и конструкције. Разуме општи смисао и најважније информације уједноставном језичком контексту. Поставља једноставна питања о темама које одговарајуњеговим интересовањима. Захтеве обавља делимично и узпомоћ наставника.

Довољан (2) – ученикпрепознаје основне појмове, фреквентне речи иједноставне изразе у јасно контекстуализованом и спором говору. Уз већу помоћ наставника разуме веома кратка, једноставна,разговетно и споро изговорена упутства. У стању је да продукује искључиво просте реченице и изрази најосновније потребе уз минмалну примену у језичком контексту.

Недовољан (1) – ученик не показује способност репродукције нити препознавања основнихпојмова, речи и израза. Ни уз велику помоћ наставника не разуме најједноставније захтеве ни упутства.Не показује жељу за напредовањем нити ангажовањем.

3) Активност ученика прати се континуирано и вреднује се током целе школске године. У активност улази и редовност/благовременост/тачност израде и доношења домаћих задатака, као и редовно доношење материјала потребног за рад на часу. Степен самосталности у раду, степен ангажовања, иницијативе, начин остваривања сарадње у процесу учења са другим ученицима такође се вреднују кроз активност. Оцена из активности може бити од значаја и за општи успех ученика, најчешће у његову корист.

ПРВИ РАЗРЕД – Критеријуми оцењивања

Оцењивање ученика врши се у складу са „Правилником о оцењивању ученика у основномобразовању и васпитању“ („Сл. гласник РС“, бр.34/2019. 59/2020. и 81/2021.) Оцењивање је дефинисано као саставни део процеса наставе и учења, којим се обезбеђује сталнопраћење остваривања прописаних исхода и стандарда постигнућа ученика.

Исходи су дефинисани као функционално знање ученика, тако да показују шта ће ученик бити устању да учини, предузме, изведе, обави захваљујући знањима, ставовима и вештинама које јеградио и развијао током једне школске године учења конкретног наставног предмета.

СРПСКИ ЈЕЗИК

Оцењивање ученика се врши на следеће начине:

Контролни задаци су провера савладаности наставне теме ученика и подразумевају учеников самостални рад.

Све провере знања треба писати читко и уредно.

Коментар (исход) је јаван и саопштава се ученику одмах по добијању резултата са образложењем. Образложење садржи препоруку које активности ученик треба да предузме у даљем раду.

Приликом оцењивања вреднују се следећи елементи:

Језик и правопис

Уредност задатка

Посебности ученика (индивидуалност, оригиналност, посебна ограничења и потребе)

Бројчани критеријум који важи за тестове или за друге врсте бодовних задатака:

0%-35% : Пробуди се, време је за учење!

36% – 50% : Нека ти учитељ помогне

51% – 65% : Добро ти иде, али можеш још боље!

66% – 85% : Само настави тако!

86% – 100% : Твоје знање је одлично!

Било би пожељно да се ученицима којима недостаје један поен за бољи коментар добију похвалујер на тај начин се ученици мотивишу да успешније раде.

Усмене провере знања

Оцењивање се врши континуирано, на сваком часу. Ученици чије знање наставник проверава начасу усменим путем бирају се методом случајног одабира, према жељама ученика да тог данаодговарају усменим путем, или у договору са наставником.

Учеников успех на усменим проверама знања вреднује се на следећи начин:

Напредовање: самостално

Ученик на постављено питање одговара самостално, и показује висок ниво познавања градива,одговара на потпитања наставника без помоћи наставника и самостално повезује знања уводећи и појмове и појаве које се тичу других предмета, или на начин који показује висок степен развијености међупредметних компетенција. Успешно решава задатке на свим нивоима постигнућа (почев од препознавања градива до примене наученог на новим примерима). Успешно актуализује своја знања и повезује их са стварним примерима из живота.

Напредовање: уз мању помоћ

Ученик самостално одговара на питања, уз минималну помоћ и погрешке, добро познаје појмове који се тичу градива, не лута по теми постављаног питања, самостално одговара на потпитања која даје наставник, или уз малу помоћ наставника. Успешно решава задатке на свим нивоима постигнућа, уз малу помоћ наставника, показује занимање и труди се.

Напредовање: уз већу помоћ

Ученик може набројати, именовати или уз помоћ наставника дефинисати само основне појмове,стално га треба подсећати и усмеравати у одговорима наводити на тачна решења и уз помоћ наставника је у стању да реши задатке основног нивоа. Отежано повезује дате чињенице и често греши у примени знања.

Формативно оцењивање

На основу података прикупљених формативним оцењивањем могу се извести исходи који се уносе у електронски дневник. Под подацима се подразумевају подаци о знањима, вештинама, ангажовању, самосталности и одговорности према раду, а у складу ca школским програмом.

Исход ће се уносити након три ,,смајлића” убележених у електронски дневник, по следећем правилу:

Домаћи задаци и посебни (индивидуални) задаци:

Наставник води евиденцију о домаћим задацима у својој педагошкој документацији.

Домаћи задаци читају се на часу, коментаришу, а коментар се уноси у педагошку свеску. Из три задатка изводи се исход, који се уноси у дневник. Три ненаписана домаћа задатка вреднују са минусом који се уноси у педагошку свеску наставника.

Још један добијени минус (дакле, укупно четири) подразумева уношење црвеног смајла у дневник.

Уколико ученик није понео домаћи задатак на час (није донео свеску, радну свеску), сматра се да га није урадио.Уколико ученик покаже на следећем часу уредно написан домаћи задатак, наставник то бележи у своју педагошку свеску. То јест, минус се може поправити на следећем часу .

Уколико ученик нема потребна средства за рад (свеска, уџбеник), сматра се да није у стању да одговори на захтеве са часа и добије минус у педагошку свеску за одговорност према раду.

Рад у групи:

Оцена за рад у групи иста је за све ученике у групи, осим уколико наставник није донео посебан поступак вредновања групног рада, и пише се у педагошкој свесци. Знање стечено групним радом проверава се индивидуално.

Ученик уме да:

разликује изговорени глас и написано слово; изговорене и написане речи и реченице; 2.влада основном техником читања и писања ћириличког текста;
разуме оно што прочита;
активно слуша и разуме садржај књижевноуметничког текста који му се чита;
препозна песму, причу и драмски текст;
одреди главни догађај, време (редослед догађаја) и место дешавања у вези са прочитаним текстом;
уочи ликове и прави разлику између њихових позитивних и негативних особина;
изрази своје мишљење о понашању ликова у књижевном делу;
препозна загонетку и разуме њено значење;
препозна басну и разуме њено значење;
разликује слово, реч и реченицу;
правилно изговори и напише кратку и потпуну реченицу једноставне структуре са одговарајућом интонацијом, односно интерпункцијским знаком на крају;
правилно употреби велико слово;
учтиво учествује у вођеном и слободном разговору;
обликује усмену поруку служећи се одговарајућим речима;
усмено препричава; усмено прича према слици/сликама и о доживљајима;
усмено описује ствари из непосредног окружења;
бира и користи одговарајуће речи у говору; на правилан начин користи нове речи у свакодневном говору;
напамет говори краће књижевне текстове;
учествује у сценском извођењу текста;
пажљиво и културно слуша саговорнике;
слуша, разуме и парафразира поруку;
слуша интерпретативно читање и казивање књижевних текстова ради разумевања и доживљавања;
примењује основна правописна правила;
пише читко и уредно;
писмено одговара на постављена питања;
спаја више реченица у краћу целину;
пише реченице по диктату примењујући основна правописна правила;
гласно чита, правилно и са разумевањем;
тихо чита (у себи) са разумевањем прочитаног;
пронађе информације експлицитно изнете у тексту.

МАТЕМАТИКА

Оцењивање ученика из математике се одвија континуирано током трајања школске године. Оцењивање ученика се врши на следеће начине:

кроз писмене провере знања;
кроз усмене провере знања ;
кроз активност ученика на часовима (активног учешћа ученика на часовима, коментарисањерешења задатака, повезивање градива са раније наученим, редовно ношење потребног прибораза рад на часу, уредно вођење свеске из математике, редовна самостална израда домаћих задатака)

Писмене провере знања

Писмене провере знања изводе се на часовима математике више пута у току школске године ускладу са предвиђеним планом и програмом.

На свакој писменој провери заступљени су задаци различитих нивоа сложености – основног, средњег и напредног, и сви су у складу су предавањима и градивом обрађеним и објашњеним на часовима.

Све писмене провере знања имају идентичан критеријум оцењивања. Коментар (исход) је јаван и саопштава се ученику одмах по добијању резултата са образложењем.

Образложење садржи препоруку које активности ученик треба да предузме у даљем раду.

Након сваке писмене провере ученицима се омогућава да уколико то желе, усмено одговарају изистог градива и тако покушају да поправе резултат. Новодобијени коментар се такође уноси удневник

Критеријум оцењивања на писменим проверама:

Бројчани критеријум који важи за тестове или за друге врсте бодовних задатака:

0%-35% : Пробуди се, време је за учење!

36% – 50% : Нека ти учитељ помогне

51% – 65% : Добро ти иде, али можеш још боље!

66% – 85% : Само настави тако!

86% – 100% : Твоје знање је одлично!

Усмене провере знања кроз разговор и свакодневне активности.

Напредовање: самостално

Ученик при одговарању показује напредни ниво знања из математике, односно у потпуности савлада задатке и самостално реши сваки од њих.

Напредовање уз мању помоћ:

Ученик при одговарању показује делимично знање напредног нивоа из математике, у којима се одученика захтева да покажу да су разумели појмове и непосредно примене основна правила.

Напредовање: уз већу помоћ:

Ученик при одговарању покаже основни ниво знања из математике, односно савлада најједноставније задатке .

Активност на часу

На сваком часу врши се формативно оцењивање ученика и праћење њиховог рада.

Уколико ученик на часу нема основни прибор за рад, не пише, није урадио домаћи задатак или показује незнање основних појмова, добија негативан знак у педагошку свеску.

Уколико је ученик активан, учествује у раду, јавља се, показује заинтересованост на часу, поставља смислена питања или показује труд и знање на часу, добија позитиван знак у педагошку свеску.

Исход ће се уносити након три ,,смајлића” убележених у електронски дневник, по следећем

правилу:

Домаћи задаци и посебни (индивидуални) задаци:

Наставник води евиденцију о домаћим задацима својој педагошкој документацији.

Ученици који освоје похвалу на логичком такмичењу ”Мислиша” награђују се зеленим смајлићем, у активност едневника..

Ученик уме да:

одреди међусобни положај предмета и бића и њихов положај у односу на тло; − упореди
предмете и бића по величини; − уочи и именује геометријске облике предмета из непосредне околине;
именује геометријска тела и фигуре;
групише предмете и бића са заједничким својством;
сложи/разложи фигуру која се састоји од познатих облика;
разликује: криву, праву, изломљену, затворену и отворену линију;
црта праву линију и дуж помоћу лењира;
броји унапред и уназад и са прескоком;
прочита, запише, упореди и уреди бројеве прве стотине и прикаже их на бројевној правој; −користи редне бројеве;
разликује парне и непарне бројеве, одреди највећи и најмањи број, претходника и следбеника;
користи појмове: сабирак, збир, умањеник, умањилац, разлика;
сабира и одузима два једноцифрена броја не записујући поступак;
сабира и одузима до 100 без прелаза преко десетице;
растави број на сабирке и примени замену места и здруживање сабирака ради лакшег рачунања; реши текстуални задатак са једном операцијом;
разликује новчане апоене до 100 динара и упореди њихову вредност;
уочи правило и одреди следећи члан започетог низа;
прочита и користи податке са једноставнијег стубичног и сликовног дијаграма или табеле;
измери дужину задатом, нестандардном јединицом мере;
преслика тачке и фигуре у квадратној мрежи на основу задатог упутства.

СВЕТ ОКО НАС

Оцењивање ученика се врши на следеће начине:

Контролни задаци су провера савладаности наставне теме ученика и подразумевају учеников самостални рад.

Све провере знања треба писати читко и уредно.

Наставни предмет обухвата следеће области:

Породични дом и школа;
Оријентацију у простору и времену;
Здравље и безбедност;

Ја и други;
Човек ствара;
Разноврсност природе;

Приликом оцењивања вреднују се следећи елементи:

Усвојеност наставних садржаја;
Примена знања;
Уредност задатка;
Посебности ученика (индивидуалност, оригиналност, посебна ограничења и потребе).

Бројчани критеријум који важи за тестове или за друге врсте бодовних задатака:

0%-35% : Пробуди се, време је за учење!

36% – 50% : Нека ти учитељ помогне

51% – 65% : Добро ти иде, али можеш још боље!

66% – 85% : Само настави тако!

86% – 100% : Твоје знање је одлично!

Било би пожељно да се ученицима којима недостаје један поен за бољи коментар добију похваљује јер на тај начин се ученици мотивишу да успешније раде.

Усмене провере знања

Оцењивање се врши континуирано, на сваком часу. Ученици чије знање наставник проверава на часу усменим путем бирају се методом случајног одабира, према жељама ученика да тог дана одговарају усменим путем.

Учеников успех на усменим проверама знања вреднује се на следећи начин:

Напредовање: самостално

У великој мери логички повезује чињенице у свету око нас;
У великој мери показује способност примене стечених знања у животним ситуацијама;
Чита графичке приказе и тумачи их;
Решава поједине захтеве и у знатној мери критички расуђује;
Припрема се за учешће у пројектима и различитим облицима рада;
Води редовно запис са часа и допуњује га илустрацијама.

Напредовање: уз мању помоћ

У знатној мери логички повезује чињенице у свету око нас;
У довољној мери показује способност примене стечених знања у животним ситуацијама;
Чита графичке приказе;
У већој мери решава поједине захтеве;
Узима учешће у пројектима и различитим облицима рада;

Води редовно и уредно запис у свесци.

Напредовање: уз већу помоћ

У мањој мери логички повезује чињенице у свету око нас;
Знања која је остварио су на репродуктивном нивоу уз минималну примену;
Именује и препознаје друштвене и природне појаве;
Води запис у свесци, илуструје (представља цртежом);
Показује мањи степен активности и ангажовања;
Води редовно и уредно запис у свесци.

Формативно оцењивање

Исход ће се уносити након три ,,смајлића” убележених у електронски дневник, по следећем правилу:

Домаћи задаци и посебни (индивидуални) задаци:

Наставник води евиденцију о домаћим задацима својој педагошкој документацији.

Домаћи задаци читају се на часу, коментаришу, а коментар се уноси у педагошку свеску. Из три задатка и зводи се исход, који се уноси у дневник.

Три ненаписана домаћа задатка вреднују са минусом који се уноси у педагошку свеску наставника. Још један добијени минус (дакле, укупно четири) подразумева уношење црвеног смајла у дневник.

Уколико ученик није понео домаћи задатак на час (није донео свеску, радну свеску), сматра се да га није урадио.

Уколико ученик покаже на следећем часу уредно написан домаћи задатак, наставник то бележи у своју педагошку свеску. То јест, минус се може поправити на следећем часу.

Уколико ученик нема потребна средства за рад (свеска, уџбеник), сматра се да није у стању да одговори на захтеве са часа и добије минус у педагошку свеску.

Рад у групи:

Оцена за рад у групи иста је за све ученике у групи, осим уколико наставник није донео

посебан поступак вредновања групног рада, и пише се у педагошкој свесци. Знање стечено групним радом проверава се индивидуално.

Ученик уме да:

препозна и искаже радост, страх, тугу и бес уважавајући себе и друге;
правовремено и примерено ситуацији искаже своје основне животне потребе за храном, водоми одласком у тоалет;
се понаша тако да уважава различитости својих вршњака и других људи;
придржава се договорених правила понашања у школи и прихвата последице ако их прекрши;
сарађује са вршњацима у заједничким активностима;
одржава личну хигијену и адекватно се одева у циљу очувања здравља;
чува своју, школску и имовину других;
прати инструкције одраслих у опасним ситуацијама: поплава, земљотрес, пожар;

својим речима опише пример неке опасне ситуације из свог непосредног окружења;
примењује правила безбедног понашања на путу од куће до школе приликом кретања улицом са и без тротоара и преласка улице;
снађе се у простору помоћу просторних одредница: напред-назад, лево-десно, горе-доле и карактеристичних објеката;
одреди време својих активности помоћу временских одредница: делови дана, обданица иноћ, дани у недељи, пре, сада, после, јуче, данас, сутра, прекјуче, прекосутра;
посматрањем и опипавањем предмета одреди својства материјала: тврдо-меко, провидно- непровидно, храпаво- глатко;
учествује у извођењу једноставних огледа којима испитује природне феномене;
разликује природу од производа људског рада на примерима из непосредног окружења;
препознаје облике појављивања воде у непосредном окружењу: потоци, реке, баре, језера;
препознаје изглед земљишта у непосредном окружењу: равница, брдо, планина;
идентификује биљке и животиње из непосредног окружења на основу њиховог спољашњег изгледа;
уочава разноврсност биљака и животиња на основу спољашњег изгледа;
препознаје главу, труп, руке и ноге као делове тела и њихову улогу у његовом свакодневномживоту;
препознаје улогу чула вида, слуха, мириса, укуса и додира у његовом свакодневном функционисању и сазнавању окружења;
штеди воду и одлаже отпад на предвиђена места;
се понаша тако да не угрожава биљке и животиње у непосредном окружењу;
повезује резултате учења и рада са уложеним трудом.

ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

Оцењивање из обавезног предмета физичко и здравствено васпитање, обавља се полазећи одученикових способности, степена спретности и умешности.

Уколико ученик нема развијене посебне способности, приликом оцењивања узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна постигнућа и могућности, а нарочито се узима у обзир ангажовање ученика у наставном процесу.

Оцењивање ученика се врши на следеће начине:

Области:

Физичке способности;
Моторичке вештине;
Физичка и здравствена култура. Оцењивање се врши континуирано, на сваком часу.

Напредовање: самостално

-Правилно и самостално изводи све активности;

-Вешто, сигурно и самостално користи справе и реквизите;

-Зна и поштује правиле игре;

-Усвојене здравствено-хигијенске навике и примењује знања из области здравља;

-Примењује здравствено-хигијенске мере пре, у току и након вежбања;

-Одржава личну и колективну хигијену

Напредовање: уз мању помоћ

-Поштује правила игре;

-Ради уз помоћ наставника и труди се да правилно користи реквизите, изводи вежбе, користи справе;

-Показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке за напредовање и делимично их реализује;

-Усвојене здравствено-хигијенске навике;

-Примењује здравствено-хигијенске мере пре, у току и након вежбања;

Одржава личну и колективну хигијену

Напредовање: уз већу помоћ

-Редовно доноси опрему;

-Показује минимум интересовања за физичко-здравствену културу;

-Препознаје справе;

-Планира и организује краткорочне активности на основу задатих услова и ресурса;

-Примењује здравствено-хигијенске мере пре, у току и након вежбања;

Одржава личну и колективну хигијену

Ученик уме да:

Примењује једноставне двоставне опште припремне вежбе (вежбе обликовања);
правилно изводи вежбе, разноврсна природна и изведена кретања;
комбинује и користи усвојене моторичке вештине у игри и свакодневном животу;
одржава равнотежу у различитим кретањима;
разликује правилно од неправилног држања тела и правилно држи тело;
примењује правилну технику дисања приликом вежбања;
изведе кретања, вежбе и кратке саставе уз музичку пратњу;
игра дечји и народни плес;
користи основну терминологију вежбања;

поштује правила понашања у просторима за вежбање;

поштује мере безбедности током вежбања;

одговорно се односи према објектима, справама и реквизитима у просторима за вежбање;

поштује правила игре;
навија фер и бодри учсенике у игри;
прихвата сопствену победу и пораз;
уредно одлаже ствари пре и након вежбања;
наведе делове свога тела и препозна њихову улогу;
уочи промену у расту код себе и других; уочи разлику између здравог и болесног стања
примењује здравствено-хигијенске мере, пре, у току и након вежбања;

21.одржава личну хигијену;

учествује у одржавању простора у коме борави;
схвата значај коришћења воћа у исхрани;
правилно се понаша за столом.

МУЗИЧКА КУЛТУРА

Оцењивање из обавезног предмета музичка култура, обавља се полазећи од ученикових

способности, степена спретности и умешности. Уколико ученик нема развијене посебне

способности, приликом оцењивања узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна постигнућа и могућности, а нарочито се узима у обзир ангажовање ученика унаставном процесу.

Оцењивање ученика се врши на следеће начине:

Области:

Слушање музике;
Извођење музике;
Музичко стваралаштво.

Оцењивање се врши континуирано, на сваком часу.

На основу података прикупљених формативним оцењивањем могу се извести исходи који сеуносе у електронски дневник. Под подацима се подразумевају подаци о знањима, вештинама, ангажовању, самосталности и одговорности према раду, а у складу ca школским програмом.

Исход ће се уносити након три ,,смајлића” убележених у електронски дневник. Напредовање: самостално

-Зна текстове тражених песама и самостално пева песме по слуху;

-Уме да свира по слуху;

-Самостално износи своје мишљење о слушаном делу;

-Препозна музички почетак и крај;

-Препознаје композицију коју је раније слушао;

-Учествује у школским приредбама;

-Самостално креира покрет;

-Активан је на часу и има жељу да напредује;

Самостално ликовно изражава музички доживљај.

Напредовање: уз мању помоћ

-Пева песме по слуху и сопственом избору, уз мању помоћ наставника;

-Препознаје музичке инструменте у одређеним композицијама и разликује народну и уметничку музику;

-Препознаје различит темпо, динамику и понавља већ осмишљен покрет;

-Активан је на часу и има жељу да напредује;

Ликовно изражава музички доживљај уз помоћ наставника

Напредовање: уз већу помоћ

-Пева песме по слуху и сопственом избору, уз већу помоћ наставника;

-Препознаје музичке инструменте и разликује народну и уметничку музику;

-Ликовно изражава музички доживљај уз помоћ наставника;

Понавља већ осмишљен покрет уз већу помоћ.

Ученик уме да:

објасни својим речима утиске о слушаном делу, особине тона, доживљај прегласне музике њеног утицаја на тело и зашто је тишина важна;
разликује одабране звукове и тонове, певање/свирање; хор/један певач/група певача; оркестар/један свирач/група свирача, боју различитих певачких гласова и инструмената и музичке изражајне елементе;

препозна музички почетак и крај и понављање теме или карактеристичног мотива у слушаном делу;

повезује музичко дело у односу на њему блиске ситуације, врсту гласа и боју инструмента са карактером дела;
поштује договорена правила понашања при слушању музике;
користи самостално или уз помоћ одраслих, доступне носиоце звука;
изговара у ритму уз покрет бројалице;
пева по слуху песме различитог садржаја и расположења;
пева по слуху уз покрет народне песме, музичке игре;
примењује правилан начин певања и договорена правила понашања у групном певању исвирању;
свира по слуху звучне ономатопеје и илустрације, ритмичку пратњу уз бројалице и песме, једноставне аранжмане, свирачке деонице у музичким играма;
повезује почетне тонове песама-модела и једноставних наменских песама са бојама, ритам са графичким приказом;
објашњава својим речима доживљај свог и туђег извођења.

ЛИКОВНА КУЛТУРА

Оцењивање из обавезног предмета ликовна култура, обавља се полазећи од ученикових способности, степена спретности и умешности. Уколико ученик нема развијене посебне способности, приликом оцењивања узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна постигнућа имогућности, а нарочито се узима у обзир ангажовање ученика у наставном процесу.

Оцењујесе само радкоји је рађенначасуикојисепреданакрајучаса.

Оцењивање ученика се врши на следеће начине:

Области:

Односи у видном пољу;
Обликовање;
Ликовна култура и окружење;
Споразумевање.

Оцењивање се врши континуирано, на сваком часу.

На основу података прикупљених формативним оцењивањем могу се извести исходи који сеуносе у електронски дневник. Под подацима се подразумевају подаци о знањима, вештинама, ангажовању, самосталности и одговорности према раду, а у складу ca школским програмом.

Исход ће се уносити након три ,,смајлића” убележених у електронски дневник Процењује се:

-Ангажовање ученика у настави – редовно доноси прибор, показује заинтересованост за рад и учествује у групном раду;

-Напредовање у односу на претходни период;

-Одабир материјала и коришћење у раду;

-Комбинује различите материјале и технике;

-Самостално, креативно и маштовито ликовно изражавање;

-Израђује ликовне радове у складу са задатом темом;

-Учествује у процесу сценског стваралаштва;

-Естетско процењивање свог и туђег рада;

-Учествује у обликовању и уређењу простора у школи, код куће и окружењу.

Напредовање:самостално

Напредовање: уз мању помоћ

Напредовање: уз већу помоћ

Ученик уме да:

опише, својим речима, визуелне карактеристике по којима препознаје облике и простор;
пореди своје утиске и утиске других о уметничким делима, изгледу објеката/предмета и облицима из природе и окружења;
одреди, самостално и у сарадњи са другима, положај облика у простору и у равни;
црта на различитим подлогама и форматима папира;
користи материјал и прибор у складу са инструкцијама;
обликује једноставне фигуре од меког материјала;
одабере, самостално, начин спајања најмање два материјала;
преведе једноставне појмове и информације у ликовни рад;
изрази, материјалом и техником по избору, своје замисли, доживљаје, утиске, сећања и опажања;
преобликује, сам или у сарадњи са другима, употребне предмете мењајући им намену;
изрази познате појмове мимиком и покретом тела, без звука;
повеже одабрану установу културе са њеном наменом;
поштује договоре и правила понашања и облачења приликом посете установама културе.

ДИГИТАЛНИ СВЕТ

Циљ наставе и учења предмета Дигитални свет је развијање дигиталнe компетенције ученика ради њиховог оспособљавања за безбедну и правилну употребу дигиталних уређаја за учење,комуникацију, сарадњу и развој алгоритамског начина размишљања.

Оцењивање ученика се врши на следеће начине:

Програм наставе и учења за први разред оријентисан је на процес учења и остваривање исхода.

Исходи су искази о томе шта ученици умеју да ураде на основу знања која су стекли учећи

предмет Дигитални свет. Представљају опис интегрисаних знања, вештина, ставова и вредностиученика, који су груписани у три наставне теме:

Дигитално друштво;
Безбедно коришћење дигиталних уређаја;
Алгоритамски начин размишљања.

Оцењивање се врши континуирано, на сваком часу.

На основу података прикупљених формативним оцењивањем могу се извести исходи који се уносе у

електронски дневник. Под подацима се подразумевају подаци о знањима, вештинама, ангажовању, самосталности и одговорности према раду, а у складу ca школским програмом.

Исход ће се уносити након три ,,смајлића” убележених у електронски дневник. Напредовање: самостално

-Препознаје, именује и користи дигиталне уређаје;

-Самостално наводи предности коришћења дигиталних уређаја;

-Упознат је и придржава се основних правила за коришћење дигиталних уређаја како не би угрозио здравље;

-Упознат је и придржава се основних правила за безбедно коришћење дигиталних уређаја;

-Уочи и исправи грешку у симболима израженом упутству (алгоритму), провери ваљаност свогрешења и по потреби га самостално поправи;

-Доведеувезуалгоритамипонашањедигиталногуређаја.

Напредовање: уз мању помоћ

-Препознаје и именује дигиталне уређаје;

-Уз мању помоћ наводи предности коришћења дигиталних уређаја;

-Упознат је и придржава се основних правила за коришћење дигиталних уређаја како не би угрозио здравље;

-Упознат је и придржава се основних правила за безбедно коришћење дигиталних уређаја;

-Уочи и исправи грешку у симболима израженом упутству (алгоритму), провери ваљаност свог решења и по потреби га поправи уз помоћ наставника.

Напредовање: уз већу помоћ

-Препознаје и именује дигиталне уређаје уз помоћ наставника;

-Уз већу помоћ наводи предности коришћења дигиталних уређаја;

-Упознат је са основним правила за коришћење дигиталних уређаја како не би угрозио здравље, узпомоћ наставника;

-Упознат је и придржава се основних правила за безбедно коришћење дигиталних уређаја, уз помоћ наставника;

-Уочи и исправи грешку у симболима израженом упутству (алгоритму), провери ваљаност свогрешења.

Ученик уме да:

препозна дигиталне уређаје из окружења и именује неке од њих;

наведе неке од животних ситуација у којима дигитални уређаји олакшавају обављање послова;

упореди начине рада и живота људи пре и после појаве дигиталних уређаја;
упореди начине креативног изражавања са дигиталним уређајима и без њих;
користи дигиталне уџбенике за учење(самостално и/или узпомоћ наставника);
упореди дигитални и папирни уџбеник;
упореди традиционалне видове комуникације са комуникацијом посредством дигиталних уређаја;
наведе неке од карактеристика „паметног“ дигиталног уређаја;
наведе на који начин дигитални уређаји могу да допринесу упознавању културне баштине;
наведе основна правила за коришћење дигиталних уређаја како не би угрозио здравље;
наведе неке од здравствених ризика везаних за прекомерно или неправилно коришћење дигиталних уређаја;
доведе у везу начин одлагања електронског отпада са загађењем животне средине;
наброји основне податке о личности;

објасни зашто саопштавање података о личности представља ризично понашање при комуникацији помоћу дигиталних уређаја ;
именује особе или институције којима се треба обратити за помоћ у случају контакта са непримереним дигиталним садржајем, непознатим, злонамерним особама или особама које комуницирају на неприхватљив начин;
наведе основне препоруке за руковање дигиталним уређајем на одговоран начин (примена мера физичке заштите) и објасни зашто је важно примењивати их;
анализира једноставан познати поступак/активност и предлаже кораке за његово спровођење;
протумачи симболе познатог/договореног значења и спроведе поступак описан њима;
уочи и исправи грешку у симболима израженом упутству (алгоритму), провери ваљаност свог решења и по потреби га поправи (самостално или сараднички);
доведе у везу алгоритам и понашање дигиталног уређаја.

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

У току школске године, ученици првог разреда се оцењују описно из предмета Грађанско васпитање и то:

истиче се,
добар,
задовољава

Оцену истиче се добија ученик који испуњава следеће исходе:

-ученик сарађује са свим члановима групе,уважава њихове потребе ,пажљиво слуша друге ,поштује договоре групе, не касни , своје обавезе извршава на време и тачно, ученик поседује знања,показује спремност да прикупља нове информације из различитих извора , штампаних и електронских , активно подстиче размену идеја и знања са члановима групе и уважава њихове идеје , разуме улогу и значај локалне заједнице за све грађане,често поставља питања која се односе на тему , самостално решава све задатке, ученик је у потпуности посвећен решавању задатка групе ,одговорно приступа изради задатака и задужењима , даје конструктивне предлоге за успешно решавање задатака , својим активностима доприноси решавању задатака , сукобе увек решава на миран начин и преузима одговорност за своје поступке.

Оцену добар добија ученик који испуњава следеће исходе:

-ученик сарађује са члановима групе уз мање тешкоћа,повремено има проблема у комуникацији али их самостално решава ,своје обавезе извршава уз подсећање и опомињање , ученик поседује извесна знања и повремено учествује у размени идеја,повремено поставља питања која се односе на тему ,ученик уз помоћ наставника и/или осталих чланова групе учествује у решавању задатка ,ретко има предлоге како решавати задатак ,али кад га добије ради по њему и повремено има активности које не доприносе решавању задатка .

Оцену задовољава добија ученик који испуњава следеће исходе:

-ученик повремено има сукобе у којима напада особе а не проблем, када му се на то укаже није склон да промени понашање , своје обавезе извршава ретко и делимично , ученик поседује мало знања и показује малу спремност да прикупља нове информације , ретко учествује у размени идеја,ретко поставља питања која се односе на тему ,минимално доприноси решавањузадатака. , нема предлоге како решавати задатке и када добије предлоге слабо их реализује.

Учитељица: Дијана Вукобратовић

Критеријуми оцењивања Стручног већа за други разред

СРПСКИ ЈЕЗИК

У току школске године, ученик другог разреда се оцењује бројчано из предмета Српски језик и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Ученици 2. разреда се из предмета Српски језик оцењују на три начина:

писмено
усмено
на основу активности на часу и изради домаћег задатка

Када су у питању писмене провере знања скала која изражава однос између процента тачних одговора и одговарајуће оцене је следећа:
- од 85%-до 100% одличан (5)
- од 70%-до 85% врло добар (4)
- Од 55%-70% добар (3)
- од 40%-55% довољан (2)
- испод 40% недовољан (1)

Наравно, скала може да варира у зависности од постигнућа ученика, али не више од 10%.

Оцена на усменом одговарању се формира на основу учениковог одговора углавном на пет постављених питања.

3) активност на часу и израда домаћег задатка уводе се у педагошку свеску – едневник и могу да утичу на закључну оцену

Оцена одличан (5) – ученик савладава градиво из граматике, влада претходно пређеним градивом и примењује научено. Такође, познаје и примењује граматичка и правописна правила, активно учествује на часу током часова анализе текста, самостално изводи закључке. Ученик течно чита и негује читалачке навике. Показује иницијативу током наставе, понаша се другарски, помаже другим ученицима и пријатељски се односи према другарима, редовно израђује домаће задатке и показује иницијативу и креативност у решавању задатака. Може успешно да ради у различитим групама и врстама задатака.

Оцена врло добар (4) – ученик је способан да функционално усвоји појмове – анализира, класификује, повезује, примени те изведе закључак. Сналази се у различитим облицима рада.

Оцена добар (3) – ученик разуме појмове и чињенице, успоставља везе, може самостално да објасни и наведе књижевно-теоријске и граматичке појмове и термине. Задатке обавља делимично уз помоћ наставника.

Оцена довољан (2) – ученик влада основним појмовима може уз помоћ наставника да објасни њихове везе и значај, уз наставникову подршку је активан на часовима.

Оцена недовољан (1) – ученик нема основно познавање појмова, нити показује жељу да напредује. Домаће задатке не израђује на време и није активан на часу.

Ученици добијају и оцену из лектире, коју радимо неколико пута годишње. Рад на лектири је понекад организован као групни рад или рад у пару.

МАТЕМАТИКА

У току школске године, ученик другог разреда се оцењује бројчано из предмета Математика и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Ученици 2. разреда се из предмета Математика оцењују на три начина:

писмено
усмено

3) на основу активности на часу и изради домаћег задатка

Када су у питању писмене провере знања скала која изражава однос између процента тачних одговора и одговарајуће оцене је следећа:
- од 85%-до 100% одличан (5)
- од 70%-до 85% врло добар (4)
- Од 55%-70% добар (3)
- од 40%-55% довољан (2)
- испод 40% недовољан (1)

Наравно, скала може да варира у зависности од постигнућа ученика, али не више од 10%.

Оцена на усменом одговарању се формира на основу учениковог одговора углавном на пет постављених питања.

Оцена одличан (5) – ученик савладава градиво из математике, влада претходно пређеним градивом и примењује научено. Такође, познаје и примењује правила у математици, активно учествује на часу током обраде новог градива, самостално изводи закључке. Ученик уме да примени својства природних бројева у решавању проблемских задатака, зна својства операција сабирања и одузимања и уме да их примени, уме да примени различите јединице мере. Показује иницијативу током наставе, понаша се другарски, помаже другим ученицима и пријатељски се односи према другарима, редовно израђује домаће задатке и показује иницијативу и креативност у решавању задатака. Може успешно да ради у различитим групама и врстама задатака.

Оцена добар (3) – ученик разуме појмове и чињенице, успоставља везе, може самостално да објасни и наведе математичке појмове и термине. Задатке обавља делимично уз помоћ наставника.

СВЕТ ОКО НАС

У току школске године, ученик другог разреда се оцењује бројчано из предмета Свет око нас и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Ученици 2. разреда се из предмета Свет око нас оцењују на три начина:

писмено
усмено
на основу активности на часу и изради домаћег задатка

1) Када су у питању писмене провере знања скала која изражава однос између процента тачних одговора и одговарајуће оцене је следећа:

од 85%-до 100% одличан (5)
од 70%-до 85% врло добар (4)
Од 55%-70% добар (3)
од 40%-55% довољан (2)
испод 40% недовољан (1)

Наравно, скала може да варира у зависности од постигнућа ученика, али не више од 10%.

2) Оцена на усменом одговарању се формира на основу учениковог одговора углавном на пет постављених питања.

Оцена одличан (5) – ученик савладава градиво из света око нас, влада претходно пређеним градивом и примењује научено. Активно учествује на часу током обраде новог градива, износи своје мишљење, самостално изводи закључке. Ученик уме да примени научено градиво кроз разне активности, способан је да се сналази у простору и времену. Показује иницијативу током наставе, понаша се другарски, помаже другим ученицима и пријатељски се односи према другарима, редовно израђује домаће задатке и показује иницијативу и креативност у решавању задатака. Може успешно да ради у различитим групама и врстама задатака.

Оцена врло добар (4) – ученик је способан да функционално усвоји појмове, анализира, класификује, повезује, примени те изведе закључак. Сналази се у различитим облицима рада.

Оцена добар (3) – ученик разуме појмове и чињенице, успоставља везе, може самостално да објасни и наведе појмове и термине из предмета Природа и друштво. Задатке обавља делимично уз помоћ наставника.

МУЗИЧКА КУЛТУРА

У току школске године, ученик другог разреда се оцењује бројчано из предмета Музичка култура и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Да би се остварио процес праћења напредовања и степена постигнућа ученика у настави музичке културе, потребно је да наствник упозна музичке способни сваког ученика.

Оцењивање ученика се спроводи организовано и прати посебан развој сваког ученика,

његов рад, залагање, интересовање, креативност и предиспозиције. Наставник прати развој ученика и објективно одређује степен на којем је ученик савладао програмске захтеве.

Наставник током целе школске године води евиденцију о напретку, развоју, залагању и активности ученика на часовима и ту евиденцију бележи у своју педагошку свеску.Свака оцена ученика је јавна и приликом саопштавања наставник је дужан да је објасни.Оцењивање ученика на часовима музичке културе спроводи се усменим путем и практично кроз свирање и певање.

За оцену одличан (5) – ученик поседује знања која зна да примењује у пракси, зна логички да закључује и повезује градиво са животом око нас, зна основе музичке писмености (у зависности од разреда у којем се налази), уме самостално или у пару да свира и/или самостално и у групи да пева тражене песмице поштујући елементе музике које зна, зна текстове тражених песмица, уме да свира на Орфовим ритмичким инструментима, уме да изнесе своје мишљење о слушаном делу, уме да препозна звук и изглед инструмената који се обрађују у току одређеног разреда, активан је на часовима, има жељу да научи и напредује.

За оцену врло добар (4) – ученик поседује знања која зна да примењује у пракси, уз малу помоћ наставника може да повезује градиво са животом око нас, зна основе музичке писмености (у зависности од разреда у којем се налази) али не зна да их употреби правилно и повезано, уме самостално да свира и самостално или у групи да пева тражене песмице поштујући углавном све елементе музике које зна, зна текстове тражених песмица, уме да свира на одређеним Орфовим ритмичким инструментима, уз малу помоћ наставника уме да изнесе своје мишљење о слушаном делу, уме да препозна звук и изглед инструмената који се обрађују у току одређеног разреда, активан је на часовима, има жељу да научи и напредује.

За оцену добар (3) – уз наставникову помоћ може да повезује знања која има, зна минималне основе музичке писмености (у зависности од разреда у којем се налази) али не зна да их употреби правилно и повезано, уме да свира мелодију без ритма уз наставникову помоћ, делимично зна текст обрађених песмица, уме да свира само на појединим Орфовим ритмичким инструментима али уз наставникову помоћ, уз помоћ наставника уме да изнесе своје мишљење о слушаном делу, уз наставникову помоћ може да препозна звук и изглед инструмената који се обрађују у току одређеног разреда, често изостаје жеља за радом и напретком.

За оцену довољан (2) – има минимална знања из градива које се обрађује, делимично зна текст обрађених песмица, уме да свира само на појединим Орфовим ритмичким инструментима али уз наставникову помоћ, уз помоћ наставника уме да изнесе своје мишљење о слушаном делу, изостаје жеља за радом и напретком.

Оцена недовољан (1) – Нема основног знања градива, не уме да свира ни на ритмичким ни на мелодијским инструментима, не зна да отпева ниједну песму која је обрађена на часу, изостаје активности на часу, нема жељу за радом и напретком.

Оцењивање није искључиво везано за оцену музичких способности већ и у функцији награде за интересовање, активност и љубав према музици. Сваки ученик се приликом оцењивања извођења музике оцењује спрам својих могућности али и спрам личног залагања, труда, рада и активности на часу. На часу се индиректно оцењује и вреднује доношење прибора за рад, понашање и дисциплина ученика на часу, помоћ осталим ученицима приликом израде неког задатка, активност и труд.

ЛИКОВНА КУЛТУРА

У току школске године, ученик другог разреда се оцењује бројчано из предмета Ликовна култура и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Оцењивање из обавезног предмета ликовна култура, обавља се полазећи од ученикових способности, степена спретности и умешности. Уколико ученик нема развијене посебне способности, приликом оцењивања узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна постигнућа и могућности, а нарочито се узима у обзир ангажовање ученика у наставном процесу.

Практичан рад представља ликовни рад у различитим техникама визуелних уметности. Оцењује се само рад који је рађен на часу и који се преда на крају часа. Сваки рад (цртеж, слика и тд.) оцењује се једном оценом у коју улази:

За оцену одличан(5) – боље повезивање елемената у композицији, адекватна примена визуелних принципа као и развијање сопствених принципа функционисања елемената композиције.

За оцену врло добар ( 4 ) – одабира адекватан садржај и размишља о начину на који ће представити своју идеју; другим речима треба што више да се уживи у задатак и пусте машти на вољу.

За оцену добар (3) –ученици који нису склони визуелном изражавању имаће посебну помоћ, једноставније задатке у погледу стварања композиције и нижи критеријум оцењивања. Ипак, од њих се очекује да направе мали помак у односу на предходни рад, потруде се и испрате ритам школског програма, нарочито време реализације предвиђено за израду задатка

За оцену довољан (2)- једноставније задатке у погледу стварања композиције

За оцену недовољан (1) – ученик који нема потребан прибор, не доноси прибор за час,не ради на часу.

оствареност исхода; да ли је урађен предвиђени задатак-50% оцене
заинтересованост и посвећеност (труд и ангажованост на сваком часу) – 30% оцене
маштовитост и оригиналност – 10% оцене: важно је да сваки ученик прикаже идеју на свој начин. Прецртавање од других, са табле и примера, на овом часу није пожељно.
напредовање у односу на претходни период – 10% оцене

Оцена за ангажовање на часу може да се добије на сваком часу за учествовање у полемикама око уметничких питања, креативне идеје и добре одговоре. Процењују се разумевање суштине ликовне проблематике, вештине изражавања и саопштавања. Ове оцене могу значајно да поправе стање при закључивању оцене на полугодишту и крају школске године.

Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.

Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.

Ученику који стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану, а не остварује планиране циљеве и исходе, ревидира се индивидуални образовни план.

Ученик са изузетним способностима који стиче образовање и васпитање на прилагођен и обогаћен начин, применом индивидуалног образовног плана, оцењује се на основу праћења остваривања прописаних исхода и ангажовања.

ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

У току школске године, ученик другог разреда се оцењује бројчано из предмета Физичко и здравствено васпитање и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Наставник се руководи следећим принципима при оцењивању:

поузданост: означава усаглашеност оцене са утврђеним, јавним и прецизним критеријумима оцењивања;
ваљаност: оцена исказује ефекте учења (оствареност исхода, ангажовање и напредовање ученика);
разноврсност начина оцењивања: избор одговарајућих и примена различитих метода и техника оцењивања како би се осигурала ваљаност, поузданост и објективност оцена;
редовност и благовременост оцењивања, обезбеђује континуитет у информисању ученика о њиховој ефикасности у процесу учења и ефекат оцене на даљи процес учења;
оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу;
уважавање индивидуалних разлика.

Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и напредовање у развијању компетенција у току школске године обавља се формативним и сумативним оцењивањем. Формативно оцењивање, у смислу ових критеријума, јесте редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика. Сумативно оцењивање, у смислу ових критеријума, јесте вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за класификациони период из предмета и владања. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане и уносе се у дневник рада, а могу бити унете и у педагошку документацију или описне у случају ученика првог разреда.

Оценом се изражава:

оствареност циљева и прописаних, односно прилагођених стандарда постигнућа, достизање исхода и степена развијености компетенција у току савладавања програма предмета;
ангажовање ученика у настави;
напредовање у односу на претходни период;
препорука за даље напредовање ученика.

Оцену одличан (5) добија ученик који је у стању да:

примењује знања, укључујући и методолошка, у сложеним и непознатим ситуацијама; самостално и на креативан начин објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације; процењује вредност теорија, идеја и ставова;
бира, повезује и вреднује различите врсте и изворе података;
формулише претпоставке, проверава их и аргументује решења, ставове и одлуке;
решава проблеме који имају и више решења, вреднује и образлаже решења и примењене поступке;
изражава се на различите начине (усмено, писано, графички, практично, ликовно и др.), укључујући и коришћење информационих технологија и прилагођава комуникацију и начин презентације различитим контекстима;
влада моторичким вештинама које захтевају сложеније склопове покрета, брзину и висок степен координације; влада моторичким вештинама тако што комбинује, реорганизује склопове покрета и прилагођава их специфичним захтевима и ситуацијама тако да дела ефикасно;
самостално извршава сложене радне задатке поштујући стандардизовану процедуру, захтеве безбедности и очувања околине, показује иницијативу и прилагођава извођење, начин рада и средства новим ситуацијама;
доприноси групном раду продукцијом идеја, иницира и организује поделу улога и задатака; уважава мишљења других чланова групе и помаже им у реализацији њихових задатака, посебно у ситуацији “застоја” у групном раду; фокусиран је на заједнички циљ групног рада и преузима одговорност за реализацију продуката у задатом временском оквиру;
утврђује приоритете и ризике и на основу тога планира и организује краткорочне и дугорочне активности и одређује потребно време и ресурсе;
континуирано показује заинтересованост и одговорност према сопственом процесу учења, уважава препоруке за напредовање и реализује их.

Оцену врло добар (4) добија ученик који је у стању да:

логички организује и самостално тумачи сложене садржинске целине и информације;
повезује садржаје и концепте из различитих области са ситуацијама из живота;
пореди и разврстава различите врсте података према више критеријума истовремено;
заузима ставове на основу сопствених тумачења и аргумената;
уме да анализира проблем, изврши избор одговарајуће процедуре и поступака у решавању нових проблемских ситуација;
изражава се на различите начине (усмено, писано, графички, практично, ликовно и др.), укључујући и коришћење информационих технологија и прилагођава комуникацију задатим контекстима;
влада моторичким вештинама које захтевају сложеније склопове покрета, брзину и висок степен координације;
самостално извршава сложене радне задатке према стандардизованој процедури, бира прибор и алате у складу са задатком и захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
планира динамику рада, организује активности у групи, реализује сопствене задатке имајући на уму планиране заједничке продукте групног рада;
планира и организује краткорочне и дугорочне активности, утврђује приоритете и одређује потребно време и ресурсе;
континуирано показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке за напредовање и углавном их реализује.

Оцену добар (3) добија ученик који је у стању да:

разуме и самостално објашњава основне појмове и везе између њих;

разврстава различите врсте података у основне категорије према задатом критеријуму;
уме да формулише своје ставове, процене и одлуке и објасни начин како је дошао до њих;
бира и примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању проблемских ситуација у познатом контексту;
уме јасно да искаже одређени садржај у складу са захтевом и на одговарајући начин (усмено, писмено, графички, практично, ликовно и др.), укључујући коришћење информационих технологија;
изводи основне моторичке вештинама угледајући се на модел (уз демонстрацију);
самостално извршава рутинске радне задатке према стандардизованој процедури, користећи прибор и алате у складу са захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
извршава додељене задатке у складу с циљевима, очекиваним продуктима и планираном динамиком рада у групи; уважава чланове тима и различитост идеја;
планира и организује краткорочне активности и одређује потребно време и ресурсе;
показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке за напредовање и делимично их реализује.

Оцену довољан (2) добија ученик који је у стању да:

познаје и разуме кључне појмове и информације и повезује их на основу задатог критеријума;
усвојио је одговарајућу терминологију;
закључује директно на основу поређења и аналогије са конкретним примером;
способан је да се определи и искаже став;
примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању једноставних проблемских ситуација у познатом контексту;
уме јасно да искаже појединости у оквиру одређеног садржаја, држећи се основног захтева и на одговарајући начин (усмено, писмено, графички, практично, ликовно и др.), укључујући и коришћење информационих технологија;
влада основним моторичким вештинама и реализује их уз подршку;
уз инструкције извршава рутинске радне задатке према стандардизованој процедури, користећи прибор и алате у складу са захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
извршава додељене задатке искључиво на захтев и уз подршку осталих чланова групе; уважава чланове тима и различитост идеја;
планира и организује краткорочне активности на основу задатих услова и ресурса;
повремено показује заинтересованост за сопствени процес учења, а препоруке за напредовање реализује уз стално праћење.

Оцену недовољан (1) добија ученик који не испуњава критеријуме за оцену довољан (2) и не показује заинтересованост за сопствени процес учења, нити напредак.

Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у својој педагошкој документацији .

ДИГИТАЛНИ СВЕТ

У току школске године, ученик другог разреда се оцењује бројчано из предмета Дигитални свет и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

За оцену одличан (5) -ученик је у потпуности савладао исходе и стечено знање примењује.

За оцену врло добар (4) – ученик је савладао исходе и стечено знање припрењује.

За оцену добар (3)– уз мању помоћ ученик је савладао исходе.

За оцену довољан ( 2) -препознаје градиво.

За оцену недовољан (1) -не показује минимум знања и жељу за напредовањем.

Учитељица: Дијана Вукобратовић

Критеријуми оцењивања Стручног већа за трећи разред

СРПСКИ ЈЕЗИК

У току школске године, ученик четвртог разреда се оцењује бројчано из предмета Српски језик и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Ученици 3. разреда се из предмета Српски језик оцењују на три начина:

писмено
усмено
на основу активности на часу и изради домаћег задатка

Када су у питању писмене провере знања скала која изражава однос између процента тачних одговора и одговарајуће оцене је следећа:
- од 85%-до 100% одличан (5)
- од 70%-до 85% врло добар (4)
- Од 55%-70% добар (3)
- од 40%-55% довољан (2)
- испод 40% недовољан (1)

Наравно, скала може да варира у зависности од постигнућа ученика, али не више од 10%.

Оцена на усменом одговарању се формира на основу учениковог одговора углавном на пет постављених питања.

МАТЕМАТИКА

У току школске године, ученик трећег разреда се оцењује бројчано из предмета Математика и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Ученици 3. разреда се из предмета Математика оцењују на три начина:

писмено
усмено

3) на основу активности на часу и изради домаћег задатка

Када су у питању писмене провере знања скала која изражава однос између процента тачних одговора и одговарајуће оцене је следећа:
- од 85%-до 100% одличан (5)
- од 70%-до 85% врло добар (4)
- Од 55%-70% добар (3)
- од 40%-55% довољан (2)
- испод 40% недовољан (1)

Наравно, скала може да варира у зависности од постигнућа ученика, али не више од 10%.

Оцена на усменом одговарању се формира на основу учениковог одговора углавном на пет постављених питања.

ПРИРОДА И ДРУШТВО

У току школске године, ученик трећег разреда се оцењује бројчано из предмета Природа и друштво и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Ученици 3. разреда се из предмета Природа и друштво оцењују на три начина:

писмено
усмено
на основу активности на часу и изради домаћег задатка

од 85%-до 100% одличан (5)
од 70%-до 85% врло добар (4)
Од 55%-70% добар (3)
од 40%-55% довољан (2)
испод 40% недовољан (1)

Наравно, скала може да варира у зависности од постигнућа ученика, али не више од 10%.

2) Оцена на усменом одговарању се формира на основу учениковог одговора углавном на пет постављених питања.

МУЗИЧКА КУЛТУРА

У току школске године, ученик трећег разреда се оцењује бројчано из предмета Музичка култура и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Оцењивање ученика се спроводи организовано и прати посебан развој сваког ученика,

ЛИКОВНА КУЛТУРА

У току школске године, ученик трећег разреда се оцењује бројчано из предмета Ликовна култура и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Оцењивање из обавезног предмета ликовна култура, обавља се полазећи од ученикових способности, степена спретности и умешности. Уколико ученик нема развијене посебне способности, приликом оцењивања узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна постигнућа и могућности, а нарочито се узима у обзир ангажовање ученика у наставном процесу.

За оцену довољан (2)- једноставније задатке у погледу стварања композиције

За оцену недовољан (1) – ученик који нема потребан прибор, не доноси прибор за час,не ради на часу.

оствареност исхода; да ли је урађен предвиђени задатак-50% оцене
заинтересованост и посвећеност (труд и ангажованост на сваком часу) – 30% оцене
маштовитост и оригиналност – 10% оцене: важно је да сваки ученик прикаже идеју на свој начин. Прецртавање од других, са табле и примера, на овом часу није пожељно.
напредовање у односу на претходни период – 10% оцене

ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

У току школске године, ученик трећег разреда се оцењује бројчано из предмета Физичко и здравствено васпитање и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Наставник се руководи следећим принципима при оцењивању:

поузданост: означава усаглашеност оцене са утврђеним, јавним и прецизним критеријумима оцењивања;
ваљаност: оцена исказује ефекте учења (оствареност исхода, ангажовање и напредовање ученика);
разноврсност начина оцењивања: избор одговарајућих и примена различитих метода и техника оцењивања како би се осигурала ваљаност, поузданост и објективност оцена;
редовност и благовременост оцењивања, обезбеђује континуитет у информисању ученика о њиховој ефикасности у процесу учења и ефекат оцене на даљи процес учења;
оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу;
уважавање индивидуалних разлика.

Оценом се изражава:

оствареност циљева и прописаних, односно прилагођених стандарда постигнућа, достизање исхода и степена развијености компетенција у току савладавања програма предмета;
ангажовање ученика у настави;
напредовање у односу на претходни период;
препорука за даље напредовање ученика.

Оцену одличан (5) добија ученик који је у стању да:

примењује знања, укључујући и методолошка, у сложеним и непознатим ситуацијама; самостално и на креативан начин објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације; процењује вредност теорија, идеја и ставова;
бира, повезује и вреднује различите врсте и изворе података;
формулише претпоставке, проверава их и аргументује решења, ставове и одлуке;
решава проблеме који имају и више решења, вреднује и образлаже решења и примењене поступке;
изражава се на различите начине (усмено, писано, графички, практично, ликовно и др.), укључујући и коришћење информационих технологија и прилагођава комуникацију и начин презентације различитим контекстима;
влада моторичким вештинама које захтевају сложеније склопове покрета, брзину и висок степен координације; влада моторичким вештинама тако што комбинује, реорганизује склопове покрета и прилагођава их специфичним захтевима и ситуацијама тако да дела ефикасно;
самостално извршава сложене радне задатке поштујући стандардизовану процедуру, захтеве безбедности и очувања околине, показује иницијативу и прилагођава извођење, начин рада и средства новим ситуацијама;
доприноси групном раду продукцијом идеја, иницира и организује поделу улога и задатака; уважава мишљења других чланова групе и помаже им у реализацији њихових задатака, посебно у ситуацији “застоја” у групном раду; фокусиран је на заједнички циљ групног рада и преузима одговорност за реализацију продуката у задатом временском оквиру;
утврђује приоритете и ризике и на основу тога планира и организује краткорочне и дугорочне активности и одређује потребно време и ресурсе;
континуирано показује заинтересованост и одговорност према сопственом процесу учења, уважава препоруке за напредовање и реализује их.

Оцену врло добар (4) добија ученик који је у стању да:

логички организује и самостално тумачи сложене садржинске целине и информације;
повезује садржаје и концепте из различитих области са ситуацијама из живота;
пореди и разврстава различите врсте података према више критеријума истовремено;
заузима ставове на основу сопствених тумачења и аргумената;
уме да анализира проблем, изврши избор одговарајуће процедуре и поступака у решавању нових проблемских ситуација;
изражава се на различите начине (усмено, писано, графички, практично, ликовно и др.), укључујући и коришћење информационих технологија и прилагођава комуникацију задатим контекстима;
влада моторичким вештинама које захтевају сложеније склопове покрета, брзину и висок степен координације;
самостално извршава сложене радне задатке према стандардизованој процедури, бира прибор и алате у складу са задатком и захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
планира динамику рада, организује активности у групи, реализује сопствене задатке имајући на уму планиране заједничке продукте групног рада;
планира и организује краткорочне и дугорочне активности, утврђује приоритете и одређује потребно време и ресурсе;
континуирано показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке за напредовање и углавном их реализује.

Оцену добар (3) добија ученик који је у стању да:

разврстава различите врсте података у основне категорије према задатом критеријуму;
уме да формулише своје ставове, процене и одлуке и објасни начин како је дошао до њих;
бира и примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању проблемских ситуација у познатом контексту;
уме јасно да искаже одређени садржај у складу са захтевом и на одговарајући начин (усмено, писмено, графички, практично, ликовно и др.), укључујући коришћење информационих технологија;
изводи основне моторичке вештинама угледајући се на модел (уз демонстрацију);
самостално извршава рутинске радне задатке према стандардизованој процедури, користећи прибор и алате у складу са захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
извршава додељене задатке у складу с циљевима, очекиваним продуктима и планираном динамиком рада у групи; уважава чланове тима и различитост идеја;
планира и организује краткорочне активности и одређује потребно време и ресурсе;
показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке за напредовање и делимично их реализује.

Оцену довољан (2) добија ученик који је у стању да:

познаје и разуме кључне појмове и информације и повезује их на основу задатог критеријума;
усвојио је одговарајућу терминологију;
закључује директно на основу поређења и аналогије са конкретним примером;
способан је да се определи и искаже став;
примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању једноставних проблемских ситуација у познатом контексту;
уме јасно да искаже појединости у оквиру одређеног садржаја, држећи се основног захтева и на одговарајући начин (усмено, писмено, графички, практично, ликовно и др.), укључујући и коришћење информационих технологија;
влада основним моторичким вештинама и реализује их уз подршку;
уз инструкције извршава рутинске радне задатке према стандардизованој процедури, користећи прибор и алате у складу са захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
извршава додељене задатке искључиво на захтев и уз подршку осталих чланова групе; уважава чланове тима и различитост идеја;
планира и организује краткорочне активности на основу задатих услова и ресурса;
повремено показује заинтересованост за сопствени процес учења, а препоруке за напредовање реализује уз стално праћење.

Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у својој педагошкој документацији .

ДИГИТАЛНИ СВЕТ

У току школске године, ученик трећег разреда се оцењује бројчано из предмета Дигитални свет и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

За оцену одличан (5) -ученик је у потпуности савладао исходе и стечено знање примењује.

За оцену врло добар (4) – ученик је савладао исходе и стечено знање припрењује.

За оцену добар (3)– уз мању помоћ ученик је савладао исходе.

За оцену довољан ( 2) -препознаје градиво.

За оцену недовољан (1) -не показује минимум знања и жељу за напредовањем.

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

У току школске године, ученик трећег разреда се оцењују описно из предмета Грађанско васпитање и то:

истиче се,
добар,
задовољава

Оцену истиче се добија ученик који испуњава следеће исходе:

Оцену добар добија ученик који испуњава следеће исходе:

Оцену задовољава добија ученик који испуњава следеће исходе:

Учитељица: Лидија Живанов

Критеријуми оцењивања Стручног већа за четврти разред

СРПСКИ ЈЕЗИК

У току школске године, ученик четвртог разреда се оцењује бројчано из предмета Српски језик и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Ученици 4. разреда се из предмета Српски језик оцењују на три начина:

писмено
усмено
на основу активности на часу и изради домаћег задатка

Када су у питању писмене провере знања скала која изражава однос између процента тачних одговора и одговарајуће оцене је следећа:
- од 85%-до 100% одличан (5)
- од 70%-до 85% врло добар (4)
- Од 55%-70% добар (3)
- од 40%-55% довољан (2)
- испод 40% недовољан (1)

Наравно, скала може да варира у зависности од постигнућа ученика, али не више од 10%.

Оцена на усменом одговарању се формира на основу учениковог одговора углавном на пет постављених питања.

МАТЕМАТИКА

У току школске године, ученик четвртог разреда се оцењује бројчано из предмета Математика и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Ученици 4. разреда се из предмета Математика оцењују на три начина:

писмено
усмено

3) на основу активности на часу и изради домаћег задатка

Када су у питању писмене провере знања скала која изражава однос између процента тачних одговора и одговарајуће оцене је следећа:
- од 85%-до 100% одличан (5)
- од 70%-до 85% врло добар (4)
- Од 55%-70% добар (3)
- од 40%-55% довољан (2)
- испод 40% недовољан (1)

Наравно, скала може да варира у зависности од постигнућа ученика, али не више од 10%.

Оцена на усменом одговарању се формира на основу учениковог одговора углавном на пет постављених питања.

ПРИРОДА И ДРУШТВО

У току школске године, ученик четвртог разреда се оцењује бројчано из предмета Природа и друштво и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Ученици 4. разреда се из предмета Природа и друштво оцењују на три начина:

писмено
усмено
на основу активности на часу и изради домаћег задатка

од 85%-до 100% одличан (5)
од 70%-до 85% врло добар (4)
Од 55%-70% добар (3)
од 40%-55% довољан (2)
испод 40% недовољан (1)

Наравно, скала може да варира у зависности од постигнућа ученика, али не више од 10%.

2) Оцена на усменом одговарању се формира на основу учениковог одговора углавном на пет постављених питања.

МУЗИЧКА КУЛТУРА

У току школске године, ученик четвртог разреда се оцењује бројчано из предмета Музичка култура и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Оцењивање ученика се спроводи организовано и прати посебан развој сваког ученика,

ЛИКОВНА КУЛТУРА

У току школске године, ученик четвртог разреда се оцењује бројчано из предмета Ликовна култура и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Оцењивање из обавезног предмета ликовна култура, обавља се полазећи од ученикових способности, степена спретности и умешности. Уколико ученик нема развијене посебне способности, приликом оцењивања узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна постигнућа и могућности, а нарочито се узима у обзир ангажовање ученика у наставном процесу.

За оцену довољан (2)- једноставније задатке у погледу стварања композиције

За оцену недовољан (1) – ученик који нема потребан прибор, не доноси прибор за час,не ради на часу.

оствареност исхода; да ли је урађен предвиђени задатак-50% оцене
заинтересованост и посвећеност (труд и ангажованост на сваком часу) – 30% оцене
маштовитост и оригиналност – 10% оцене: важно је да сваки ученик прикаже идеју на свој начин. Прецртавање од других, са табле и примера, на овом часу није пожељно.
напредовање у односу на претходни период – 10% оцене

ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

У току школске године, ученик четвртог разреда се оцењује бројчано из предмета Физичко и здравствено васпитање и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Наставник се руководи следећим принципима при оцењивању:

поузданост: означава усаглашеност оцене са утврђеним, јавним и прецизним критеријумима оцењивања;
ваљаност: оцена исказује ефекте учења (оствареност исхода, ангажовање и напредовање ученика);
разноврсност начина оцењивања: избор одговарајућих и примена различитих метода и техника оцењивања како би се осигурала ваљаност, поузданост и објективност оцена;
редовност и благовременост оцењивања, обезбеђује континуитет у информисању ученика о њиховој ефикасности у процесу учења и ефекат оцене на даљи процес учења;
оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу;
уважавање индивидуалних разлика.

Оценом се изражава:

оствареност циљева и прописаних, односно прилагођених стандарда постигнућа, достизање исхода и степена развијености компетенција у току савладавања програма предмета;
ангажовање ученика у настави;
напредовање у односу на претходни период;
препорука за даље напредовање ученика.

Оцену одличан (5) добија ученик који је у стању да:

примењује знања, укључујући и методолошка, у сложеним и непознатим ситуацијама; самостално и на креативан начин објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације; процењује вредност теорија, идеја и ставова;
бира, повезује и вреднује различите врсте и изворе података;
формулише претпоставке, проверава их и аргументује решења, ставове и одлуке;
решава проблеме који имају и више решења, вреднује и образлаже решења и примењене поступке;
изражава се на различите начине (усмено, писано, графички, практично, ликовно и др.), укључујући и коришћење информационих технологија и прилагођава комуникацију и начин презентације различитим контекстима;
влада моторичким вештинама које захтевају сложеније склопове покрета, брзину и висок степен координације; влада моторичким вештинама тако што комбинује, реорганизује склопове покрета и прилагођава их специфичним захтевима и ситуацијама тако да дела ефикасно;
самостално извршава сложене радне задатке поштујући стандардизовану процедуру, захтеве безбедности и очувања околине, показује иницијативу и прилагођава извођење, начин рада и средства новим ситуацијама;
доприноси групном раду продукцијом идеја, иницира и организује поделу улога и задатака; уважава мишљења других чланова групе и помаже им у реализацији њихових задатака, посебно у ситуацији “застоја” у групном раду; фокусиран је на заједнички циљ групног рада и преузима одговорност за реализацију продуката у задатом временском оквиру;
утврђује приоритете и ризике и на основу тога планира и организује краткорочне и дугорочне активности и одређује потребно време и ресурсе;
континуирано показује заинтересованост и одговорност према сопственом процесу учења, уважава препоруке за напредовање и реализује их.

Оцену врло добар (4) добија ученик који је у стању да:

логички организује и самостално тумачи сложене садржинске целине и информације;
повезује садржаје и концепте из различитих области са ситуацијама из живота;
пореди и разврстава различите врсте података према више критеријума истовремено;
заузима ставове на основу сопствених тумачења и аргумената;
уме да анализира проблем, изврши избор одговарајуће процедуре и поступака у решавању нових проблемских ситуација;
изражава се на различите начине (усмено, писано, графички, практично, ликовно и др.), укључујући и коришћење информационих технологија и прилагођава комуникацију задатим контекстима;
влада моторичким вештинама које захтевају сложеније склопове покрета, брзину и висок степен координације;
самостално извршава сложене радне задатке према стандардизованој процедури, бира прибор и алате у складу са задатком и захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
планира динамику рада, организује активности у групи, реализује сопствене задатке имајући на уму планиране заједничке продукте групног рада;
планира и организује краткорочне и дугорочне активности, утврђује приоритете и одређује потребно време и ресурсе;
континуирано показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке за напредовање и углавном их реализује.

Оцену добар (3) добија ученик који је у стању да:

разуме и самостално објашњава основне појмове и везе између њих;

разврстава различите врсте података у основне категорије према задатом критеријуму;
уме да формулише своје ставове, процене и одлуке и објасни начин како је дошао до њих;
бира и примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању проблемских ситуација у познатом контексту;
уме јасно да искаже одређени садржај у складу са захтевом и на одговарајући начин (усмено, писмено, графички, практично, ликовно и др.), укључујући коришћење информационих технологија;
изводи основне моторичке вештинама угледајући се на модел (уз демонстрацију);
самостално извршава рутинске радне задатке према стандардизованој процедури, користећи прибор и алате у складу са захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
извршава додељене задатке у складу с циљевима, очекиваним продуктима и планираном динамиком рада у групи; уважава чланове тима и различитост идеја;
планира и организује краткорочне активности и одређује потребно време и ресурсе;
показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке за напредовање и делимично их реализује.

Оцену довољан (2) добија ученик који је у стању да:

познаје и разуме кључне појмове и информације и повезује их на основу задатог критеријума;
усвојио је одговарајућу терминологију;
закључује директно на основу поређења и аналогије са конкретним примером;
способан је да се определи и искаже став;
примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању једноставних проблемских ситуација у познатом контексту;
уме јасно да искаже појединости у оквиру одређеног садржаја, држећи се основног захтева и на одговарајући начин (усмено, писмено, графички, практично, ликовно и др.), укључујући и коришћење информационих технологија;
влада основним моторичким вештинама и реализује их уз подршку;
уз инструкције извршава рутинске радне задатке према стандардизованој процедури, користећи прибор и алате у складу са захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
извршава додељене задатке искључиво на захтев и уз подршку осталих чланова групе; уважава чланове тима и различитост идеја;
планира и организује краткорочне активности на основу задатих услова и ресурса;
повремено показује заинтересованост за сопствени процес учења, а препоруке за напредовање реализује уз стално праћење.

Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у својој педагошкој документацији .

ДИГИТАЛНИ СВЕТ

У току школске године, ученик четвртог разреда се оцењује бројчано из предмета Дигитални свет и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

За оцену одличан (5) -ученик је у потпуности савладао исходе и стечено знање примењује.

За оцену врло добар (4) – ученик је савладао исходе и стечено знање припрењује.

За оцену добар (3)– уз мању помоћ ученик је савладао исходе.

За оцену довољан ( 2) -препознаје градиво.

За оцену недовољан (1) -не показује минимум знања и жељу за напредовањем.

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

У току школске године, ученик четвртог разреда се оцењују описно из предмета Грађанско васпитање и то:

истиче се,
добар,
задовољава

Оцену истиче се добија ученик који испуњава следеће исходе:

Оцену добар добија ученик који испуњава следеће исходе:

Оцену задовољава добија ученик који испуњава следеће исходе:

Учитељица : Зузана Павлович

СЛОВАЧКИ ЈЕЗИК

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА 1.разред

РАЗРЕД

У првом разреду основног образовања и васпитања, у току школске године, ученик се оцењује описном оценом из обавезног предмета, изборних програма и активности (пројектне наставе).

У оквиру предмета, у првом разреду, у току школске године, описном оценом изражава се напредовање у остваривању прописаних исхода.

Успех ученика из изборних програма и то: верска настава и грађанско васпитање, матерњи језик/говор са елементима националне културе и активности (пројектне наставе и слободних наставних активности) оцењује се описно и то: истиче се, добар, задовољава.

ПРЕДВИЂЕНИ ИСХОДИ ИЗ ПРЕМЕТА СЛОВАЧКИ ЈЕЗИК:

Ученик ће бити у стању да:

разликује изговорени глас и написано слово; изговорене и написане речи и реченице;
влада основном техником читања и писања ћириличког текста;
разуме оно што прочита;
активно слуша и разуме садржај књижевноуметничког текста који му се чита;
обликује усмену поруку служећи се одговарајућим речима;
примењује основна правописна правила;
пише читко и уредно;
писмено одговара на постављена питања;
спаја више реченица у краћу целину;
пише реченице по диктату примењујући основна правописна правила;
гласно чита, правилно и са разумевањем;
пронађе информације експлицитно изнете у тексту.
активно слуша и разуме садржај књижевноуметничког текста који му се чита;
препозна песму, причу и драмски текст;
одреди главни догађај, време (редослед догађаја) и место дешавања у вези са прочитаним текстом;
уочи ликове и прави разлику између њихових позитивних и негативних особина;
изрази своје мишљење о понашању ликова у књижевном делу;
препозна загонетку и разуме њено значење;
препозна басну и разуме њено значење;
учтиво учествује у вођеном и слободном разговору;
обликује усмену поруку служећи се одговарајућим речима;
усмено описује ствари из непосредног окружења;
напамет говори краће књижевне текстове;
учествује у сценском извођењу текста;
пажљиво и културно слуша саговорнике;
слуша интерпретативно читање и казивање књижевних текстова ради.
правилно изговори и напише кратку и потпуну реченицу једноставне структуре са одговарајућом интонацијом, односно интерпункцијским знаком на крају;
правилно употреби велико слово;
пише читко и уредно;
пише реченице по диктату примењујући основна правописна правила;
тихо чита (у себи) са разумевањем прочитаног.
влада основном техником читања и писања ћириличког текста;
активно слуша и разуме садржај књижевноуметничког текста који му се чита;
препозна песму, причу и драмски текст;
одреди главни догађај, време (редослед догађаја) и место дешавања у вези са прочитаним текстом;
уочи ликове и прави разлику између њихових позитивних и негативних особина;
изрази своје мишљење о понашању ликова у књижевном делу;
правилно изговори и напише кратку и потпуну реченицу једноставне структуре са одговарајућом интонацијом, односно интерпункцијским знаком на крају;
учтиво учествује у вођеном и слободном разговору;
обликује усмену поруку служећи се одговарајућим речима;
усмено препричава; усмено прича према слици/сликама и о доживљајима;
усмено описује ствари из непосредног окружења;
бира и користи одговарајуће речи у говору; на правилан начин користи нове речи у свакодневном говору;
напамет говори краће књижевне текстове;
учествује у сценском извођењу текста;
пажљиво и културно слуша саговорнике;
слуша, разуме и парафразира поруку;
слуша интерпретативно читање и казивање књижевних текстова ради разумевања и доживљавања;
примењује основна правописна правила;
писмено одговара на постављена питања;
спаја више реченица у краћу целину;
гласно чита, правилно и са разумевањем;
пронађе информације експлицитно изнете у тексту.

Критеријуми оцењивања за други разред

СЛОВАЧКИ ЈЕЗИК

У току школске године, ученик другог разреда се оцењује бројчано из предмета Словачки језик и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Ученици 2. разреда се из предмета Словачки језик оцењују на три начина:

1) писмено

2) усмено

3) на основу активности на часу и изради домаћег задатка

од 85%-до 100% одличан (5)
од 70%-до 85% врло добар (4)
Од 55%-70% добар (3)
од 40%-55% довољан (2)
испод 40% недовољан (1)

Наравно, скала може да варира у зависности од постигнућа ученика, али не више од 10%.

2) Оцена на усменом одговарању се формира на основу учениковог одговора углавном на пет постављених питања.

Оцена одличан (5) – ученик савладава градиво из граматике, влада претходно пређеним градивом и примењује научено. Такође, познаје и примењује граматичка и правописна правила, активно учествује на часу током часова анализе текста, самостално изводи закључке. Ученик течно чита и негује читалачке навике. Показује иницијативу током наставе, понаша се другарски, помаже другим ученицима и пријатељски се односи према другарима, редовно израђује домаће задатке и показује иницијативу и креативност у решавању задатака. Може успешно да ради у различитим групама и врстама задатака.

Оцена врло добар (4) – ученик је способан да функционално усвоји појмове – анализира, класификује, повезује, примени те изведе закључак. Сналази се у различитим облицима рада.

Оцена добар (3) – ученик разуме појмове и чињенице, успоставља везе, може самостално да објасни и наведе књижевно-теоријске и граматичке појмове и термине. Задатке обавља делимично уз помоћ наставника.

Оцена довољан (2) – ученик влада основним појмовима може уз помоћ наставника да објасни њихове везе и значај, уз наставникову подршку је активан на часовима.

Оцена недовољан (1) – ученик нема основно познавање појмова, нити показује жељу да напредује. Домаће задатке не израђује на време и није активан на часу.

Ученици добијају и оцену из лектире, коју радимо неколико пута годишње. Рад на лектири је понекад организован као групни рад или рад у пару.

Критеријуми оцењивања за трећи разред

СЛОВАЧКИ ЈЕЗИК

У току школске године, ученик трећег разреда се оцењује бројчано из предмета Словачки језик и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Ученици 4. разреда се из предмета Словачки језик оцењују на три начина:

1) писмено

2) усмено

3) на основу активности на часу и изради домаћег задатка

од 85%-до 100% одличан (5)
од 70%-до 85% врло добар (4)
Од 55%-70% добар (3)
од 40%-55% довољан (2)
испод 40% недовољан (1)

Наравно, скала може да варира у зависности од постигнућа ученика, али не више од 10%.

2) Оцена на усменом одговарању се формира на основу учениковог одговора углавном на пет постављених питања.

Критеријуми оцењивања за четврти разред

СЛОВАЧКИ ЈЕЗИК

У току школске године, ученик четвртог разреда се оцењује бројчано из предмета Словачки језик и то:

одличан (5),
врло добар (4),
добар (3),
довољан (2)
недовољан (1).

Ученици 4. разреда се из предмета Словачки језик оцењују на три начина:

1) писмено

2) усмено

3) на основу активности на часу и изради домаћег задатка

од 85%-до 100% одличан (5)
од 70%-до 85% врло добар (4)
Од 55%-70% добар (3)
од 40%-55% довољан (2)
испод 40% недовољан (1)

Наравно, скала може да варира у зависности од постигнућа ученика, али не више од 10%.

2) Оцена на усменом одговарању се формира на основу учениковог одговора углавном на пет постављених питања.

ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

Праћењеиоцењивање

Оцењивање се врши бројчано на основу остваривања оперативних задатака и минималних образовних захтева. Праћење напредовања ученика обавља се сукцесивно,током целе школске године на основу јединствене методологије која предвиђа следеће тематске целине: стање моторичких способности, усвајање здравствено хигијенских навика, достигнут ниво савладаности моторичких знања, умења и навика у складу са индивидуалним могућностима ученика и односа према раду:

Стање моторичких способности – спроводи се у простору

координације,снаге(статичке,репетативне и експлозивне),гипкости и издржљивости – Усвојеност здравствено-хигијенских навика прати се на основу утврђивања нивоа правилног држања тела и одржавања личне и колективне хигијене, а такође и на основу усвојености и примене знања из области здравља

Достигнут ниво савладаности моторичких знања,умења и навика спроводи се према утврђеним минималним образовним захтевима
Однос ученика према раду прати се током целе школске године кроз праћење ношења и уредности опреме за час,редовног присуства на часовима,извршавања датих задатака на часовима као и ангажовање у ваншколским активностима.

Врсте оцењивања

Праћење развоја и напредовања ученика у току школске године се врши формативним и сумативним оцењивањем:

Формативно оцењивање је редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика,постизању прописаних исхода и циљева и уноси се у педагошку документацију
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине или за квалификациони период из предмета и владања. Оцене добијене сумативним оцењивањем су бројчане и уносе се у дневник рада и могу се унети и у педагошку документацију.

Оцењивање моторичких вештина, спорта и спортских дисциплина врши се на основу минималних образовних задатака и образовних стандарда за крај обавезног образовања.

Садржај програма за основну школу:

развој физичких способности
усвајање моторичких вештина,спорта и спортских дисциплина
физичка и здравствена култура

Образовни стандарди подразумевају ниво савладаности садржаја програма Физичког и здравственог васпитања из:

Спортских игара(кошарке,одбојке,рукомета и фудбала)
Атлетике (дисциплина трчања,скокова и бацања)
Гимнастике (на тлу, греди, прескоку,круговима)
Плеса, ритмичке гимнастике, вежби обликовања, полигона.

Три нивоа савладаности садржаја програма:

Основни ниво – ученик игр спортску игру примењујући основну технику,неопходна правила и сарађује са члановима екипе изражавајући своју личност уз поштовање других 2. Средњи ниво – ученик игра спортску игру примењујући виши ниво технике,већи број правила уз висок степен сарадње са члановима екипе
Напредни ниво – игра спортску игру примењујући сложене елементе технике,испуњавајући тактичке задатке,учествује у организацији утакмица и суди на такмичењима.

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА (од 5. до 8. разреда)
НАСТАВНА ТЕМА	ДОВОЉАН 2	ДОБАР 3	ВРЛО ДОБАР 4	ОДЛИЧАН 5
ФИЗИЧКE СПОСОБНОСТИ	Ученик уме да примени једноставне, двоставне општеприпремне вежбе.	Ученик уме правилно да изводи вежбе, разноврсна природна и изведена кретања.	Правилно одржава равнотежу у различитим кретањима.	Ученик користи висок ниво техничкотактичких знања, демонстрира сложеније комплексе вежби и кретања.
МОТОРИЧКЕ ВЕШТИНЕ СПОРТ И СПОРТСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ Атлетика Спортска гимнастика *Основе тимских,	Ученик показује мањи степен активности и ангажовања, уз велику помоћ наставника успева да примени одређене вежбе, односно захтеве који су утврђени у већем делу основног нивоа постигнућа,	Ученик показује делимични степен активности и ангажовања, уз велику помоћ наставника успева да примени одређене вежбе,	Ученик показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања, уз мању помоћ наставника у потпуности, самостално испуњава захтеве који су утврђени и на	Ученик показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања, где ученик у потпуности самостално, без помоћи наставника
спортских и елементарних игара Плес и ритмика Полигони	одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа и ангажовање ученика добија оцену довољан (2)	односно захтеве који су утврђени и на основном и већим делом на средњем нивоу стандарда постигнућа, одређеним индивидуални м образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа,уз ангажовање ученик добија оцену добар (3)	основном и на средњем нивоу, као и део захтева са напредног нивоа посебних стандарда постигнућа, одређеним индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз висок степен ангажовања добија оцену врло добар (4)	испуњава захтеве који су утврђени на основном и средњем нивоу, као и у већини захтева са напредног нивоа посебних стандарда постигнућа, одређеним индивидуални м образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз веома висок степен ангажовања, добија оцену одличан (5)

Самовредновање ученика је процес освешћивања и размишљања о властитом процесу учења и постигнућа.

Сумативно вредновање (вредновање наученог) јесте вредновање које подразумева процену степена учениковог постигнућа на крају процеса учења (наставне целине, полугодишта те године учења и поучавања). У правилу резултира оценом.

Стручно веће наставника физичког и здравственог васпитања се придржава критеријума оцењивања који је дефинисан и усклађен са Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању, објављен у “Службеном гласнику РС”.

Критеријуми оцењивања ученика

Стручно веће технике и технологије

Наставни предмети:

Техничко образовање (5,6,7. и 8. разред основне школе)

Елементиоцењивањасу:

– усвојеностобразовнихсадржаја;

– применазнања;

– активностученика.

Ученик у токушколскегодинеможедобитиоцененаоснову:

– писменихпроверазнања (у штампаномилиелектронскомоблику)

– усменогиспитивања;

– активностиначасу;

– домаћихзадатака;

-израде презентација;

-израде графичких радова;

– практичног рада/рада у тиму

– пројектнихзадатака,

– вредновањауспеханаразличитимнивоиматакмичења.

Петнаестоминутне провере знања не морају бити унапред најављене. Резултате петнаестоминутне

провере наставник уписује у педагошку свеску, а за извођење оцене су неопходне најмање три таквепровере.

Оцене на петнаестоминутној провери знања се формирају по следећим критеријумима:

Ученик који на писменој провери оствари бар 85% од укупног броја поена не може бити оцењеноценом мањом од 5.

Ученик који на писменој провери оствари бар 70% од укупног броја поена не може бити оцењеноценом мањом од 4.

Ученик који на писменој провери оствари бар 55% од укупног броја поена не може бити оцењеноценом мањом од 3.

Ученик који на писменој провери оствари бар 30% од укупног броја поена не може бити оцењеноценом мањом од 2.

а) Усмено одговарање

Одличан (5)

Врло добар (4)

Добар (3)

Довољан (2)

Недовољан (1)

– примењује знања, укључујући и методолошка, у сложеним и непознатим ситуацијама; самостално и на креативан начин објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације; процењује вредност теорија, идеја и ставова;

– бира, повезује и вреднује различите врсте и изворе података;

– формулише претпоставке, проверава их и аргументује решења, ставове и одлуке;

– решава проблеме који имају и више решења, вреднује и образлаже решења и примењене поступке;

– континуирано показује заинтересованост и одговорност према сопственом процесу учења, уважава препоруке за напредовање и реализује их.

– познавање и разумевање свих наставних садржаја скоро у потпуности

– поседује развијену способност анализе и синтезе садржаја

– делимични повезује усвојено градиво са другим сличним садржајима

– примењује садржај, углавном. без гршке уз давање наставникових примера

– заинтересованост за наставне садржаје уз активност на часу

– самостално уочавањеи исправљање грешака

– примена усвојених знања и вештина у новим ситуацијама уз постицај

-коришћење различитих извора знања уз постицај

– самостална репродукција научених садржја уз мању помоћ наставника

– поседовање способности анализе садржаја

– делимично повезивање усвојеног знања са сличним садржајем

– примена садржаја са мањим грешкама уз давање наставникових примера

– исправљање грешака уз наставникову помоћ

– слабија активност на часу

– коришћење једног извора знања (уџбеника или записа у свесци)

– присећање делова садржаја или основних појмова уз помоћ наставника

– делимично памћење и репродукција научених садржаја, али без примера

-слабија активност на часу и у усвајању садржаја

– изостаје повезивање садржаја унутар предмета

– чини грешке и неуочава их

-несамосталност у раду, тражење и прихваћање помоћи и савета

– неусвојена већина садржаја, често и до нивоа препознавања

– неусвојеност кључних појмова

– непостојање потребних предзнања за усвајање нових садржаја, вештина и навика

– ретка спремност за исказивање знања, умења и вештина

– пасивност и незаинтересованост на часу

– недостатак интереса за стицањем нових знања, чак и уз велико залагање наставника

в) Раду тиму

Одличан (5)

Врло добар (4)

Добар (3)

Довољан (2)

Недовољан (1)

-Ученик је посебно мотивисан, креативан, одговоран у раду, поштује друге, редован у извршавању обавеза;

-даје креативне примедбе и предлоге;

– поштује правила рада;

-у презентовању је јасан, тачан и уме да искаже суштину;

-уочава битно и разликује га од небитног;

-зна добро да организује и води рад у групи;

-има високо развијено критичко мишљење.

-мотивисан је и редовно извршава задатке;

-решава проблеме користећи научне садржаје,

-поштује правила рада

-подржава рад групе и потстиче их на рад;

-поуздан, марљив и одговоран;

-презентује тачне податке.

-у подели задатака групе потребна помоћ наставника;

-за рад потребна помоћ,постицај и усмеравање;

-спор и непрецизан у презентацији;

-теже исказује своје мишљење;

-није самосталан, прати друге;

-научено градиво примењује погрешно;

-делимучно поштије правила рада.

-ради на нивоу присећања;

-у групи почиње да ради на интервенцију наставника;

-задатак не завршава и има грешака;

-површан у раду и поштовању правила;

-углавном је пасиван у групи.

-незаинтересован за рад, омета друге;

-потстицање и помоћ га не мотивишу на рада;

-не поштује правила понашања у групи;

-тражи пуну пажњу и индивидуалан приступ.

Критеријуми оцењивања ученика за предмет

Географија

Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика у току школске године

обавља се формативним и сумативним оцењивањем.

Ученик се из предмета Географија оцењује најмање два пута у полугодишту у петом разреду, а

четири пута у полугодишту у шестом, седмом и осмом разреду.

У току полугодишта ученици се оцењују на три начина: 1) усмено 2) писмено 3) на основу

активности на часу. Ученик може бити оцењен током сваког дела часа и на свим типовима часа.

Оцена је јавна са образложењем и препоруком за даљи рад. Оцена се бележи у педагошку свеску

и уноси у дневник.

Оцене на писменим задацима, изражена у процентима:

86 -100% одличан (5)

70 – 85% врло добар (4)

50 – 69% добар (3)

30 – 49% довољан (2)

0 – 29% недовољан (1)

* Иницијални тест – обавља се на почетку школске године, у првој или другој недељи. Наставник

процењује претходна постигнућа ученика у оквиру одређене области или теме, која су од значаја за

предмет. Резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за планирање рада наставника

и даље праћење напредовања ученика.

* Писмена провера постигнућа ученика – обавља се у току оба полугодишта. Ученик ће имати

најмање једну оцену (у полугодишту) на контролном задатку дужем од 15 минута. Оцене су јавне,

ученик има увид у свој рад. Тестови дужи од 15 минута су најављени, оцена се уписује у дневник у

року од осам дана од дана провере. Реализује се на крају наставне области, а према плану

предметног наставника.

*Провера картографске писмености се остварује усменим и писменим путем – представљање

географских објеката на немој карти.

* Усмена провера постигнућа ученика – обавља се у току оба полугодишта. Најмање једна оцена

треба да буде на основу усмене провере постигнућа ученика.

* Активност на часу – активност ученика прати се и вреднује континуирано током

наставног процеса. Елементи формативног оцењивања чине : усмени одговори, ангажовање,

степен развијености ученичке компетенције, активност на часу, домаћи задаци, садржај школске

свеске, коришћење атласа на часу, успешност у групном раду, практичан рад, излагања и

представљања изложби радова, презентација, резултата истраживања, паноа, цртежа, у складу

са програмом географије,домаћи задаци, однос према раду, сарадња и комуникаци у тиму,

показивање иницијативе, заинтересованост, као и учешће на општинском, окружном или

републичком такмичењу и учешће на националним и међународним такмичењима.

Критеријуми за бројчане оцене ученика.

Оцену одличан (5) добија ученик који:

у потпуности показује способности трансформације знања и примене у новим ситуацијама;
са лакоћом логички повезује чињенице и појмове;
самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
решава проблеме на нивоу стваралачком мишљења и у потпуности критички расуђује;
показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.

Оцену врло добар (4) добија ученик који:

у великој мери показује способност примене знања и логички повезује чињенице и појмове;
самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички расуђује;
показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања.

Оцену добар (3) добија ученик који:

у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама ;
у знатној мери логички повезује чињенице и појмове;
већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме;
у довољној мери критички расуђује;
показује делимичан степен активности и ангажовања.

Оцену довољан (2) добија ученик који:

знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену;
у мањој мери логички повезује чињенице и појмове и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима;
понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички расуђује;
показује мањи степен активности и ангажовања.

Оцену недовољан (1) добија ученик који:

знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене;
не изводи закључке који се заснивају на подацима;
критички не расуђује;
не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.

– Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1, оцењује се на основу ангажовања и

степена остварености исхода, уз прилагођавање начина и поступкаоцењивања.

– Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и

степена оставрености прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом

плану наставе и учења, уз прилагођавање начинаи поступка оцењивања.

Предметни наставник

Љиља Добрић

ош „Нестор жучни“, лалић

школска 2024/2025.

наставник историје: игор бајагић

Критеријуми оцењивања – историја

Постигнућа ученика од 5. до 8. разреда у оквиру предмета историје оцењују се формативно и сумативно.

Формативно оцењивање подразумева: редовно праћење и процену напредовања у остваривању прописаних исхода, стандарда постигнућа, односно ангажовања ученика на сваком часу, мотивисаности, редовно доношење прибора за рад, израду домаћих задатака, израду задатака на самом часу. Води се у педагошкој свесци наставника, а из овога проистиче и оцена за рад на часу.Формативно оцењивање садржи повратну информацију о остварености прописаних исхода и стандарда постигнућа ученика и ангажовања у оквиру предмета као и препоруке за даље напредовање.

Критеријум је следећи:

-Недовољан успех- ученик не записује, нема прибор, не ради домаће задатке и уопште није активан на часу.
-Довољан успех-ученик повремено прати наставу, повремено доноси прибор и домаћи и ретко кад је активан на часу, али записује оно што се од њега очекује.
-Добар успех-ученик прати наставу,скоро увек доноси прибор и домаћи, активан је на часу али не у континуитету;
-Врло добар успех- ученик се труди да редовно извршава своје обавезе, доноси прибор и домаћи, активан је на часу.
-Одличан успех- ученик редовно извршава своје обавезе, доноси прибор и домаће задатке,изузетно је активан и мотивисан за рад, показује заинтересованост и жељу за напредовањем и стицањем знања.

Сумативно оцењивање.

У сумативно оцењивање спадају: 15-минутни контролни, контролни задаци, активност на часу, усмено одговарање.
У циљу праћења напредовања ученика врши се иницијално процењивање. Резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика.
Оцена из активности на часу изводи се на основу кратких тестова или усмених одговора који се односе на садржаје са истог или претходног часа.
Елементи оцењивања ученичких постигнућа из наставног предмета историја су:усвојеност садржаја, примена знања, активност и рад ученика на часу, израда презентација, паноа и учешће у пројектима.

Ученик се оцењује на основу:

– усмене провере постигнућа,
– писмене провере постигнућа и
– практичног рада.

Писмена провера постигнућа ученика у трајању од 45 минута се најављују и планирају.Оцена се уписује у дневник у року од осам дана од дана провере.
За писмене провере постигнућа бројчана оцена изводи се на основу скале изражене у процентима, у складу са препорукама за оцењивање:

100-90%-одличан (5)
89-70%-врлодобар(4)
69-50%-добар(3)
49-30%-довољан(2)
29-0-недовоља(1)

Писмене провере постигнућа у трајању од 15 минута обављају се без најаве, а спроводе се ради утврђивања остварености циља једног или више часова и савладаности дела реализованих програмских садржаја, односно остварености операционализованих исхода. Оцена из писмене провере постигнућа у трајању од 15 минута се не уписује у дневник. Евидентира се у педагошкој документацији наставника ради праћења постигнућа на крају програмске целине или на крају полугодишта. Резултати писмене провере постигнућа у трајању од 15 минута могу се узети у обзир приликом утврђивања закључне оцене ученика, а у најбољем интересу ученика.

Усмена провера постигнућа ученика се обавља путем непосредног одговарања на часу, уз поштовање критеријума за оцењивање.
Провера постигнућа ученика путем практичног рада се може урадити путем реферата, израде ПП презентација, пројеката, паноа.
Оцењивање се примењује и ако ученик оствари пласман на такмичењима рачунајући од школског одобрених од стране министарства и то оценом 5(пет).

Ученик се оцењује бројчано на основу остварености исхода, саосталности и ангажовања ученика:

Одличан(5)-Ученик је у целини усвојио основна и проширена знања, умења и вештине, примењује знања у новим околностима, познаје узроке и последице, уочава битно, самостално закључује на основу датих података,критички расуђује, поседује богат речник и лако се изражава, испољава креативну активност на часу, показује интресовања и самоиницијативност;
Врлодобар(4)-Ученик је у целини усвојио основна знања и део проширених знања, самостално образлаже садржај, лако разуме, закључује и репродукује чињенице, лако се писмено и усмено изражава, испољава активност на већини часова,самостално и уз помоћ наставника, примењује знања у новим околностима.
Добар(3)-Ученик је у целини усвојио основна знања, умења и вештине, схвата значење основних историјских појмова, уме да репродукује научено, самостално извршава основне задатке, има тешкоће у течном изражавању, уочава битно, али приликом закључивања потребна је помоћ наставника.
Довољан(2)-Ученик је усвојио , мада не у потпуности, основна знања, репродукује научено уз помоћ наставника, има склоност ка пасивном памћењу и механичком репродуковању, има тешкоћа у изражавању, испољава несналажење у самосталном раду, несигуран је и нејасан у излагању градива.
Недовољан(1)-Ученик није усвојио основна знања, умења и вештине, не показује заинтересованост за процес учења, нити напредак, не показује разумевање садржаја ни уз помоћ наставника, није у стању да га самостално репродукује.

Документација која прати процес оцењивања: ес-дневник, педагошка свеска, тестови, контролне вежбе, домаћи задаци, панои, ПП презентације.

Закључна оцена се изводи на основу аритметичке средине свих уписаних оцена у току школске године.

Уколико ученик није задовољан предложеном закључном оценом на полугодишту или крају школске године, одговара градиво или ради полугодишњи односно годишњи тест у завистности да ли је у питању крај првог полугодишта или крај школске године. Добијена оцена се уписује у дневник и поново се на основу аритметичке средине свих уписаних оцена утврђује закључна оцена.

Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и степена оставрености прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања..

КРИТЕРИЈУМ ОЦЕЊИВАЊА ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

Стручно веће страних језика, наставници енглеског језика

ПРЕДМЕТНА НАСТАВА

Критеријуми оцењивања сачињени су у складу са исходима, циљевима и задацима прописаних Планом и програмом наставе и учења предмета, Општим стандардима постигнућа за енглески језик и уз поштовање Правилника о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању.

ПЕТИ – ОСМИ РАЗРЕД

Оцењивањем ученика од петог до осмог разреда обухваћени су следећи елементи:

Разумевање (писаног/слушаног садржаја)
Говорне способности
Способности писменог изражавања
Језичке законитости – граматика

Мерила за елемент- Разумевања:

Одличан 5- ученик разуме саговорника и усмено излаже у нормалном темпу, у потпуности разуме писани и слушани текст, с лакоћом влада материјом и вештинама.

Врло добар 4– разуме питања у нормалном говорном темпу, али је потребно понекад нешто поновити, не разуме сваку појединост код писаног и слушаног садржаја.

Добар 3 – разуме излагања и питања постављена споријим темпом, понекад је нужно поновити и поједноставити неке делове реченице, потребно га је усмеравати.

Довољан 2 – има минимум разумевања и напредује уз помоћ наставника који га води кроз материју, има тешкоћа у разумевању излагања, једва схвата уз објашњења и поједностављења, слабо разуме писану и говорну материју.

Недовољан 1 – не разуме усмена излагања, слушан ни писан садржај ни уз помоћ наставника.

Мерила за елемент – Говорне способности:

Одличан 5 – ученикслободно и без оклевања изражава своје мисли, активан је у разговору, правилним изговором течно изговарареченице и нема већих граматичких грешака.

Врло добар 4 – ученик говори правилно, али се изражава са мањим граматичкимгрешкамакоје не утичу на разумевање смисла реченице; понекад користи реч или фразукоја је неадекватна и погрешноје изговора.

Добар 3 – ученик може да комуницира иима скроман речник, смисао изреченог

је понекад нејасан због граматичких грешака и нетачног реда речи, али је разумљив. Ученик има делимичних тешкоћа у читању, изговору и интонацији.

Довољан2-ученик прави велике и честе грешке у разговору и изговорушто отежаваоношто жели да каже; ретко налази праве речи и фразе, тешко се

изражава, а његов оскудан речник користи полако и са пуно оклевања упркос великој помоћи наставника.

Недовољан 1 – ученик не уме самостално да се изражава, једва користи најосновнији вокабулар, има потешкоћа у читању, изговору и интонацији.

Није савладао ни најосновније граматичке структуре па је смисо изреченог нејасан и неразумљив.

Мерила за елемент – Способности писменог изражавања:

Одличан 5- ученик може у писаној формида изрази своје мисли самостално и без већих граматичких и правописних проблема; редовно извршава све писане домаће задатке, има добру технику решавања тестова и успешан је у томе.

Врло добар 4 – ученик у писаној форми изражава своје мисли самостално уз понеке граматичке и правописне грешке; готово редовно има све писане домаће задатке; има врло добар резултат на тесту и проверама знања.

Добар 3 – ученик не може без помоћи даизрази своје мисли писаним путем и прави честе и већеправописне и граматичке грешке; делимично ради домаће задатке; углавном остварује просечан резултат на тесту и проверама знања.

Довољан 2 – ученик није способан самостално да се писмено изрази, прави учестале и озбиљне правописне и граматичке грешке; нередовно ради домаће задатке; постиже минималан успех на тествима и проверама знања.

Недовољан 1– прави крупне грешке у писаном изражавању и у основним граматичким облицима, не ради домаће задатке готово уопште, не постиже минималнан број бодова на тесту и проверама знања.

Мерила за елемент- Језичких законитости- граматике:

Одличан 5 – ученик влада граматичким правилима, потпуно их разуме и правилно примењује у датом језичком контексту.

Врло добар 4 – ученик разуме и правилно примењује научена граматичка правила, уз местимичне грешке.

Добар 3 – ученик делимично примењује научена граматичка правила уз грешке.

Довољан 2– ученик препознаје граматичка правила и повремено их минимално примењује.

Недовољан 1-ученикне препознаје граматичка правила нити уме да их примењује.

Оцењивање ученика од петог до осмог разреда је бројчано и врши се:

Писаним путем
Усменим путем
Праћењем активности на часу и кроз израду домаћих задатака/пројектних активности

Ученици 5-8.разреда имају 1 писмени задатак по полугодишту и најмање 1 писану проверу уз претходну најаву садржаја програма наставе и учења који ће се писмено проверавати.Распоред писаних провера дужих од 15 минута уписује се у дневник и објављује се за свако одељење на огласној табли школе и на званичној интернет страни школе.Распоред може да се мења на предлог наставника, уз сагласност одељењског већа. Писане провере постигнућа у трајању до 15 минута могу се обављати без претходне најаве и евидентирају се у педагошкој документацији наставника ради праћења постигнућа ученика.

Писане провере постигнућа се оцењују на основу скале која изражава однос између процента тачних одговора и одговарајуће оцене:

85-100% оцена одличан (5)
70%-84% оцена врло добар (4)
50%-69% оцена добар (3)
33%-49% оцена довољан (2)
до 32% оцена недовољан (1)

Скала може да варира у односу на постигнућа ученика, али не више од 5%.

Оцена добијена усменим путем се формира на основу учениковог одговора или излагања према следећој бројчаној скали:

Одличан (5) – Ученик у потпуности разуме планом и програмом предвиђене појмове, речи и изразе и показује изузетно велики степен самосталности приликом њихове примене у усменом изражавању. Успешно користи све граматичке елементе и конструкције и уочава најчешће изузетке од правила. У стању је дасамостално искаже усмену поруку, исприча лични доживљај, преприча садржај разговора или наративног текста. Правилно и самостално изражајно чита. Ученик самостално остварује комуникацију и размењује са саговорницима информације у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама. На матерњем и страном језику саопштава информацију добијену од 3. лица у вези са познатим темама у конкретним комуникативним ситуацијама. У потпуности показује способност примене језичких вештина и знања у новим ситуацијама.

Врло добар (4) – Ученик у великој мери разуме планом и програмом предвиђене појмове, речи и изразе и показује велики степен самосталности приликом њихове примене у усменом изражавању. Ученик разуме једноставне фреквентне речи и изразе, а приликом изражавања користи једноставна језичка средства и конструкције у датим комуникативним ситуацијама. У стању је да уз мању помоћ наставникауспешно искаже усмену поруку, исприча лични доживљај, преприча садржај разговора или наративног текста. У великој мери правилно и самостално изражајно чита. Ученик у великој мери самостално остварује комуникацију и размењује са саговорницима информације у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама. У великој мери показује способност примене језичких вештина и знања у новим ситуацијама.

Добар (3) – Ученик углавном разуме планом и програмом предвиђене појмове, речи и изразе уз делимичан степен самосталности приликом њихове примене у усменом изражавању. Ученик разуме углавном једноставније, фреквентније речи изразе, а приликом изражавања користи једноставније језичка средства и конструкције у датим комуникативним ситуацијама.Углавном правилно чита. Делимично је у стању да искаже једноставнију усмену поруку, исприча лични доживљај, преприча садржај разговора или наративног текста. Ученик у довољној мери остварује комуникацију и размењује са саговорницима кратке информације у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама. Показује делимичну способност примене језичких вештина и знања у новим ситуацијама и логичког повезивања појмова.

Довољан (2) –Ученик препознаје и разуме планом и програмом предвиђене основне, најфреквентније појмове, речи и изразе уз мали степен самосталности приликом њихове примене у усменом изражавању. Ученик разуме углавном најједноставније речи, кратке и једноставне поруке и упутства и користи најједноставнија језичка средства и конструкције у датим комуникативним ситуацијама. Чита делимично правилно и уз помоћ наставника. Ученик је у стању да искључиво уз помоћ наставника искаже једноставну усмену поруку, исприча лични доживљај, садржај разговора или наративног текста и то на нивоу репродукције. Ученик у малој мери остварује комуникацију и размењује са саговорницима кратке информације у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама.Језичке вештине и знања су на нивоу репродукције, уз повремену минималну примену.

Недовољан (1) – Ученик не препознаје нити разуме планом и програмом предвиђене основне појмове, речи и изразе, не уме да их репродукује нити примени у усменом изражавању. Ученикније самосталан у раду и није у стању ни уз помоћ наставника да искаже једноставнију усмену поруку, исприча лични доживљај, садржај разговора или наративног текста. Ученик у недовољној мери остварује комуникацију и размењује са саговорницима кратке информације у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама. Језичке вештине и знања нису ни на нивоу препознавања, без способности репродукције и минималне примене.

Активност ученика прати се континуирано и вреднује током целе школске године. У активност улази и редовност/благовременост/тачност израде и доношења домаћих задатака, као и редовно доношење материјала потребног за рад на часу. Степен самосталности у раду, степен ангажовања, иницијативе, начин остваривања сарадње у процесу учења са другим ученицима такође се вреднују кроз активност.

Оцена из активности може бити од значаја и за општи успех ученика из предмета, најчешће у његову корист.

Уколико ученик не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање, као ни жељу за напредовањем, оцењује се оценом недовољан (1).

Оцењивање/вредновање пројектних активности углавном има мотивациону улогу и вреднује се у складу са показаним степеном самосталности, активности и ангажовања као и сарадње са осталим члановима групе, извођења закључака на основу прикупљених података и презентовања продукта пројекта.

Оцењивање ученика по ИОП-у

Ученик коме је потребна додатна подршка у образовању оцењује се у односу на остваривање циљева и стандарда постигнућа у току савладавања индивидуалног образовног плана или у односу на прилагођене стандарде постигнућа при чему севреднује и однос ученика према раду и постављеним задацима/захтевима предмета у складу са његовим способностима.

Оцењивање ученика по ИОП-у 1 се врши на основу ангажовања и степена остварености постојећих стандарда и очекиваних исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.

Оцењивање ученика по ИОП-у 2 се врши на основу ангажовања и степена остварености прилагођених циљева и исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.

Вредновањеје усмерено на подстицање ученика на активно учествовање у настави и ваннаставним активностима, развијању његовог самопоуздања и осећаја напредовања. При евалуацији ученика којирадепоИОП-у, примењује се индивидуални приступ у сарадњи са педагошко-психолошком службом школе.

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИКА У ОШ „Нестор Жучни“ ,Лалић

ЗА НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ БИОЛОГИЈА

ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА ИЗ ПРЕДМЕТА БИОЛОГИЈА

Према Правилнику о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању – „Службени гласник РС”, број 10 од 9. фебруара 2024.

Врста, ниво и обим знања и ангажовање ученика оцењују се тако да оцену:

одличан (5) добија ученик који у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама; лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje; показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.

врло добар (4) добија ученик који у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички рaсуђуje; показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања.

добар (3) добија ученик који у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама; у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме; у довољној мери критички рaсуђуje; показује делимични степен активности и ангажовања.

довољан (2) добија ученик чија знања, која је остварио, су на нивоу репродукције, уз минималну примену; у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима; понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje; показује мањи степен активности и ангажовања.

недовољан (1) добија ученик који знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене; не изводи закључке који се заснивају на подацима; критички не рaсуђуje; не показује интересовање за учешће у активностима ,нити ангажовање.

Закључна оцена -утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена (најмање четири оцене током полугодишта) које су унете у дневник од почетка школске године.

-закључна оцена не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене било којом техником провере знања,а не може бити мања од аритметичке средине свих појединачних оцена

-закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине на крају другог полугодишта

ЕЛЕМЕНТИ ПРАЋЕЊА И ВРЕДНОВАЊА У ПОСТУПКУ ОЦЕЊИВАЊА

Иницијални тест – обавља се на почетку школске године, у првој или другој недељи.Наставник процењује претходна постигнућа ученика у оквиру одређене области, модула или теме, која су од значаја за предмет.Резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика.
Усмена провера постигнућа ученика – обавља се у току оба полугодишта.Најмање једну оцена у у полугодишту треба дати на основу усмене провере постигнућа ученика.Ученици увек треба да буду припремљени за усмени одговор.Могу бити испитивани сваког часа, с тим што имају право једном у току полугодишта на извињење и то пре почетка часа, уколико процене да нису спремни за одговарање.Извињење се не може искористити када наставник прозове ученика, већ искључиво пре почетка часа.Оцена добијена усменом провером знања саопштава се и образлаже ученику и уписује у дневник на истом часу.Ученици могу поправљати своје усмене одговоре.
Писмена провера постигнућа ученика – обавља се у току оба полугодишта.Контролне вежбе Контролне вежбе изводиће се према унапред утврђеном плану који ће бити истакнут на сајту школе.Оцена се уписује у дневник у року од осам радних дана од дана провере.

Петнаестоминутне провере знања не морају бити унапред најављене.Резултате петнаестоминутне провере наставник уписује у педагошку свеску, а за извођење оцене су неопходне најмање две такве провере (изводи се утврђивањем аритметичке средине оцена).

Ученик у току школске године може добити оцене на основу:

писмених провера знања – контролних вежби;
усменог испитивања;
активности на часу;
домаћих задатака;
семинарских радова.

У табели су истакнути критеријуми за оцењивање контролне вежбе:

постигнуће на петнаестоминутном тесту	оцена
100 % – 90 %	5
89 % – 80 %	4
79 % – 70 %	3
69 % – 60 %	2
59 % – 0 %	1
постигнуће на контролном задатку	оцена
100 % – 85 %	5
84 % – 70 %	4
69 % – 50 %	3
30 % – 49 %	2
39 % – 0 %	1

РАЗРЕД

НАСТАВНА ТЕМА: Порекло и разноврсност живог света

ДОВОЉАН 2	– зна дефиницију биологије као науке, уме да наведе карактеристике живих бића, разликује живу и неживу природу, препознаје основни лабораторијски прибор, зна да користи лупу, црта и пише -уме да наведе називе 5 царстава и типичне представнике истих, зна да су најситнија жива бића изграђена од једне ћелије, зна да је ћелија најмања јединица грађе свих вишећелијских организама, зна основне делове ћелије. -зна основне карактеристике грађе биљака, животиња и човека, познаје основну организацују органа у којима се одвијају животни процеси.
ДОБАР 3	–разуме поделу биологије на биолошке дисциплине, примењује критеријуме за разликовање живог од неживог, разуме значај експеримента. -разуме да постоје одређене разлике у грађи ћелија у зависности од функције коју обављају у вишећелијском организму, зна улогу појединих делова ћелије, разуме разлику између биљне и животињске ћелије, разуме нивое организације јединке ( зна да се ћелије групишу у ткива, да ткива изграђују органе …). -разуме да је за живот потребна енергија коју организми обезбеђују исхраном, разуме да су поједини процеси заједнички за сва жива бића (дисање, растење, размножавање …), разуме да у процесу фотосинтезе биљке производе храну.
ВРЛО ДОБАР 4	–разуме везу биологије и примењених биолошких наука (медицине, ветерине, фармације …), уме самостално да одреди увећање лупе. -познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују на основу њихових својстава. -разуме да и у биљној и у животињској ћелији сложене материје могу да се разграђују при чему се ослобађа енергија и да се тај процес зове дисање.
ОДЛИЧАН 5	–показује веће интересовање, поставља питања, наводи своје примере, уопштава, примењује методе за упознавање природе. -примењује критеријуме за разликовање живог од неживог у граничним случајевима ( нпр. делови организма, плодови).

НАСТАВНА ТЕМА: Јединство грађе и функције као основа живота

ДОВОЉАН 2	–зна да организми функционишу као независне целине у сталној интеракцији са околином, уме да разликује и користи једноставне процедуре, технике и инструменте за прикупљање података у биологији (посматрање, бројење, мерење)
ДОБАР 3	–зна карактеристике и основне функције спољашње грађе биљака, животиња и човека, идентификује основне прилагођености спољашње грађе живих бића на услове животне средине, укључујући и основне односе исхране и распрострањење
ВРЛО ДОБАР 4	–познаје и користикритеријуме за разликовање биљака и животиња и примењује их у типичним случајевима, уме да објасни прилагођености организама који живе у обе средине – и у води и на копну.
ОДЛИЧАН 5	-примењује критеријуме за разликовање живог од неживог у граничним случајевима ( нпр. делови организма, плодови). -уме да осмисли једноставан протокол прикупљања података и формулар за упис резултата.

НАСТАВНА ТЕМА: Наслеђивање и еволуција

ДОВОЉАН 2	–разуме да јединка једне врсте даје потомке исте врсте, зна основне појмове о процесима размножавања, зна да свака ћелија у организму садржи генетички материјал, зна како делују гени и да се стечене особине не наслеђују.
ДОБАР 3	–разуме основне разлике између полног и бесполног размножавања, разуме механизам настанка зигота, разуме зашто потомци личе на родитеље и њихове претке, али нису идентични са њима.
ВРЛО ДОБАР 4	–зна да на развиће организама поред генетичког материјала утиче и средина, прикупља податке о варијабилности организама унутар једне врсте, табеларно и графички их представља и изводи једноставне закључке.
ОДЛИЧАН 5	– разуме како настају нове врсте, уме да објасни и наводи примере за варијабилност, мутације, модификације, мимикрију

НАСТАВНА ТЕМА: Живот у екосистему

ДОВОЉАН 2	–препознаје основне еколошке појмове (животна средина, станиште, животна заједница), препознаје утицаје појединих неживих и живих фактора на организме и популације, уочава разноликост екосистема на Земљи,
ДОБАР 3	– зна да објасни основне прилагођености живих организама на живот у ваздушној, воденој и земљишној средини, разуме значај природних добара у заштити природе (националних паркова, природних резервата, ботаничких башта, зоо-вртова)
ВРЛО ДОБАР 4	– разуме последице загађења воде, ваздуха и земљишта, као и значај очувања природних ресурса и уштеде енергије, разуме да су биљке значајне за исхрану и здравље људи због свог састава ( шећера, уља, витамина …)
ОДЛИЧАН 5	– разуме утицај човека на биосферу, илуструје примерима деловање људи на животну средину и процењује последице таквих дејстава.

НАСТАВНА ТЕМА: Човек и здравље

ДОВОЉАН 2	–познаје основне хигијенске мере и разуме зашто су потребне, познаје основне принципе здраве исхране, зна да болести зависности ( претерана употреба дувана, алкохола и дрога) неповољно утичу на укупан квалитет живота и зна коме може да се обрати за помоћ ( институцијама и стручњацима).
ДОБАР 3	–разуме значај и зна основне принципе правилног комбиновања животних намирница, зна и разуме какав значај за здравље имају умерена физичка активност и поштовање биолошких ритмова ( сна, одмора).
ВРЛО ДОБАР 4	–идентификује елементе здравог начина живота и у односу на њих уме да процени сопствене животне навике и избегава ризична понашања.
ОДЛИЧАН 5	– познаје узроке и физиолошке последице заразних болести, познаје главне компоненте намирница и њихову хранљиву вредност.

РАЗРЕД

НАСТАВНА ТЕМА: Јединство грађе и функције као основа живота

ДОВОЉАН 2	–зна да су организми изграђени од ћелија и основне делове ћелије,као и основне органе биљака, животиња и човека.
ДОБАР 3	–зна карактеристике и основне функције спољашње грађе биљака, животиња и човека, идентификује основне прилагођености спољашње грађе живих бића на услове животне средине, укључујући и разлике између биљне и животињске ћелије.
ВРЛО ДОБАР 4	–познаје основну грађу органа биљака , животиња и човека и објасни њихову улогу, као и улоге неких органела у ћелији.
ОДЛИЧАН 5	–разуме положај органа биљака, животиња и човека и повезује их са њиховом улогом у организму. -уме да осмисли једноставан протокол прикупљања података и формулар за упис резултата.

НАСТАВНА ТЕМА: Живот у екосистему

ДОВОЉАН 2	–препознаје основне еколошке појмове (животна средина, станиште, животна заједница), препознаје утицаје појединих неживих и живих фактора на организме и популације.
ДОБАР 3	– зна да објасни разлике између еколошких појмова: животна средина, станиште, популација, биоценоза и типове еколошких фактора
ВРЛО ДОБАР 4	– разуме разноврсност односа организама у популацији и биоценози, као и утицаје еколошких фактора на њих.
ОДЛИЧАН 5	– разуме утицај човека на биосферу, илуструје примерима деловање људи на животну средину и процењује последице таквих дејстава, као и његов утицај на односе организама у популацији и биоценози.

НАСТАВНА ТЕМА: Наслеђивање и еволуција

ДОВОЉАН 2	–разуме да јединка једне врсте даје потомке исте врсте, да објасни појам наслеђивања, зна основне појмове о процесима размножавања, зна да свака ћелија у организму садржи генетички материјал, зна како делују гени и да се стечене особине не наслеђују
ДОБАР 3	–разуме основне разлике између полног и бесполног размножавања, разуме механизам настанка зигота, разуме зашто потомци личе на родитеље и њихове претке, али нису идентични са њима, као и разлике између полних и телесних ћелија.
ВРЛО ДОБАР 4	–зна да на развиће организама поред генетичког материјала утиче и средина, прикупља податке о варијабилности организама унутар једне врсте, табеларно и графички их представља и изводи једноставне закључке.
ОДЛИЧАН 5	–разуме како настају нове врсте, уме да објасни и наводи примере за варијабилност, и објасни значај природне и вештачке селекције.

НАСТАВНА ТЕМА: Порекло и разноврсност живог света

ДОВОЉАН 2	– уме да наведе карактеристике живих бића, разликује живу и неживу природу, препознаје основни лабораторијски прибор, зна да користи лупу, црта и пише – зна да су најситнија жива бића изграђена од једне ћелије, зна да је ћелија најмања јединица грађе свих вишећелијских организама, зна основне делове ћелије. -зна основне карактеристике грађе биљака, животиња и човека, познаје основну организацују органа у којима се одвијају животни процеси и да објасни појам еволуције.
ДОБАР 3	–примењује критеријуме за разликовање живог од неживог, разуме значај експеримента. -разуме да постоје одређене разлике у грађи ћелија у зависности од функције коју обављају у вишећелијском организму, зна улогу појединих делова ћелије, разуме разлику између биљне и животињске ћелије, разуме нивое организације јединке ( зна да се ћелије групишу у ткива, да ткива изграђују органе …), да објасни појамваријабилности у оквиру врсте. -разуме да је за живот потребна енергија коју организми обезбеђују исхраном, разуме да су поједини процеси заједнички за сва жива бића (дисање, растење, размножавање …), разуме да у процесу фотосинтезе биљке производе храну.
ВРЛО ДОБАР 4	–разуме везу биологије и примењених биолошких наука (медицине, ветерине, фармације …). -Објасни појам еволуције и основне факторе који доводе до ње. -разуме да и у биљној и у животињској ћелији сложене материје могу да се разграђују при чему се ослобађа енергија и да се тај процес зове дисање.
ОДЛИЧАН 5	–показује веће интересовање, поставља питања, наводи своје примере, уопштава, примењује методе за упознавање природе. -примењује критеријуме за разликовање живог од неживог у граничним случајевима ( нпр. делови организма, плодови)

НАСТАВНА ТЕМА: Човек и здравље

ДОВОЉАН 2	–познаје основне хигијенске мере и разуме зашто су потребне, познаје основне принципе здраве исхране, зна основне изазиваче болести и како неповољно утичу на укупан квалитет живота и зна коме може да се обрати за помоћ ( институцијама и стручњацима).
ДОБАР 3	–разуме значај и зна основне принципе правилног комбиновања животних намирница, зна и разуме какав значај за здравље имају умерена физичка активност и поштовање биолошких ритмова ( сна, одмора).
ВРЛО ДОБАР 4	–идентификује елементе здравог начина живота и у односу на њих уме да процени сопствене животне навике и избегава ризична понашања.
ОДЛИЧАН 5	– познаје узроке и физиолошке последице заразних болести, познаје главне компоненте намирница и њихову хранљиву вредност.

7.РАЗРЕД

НАСТАВНА ТЕМА: Наслеђивање и еволуција

ДОВОЉАН 2	-зна да свака ћелија у организму садржи генетички материјал -разликује ћелије прокарија и еукарија -уме да наброји и опише делове једра -зна за појам и основну улогу хромозома -зна за улогу Грегора Мендела у зачетку генетике -израчунава вероватноћу наслеђивања пола код људи
ДОБАР 3	-уочава и наводи сличности и разлике између биљних и животињских ћелија -уме да одреди везу између гена и хромозома -разликује телесне хромозоме од полних хромозома -разуме механизам настанка зигота -разуме зашто потомци личе на родитеље и њихове претке, али нису идентични са њима -разуме начине настајања грешака у генетичком материјалу -зна да на развиће организама поред генетичког материјала утиче и средина
ВРЛО ДОБАР 4	-уме да објасни појам кариотип и кариограм -уме да објасни промене на хромозомима током ћелијске деобе и да разликује појмове: хомологни хромозоми и хроматиде -уме да објасни грађу гена, као фактора наслеђивања -разуме да полне ћелије настају од посебних ћелија у организму -повезује фазе ћелијског циклуса са променама наследног материјала -графички приказује испољавање болести кроз рецесивне алеле -шематски приказује и објашњава наслеђивање пола код људи
ОДЛИЧАН 5	-уме да објасни ћелијски метаболизам -упоређује хромозоме прокарија и еукарија -сагледава разлике између митозе и мејозе и њихову улогу у развићу и размножавању вишећелијских организама -уме да шематски прикаже и објасни три Менделова правила -аргументује везу између наследних болести и утицаја животне средине -графички приказује испољавање болести кроз рецесивне алеле

НАСТАВНА ТЕМА: Јединство грађе и функције као основа живота

ДОВОЉАН 2	– разликује симетрију тела животиња -уме да разликује и објасни животне форме гљива -разликује типове стабала код васкуларних биљака -зна да је ћелија најмања јединица грађе и функције свих вишећелијских организама -разликује начине размножавања биљака (бесполно, полно, вегетативно) -уме да повеже раст биљке с клијањем семена и развојем биљних ткива -наводи врсте телесног покривача код животиња -уме да објасни резлике између спољашњег и унутрашњег скелета животиња -уме да наведе и објасни грађу нервног система код различитих група животиња -наводи начине пријема и реаговања животиња на дражи из спољашње средине -разуме значај процеса исхране у обезбеђивању енергије за све животне процесе -уме да објасни основне улоге крви -наводи органе за излучивање код човека и разуме њихову основну улогу -разликује бесполно и полно размножавање животиња
ДОБАР 3	-уочава везу између симетрије, цефализације и сегментације организама -разликује критеријуме за груписање једноћелијских протиста -разуме значај гљива за природу и човека -уме да објасни рад стоминог апарата -уочава сличности и разлике између биљних ткива, -уме да нацрта и обележи попречни пресек листа -објашњава начине размножавања биљака без семена и биљака са семеном -наводи примере покрета биљака -објашњава састав телесног покривача код животиња -упоређује типове скелета код бескичмењака и кичмењака -објашњава начине пријема и реаговања животиња на дражи из спољашње средине -упоређује грађу и функцију различитих чула животиња -објашњава грађу нервног система код различитих група животиња -уочава разлике у начину исхране и грађи система органа за варење код животиња -уме да објасни значај процеса дисања у обезбеђивању енергије за све животне процесе -уме да објасни и шематски прикаже отворен и затворен крвни систем -наводи грађу и функцију система органа за излучивање код бескичмењака и кичмењака -објашњава разлику између спољашњег и унутрашњег оплођења
ВРЛО ДОБАР 4	-разуме значај изгледа тела животиња у таксономији -објашњава сличности и разлике у грађи и начину живота једноћелијских протиста -уочава повезаност алге и гљиве у форми лишаја -уме да објасни повезаност грађе и функције биљних органа -описује прилагођености биљака за боље расејавање семена -разуме значај пупољака за развој биљке -уме да повеже грађу и улогу рожних творевина -објашњава састав костију кичмењака -наводи особине и типове мишића код одређених група животиња -упоређује грађу и функцију различитих чула животиња -уме да објасни грађу и функцију нервне ћелије и нервног ткива -уочава разлику у начину дисања и у грађи система органа за дисање код животиња -упоређује грађу и улогу крвних ћелија -разуме процес стварања мокраће -наводи начине размножавања код бескичмењака и кичмењака
ОДЛИЧАН 5	-препознаје и објашњава чланковитост у биљном царству -повезује знања из биологије и математике израдом адекватних задатака -припрема и поставља оглед за узгајање инфузорија -уме да одреди положај гљива и лишајева на дрвету живота -шематски приказује и објашњава значај исхране, дисања и излучивања код биљака -упоређује животне циклусе различитих група биљака -упоређује грађу и функцију творних и трајних ткива -упоређује телесне омотаче и њихове улоге код различитих група животиња -уочава и објашњава повезаност грађе и функције локомоторног система -уме да објасни на примеру рефлексну реакцију код човека -разуме правила трансфузије крви у АБО и Rh- фактор систему -објашњава значај пречишћавања крви -разликује и упоређује начине размножавања код бескичмењака и кичмењака

НАСТАВНА ТЕМА: Порекло и разноврсност живог света

ДОВОЉАН 2	– Уме да наведе карактеристике живих бића, препознаје лабораторијски прибор, зна да користи лупу и микроскоп. -Зна да се жива бића састоје из ћелија и основну грађу ћелије, зна основне разлике између биљне и животињске ћелије. – Познаје основну грађу биљака, животиња и човека, основну организацију и улогу биљних и животињских органа.
ДОБАР 3	– Разумеда постоје разлике у грађи ћелија у зависности од њихове функције, познаје најважније органеле и њихове улоге, зна разлике између биљне и животињске ћелије, познаје нивое организације вишећелијског организма, зна шта је наследни материјал и његову улогу. -Примењујеосновнелабораторијскеметоде, посматрање ћелија микроскопом. -Познаје животне процесе : исхрану, дисање, излучивање, транспорт материја, размножавање код биљака и животиња и најважније органе који обављају те функције. -Разумезначајдисања, исхране и излучивања. -Разликујеполноодбесполног размножавања.
ВРЛО ДОБАР 4	– уме да објасни појам еволуције и основне факторе који доводе до ње. -Разумедасе у ћелијама разлажу сложене материје при чему настаје енергија. -Разумевезуизмеђубиологије и појединих биолошких дисциплина.
ОДЛИЧАН 5	– Примењујекритеријумезаразликовањеживогоднеживог у граничнимслучајевима. -Разумеповезаностпојединихживотнихпроцеса: дисања, исхране, излучивања. -Разумепојам еволуције и какосеорганизмиприлагођавајунаодређенеусловеживота. -Показујевећеинтересовање, постављапитања, наводипримере, примењујеметодезаупознавањеприроде

НАСТАВНА ТЕМА: Живот у екосистему

ДОВОЉАН 2	– дефинишеосновнееколошкепојмове (животнасредина, станиште, животназаједница, популација, еколошканиша, екосистем, биодиверзитет, биосфера). -Препознајепредставникеекосистемау непосредномокружењуи одговорносеодносипремањима. -Дефинише биодиверзитет. -Препознајеутицајељудскогделовањанаживотнусредину, основнемерезаштитеживотнесредине
ДОБАР 3	– разумезначењеосновнихеколошкихпојмова (животнасредина, станиште, животназаједница, популација, еколошканиша, екосистем, биодиверзитет, биосфера). -Описујезначајбиодиверзитета и властитеодговорностизањеговузаштиту. -Разумезначајмеразаштите животне средине изаспектаодрживогразвоја. -Зна основне односе међу члановима екосистема. -Зна типичне екосистеме у Србији.
ВРЛО ДОБАР 4	Описујеосновнеодносемеђучлановимаекосистема и објашњавакакоделовиекосистемаутичуједнинадруге. -Увиђазначајциклусакружењанајважнијихелемената у екосистему. -Разликујетипичнеекосистеме и њиховенајважнијепредставнике у Србији (биодиверзитетСрбије). -Успостављавезуизмеђуузрока и последицаштетногдејствазагађујућихсупстанцинаживисвет и животнусредину.
ОДЛИЧАН 5	– Умедаобјаснипреносесупстанце и енергије у екосистему, као и развој и еволуцијуекосистема. -Процењујезначајмеразаштите, очувања и унапређивањаживотнесредине и знакакоможедаихпримени. -ПовезујераспоредбиоманаЗемљи с чиниоцимакојигаодређују. -Разумезначајприменепринципаодрживогразвоја у свакодневномживоту.

НАСТАВНА ТЕМА: Човек и здравље

ДОВОЉАН 2	– Именује и одређујеположајорганачовека. -Зна ште је адолесценција. -Умедаидентификујеелементездравогначинаживота и у Односунањихумедапроценисопственеживотненавике и даизбегаваризичнапонашања. -Препознајенајчешћеболести, стања, деформитете
ДОБАР 3	-Описујеулоге органа. -Познајебиолошкисмисаоадолесценције. -умедаприменимерепревенције, а посебносхватазначајвакцинације у склопутихмера.
ВРЛО ДОБАР 4	– Уoчаваповезаностизмеђуграђе и функцијеоргана и органскихсистемачовека. -Умедаобјаснифизиолошкепроцесеорганизмачовека и њиховуповезаност. -Умедаопштазнања о променама у пубертетуповежесасопственимискуствима и дасеодговорнопонаша у вези с репродуктивнимздрављем. -Процењујекадаможесâмсебидапомогне и кадајепотребнопотражитилекарскупомоћ.
ОДЛИЧАН 5	– Тумачисадејствонервног и ендокриногсистема у одржавањухомеостазеорганизмачовека. -Зна улогунервноги ендокриногсистемананастанакпромене у адолесценцији. -Објашњавамеханизме и поремећајефункцијеорганскихсистема и истичезначајимунитета. -Зна животнестилове и утицајмедијанапонашањемладих. -Повезујенастанакболести (посебноболестизависности) с ризичнимоблицимапонашања и састресом (односно с поремећајимапсихичкогстања и здрављаличности).

8 разред

НАСТАВНА ТЕМА: Јединство грађе и функције као основа живота

ДОВОЉАН 2	-зна да је ћелија најмања јединица грађе свих вишећелијских организма у чијим се одељцима одвијају разноврсни процеси, и зна основне карактеристике грађе тих ћелија -дефинише појам и значај матичних ћелија – зна да наведе које су ћелијске органеле пример великог односа између површине и запремине – дефинише грађу и улогу ензима, њихов значај за жива бића -дефинише улогу ендокриног система и значај хомеостазе -зна улогу и значај чулних ћелија, као и поделу рецептора -препознаје и објашњава грађу нервног система и улогу делова нервног система -зна појам рефлекса и његов значај за организам -уме да наведе поремећаје ендокриног, нервног и чулног система; – дефинишепојам и значај хомеостазе -разуме појам и значај процеса фотосинтезе -зна појам и значај процеса ћелијског дисања -схвата и објашњава појам и значај процеса транспирације -схвата и објашњава значај сталности телесне температуре
ДОБАР 3	-наводи и објашњава улогу ћелијских органела -објашњава поделу матичних ћелија и њихову употребу – објашњава однос запремине и површине, као један од основних принципа економичности живих бића – објашњава регулацију ензимске реакције и њен значај -препознаје и објашњава улоге различитих хормона – објашњава основне особине нервних ћелија и њихову грађу;значај синапси и неуротрансмитера и особине мишићних ћелија -зна начин функционисања чулног система (чуло вида, слуха, мириса, укуса) и грађу нервног система и улогу делова нервног система -објашњава начин деловања рефлексног лука -објашњава и разуме узроке настанка поремећаја нервног, ендокриног и чулног система -објашњава и разуме физичке и хемијске параметре који утичу на хомеостазу -објашњава факторе који утичу на интензитет фотосинтезе – разуме процес ћелијског дисања -схвата и објашњава како транспирација функционише -разуме, објашњава и на примерима препознаје поделу живих бића у зависности од начина одржавања температуре
ВРЛО ДОБАР 4	-на конкретном примеру препознаје органеле и истиче разлике између ћелија -анализира употребу матичних ћелија у лечењу болести -на конкретним примерима препознаје, објашњава и анализира однос запремине и површине, као и принципе економичности живих бића -препознаје, описује и анализира на конкретном примеру улогу одређених ензима -објашњава биљне хормоне и хормоне бескичмењака;анализира значај хормона на конкретним примерима -на конкретном примеру анализира значај чулних, нервних и мишићних ћелија као и грађу и улогу чулног и нервног система -на конкретном примеру описује и анализира рефлексни лук и типове рефлека -објашњава и на конкретном примеру уочава и анализира поремећајенервног, ендокриног и чулног система -на конкретном примеру објашњава механизам негативне и позитивне повратне спреге -објашњава начин вршења фотосинтезе, разликујући светлу и тамну фазу и њихове производе -објашњава и на примерима препознаје процес аеробног и анаеробног дисања -схвата, објашњава и на примерима препознаје типове транспирације -схвата и објашњава механизме регулације телесне температуре код различитих група живих бића
ОДЛИЧАН 5	-анализира значај ћелијских органела и метаболизма ћелије – коментарише, анализира и изводи закључке о моралним дилемама везаним за истраживање матичних ћелија -објашњава и анализира значај принципа економичности живих бића и повезује га са адаптацијама – схвата и објашњава примену ензима у производњи хране и лекова -зна и разуме главне морфолошке и функционалне карактеристике органа који информишу организам о стању у околини и њихову улогу у одржавању унутрашње равнотеже (улога нервног система) као и органа који реагују на промене у околини и карактеристике органа које враћају организам у равнотежу онда када је из ње избачен (стресно стање – улога ендокриног система) -анализира рефлексе, изводе закључке о њима и то објашњава на конкретном примеру -схвата важност и начине очувања здрављаи примењује их у пракси -анализира значај негативне и позитивне повратне спреге -анализира на конкретном примеру процес фотосинтезе -анализира на конкретним примерима процес ћелијског дисања – анализира на конкретним примерима процес транспирације, адаптације биљака на транспирацију и факторе који утичу на овај процес -анализира на конкретним примерима ендотерме, ектотерме, поикилотерме и хомеотерме

НАСТАВНА ТЕМА: Човек и здравље

ДОВОЉАН 2	– Именује и одређује положај органа човека,крв улоге -Зна ште је адолесценција,пубертет,контрацепција -Уме да идентификује елементе здравог начина живота и у односу на њих уме да процени сопствене животне навике и да избегава ризична понашања. -Препознаје најчешће болести, стања, деформитете,утицаја нездравих стилова живота ;oдговорно се односи према свом здрављу;
ДОБАР 3	-Описује улоге органа,крви, -Познаје биолошки смисао адолесценције,пубертета,контрацепција,полно преносиве болести, -уме да примени мере превенције за очување здравља,личне хигијене Познаје утицај хормона на промене у пубертету Познаје здраве стилове живота,
ВРЛО ДОБАР 4	– Уoчава повезаност између грађе и функције нервног и ендокриног система,хормона пубертета -Уме да објасни физиолошке процесе организма човека и њихову повезаност. -Уме да општа знања о променама у пубертету повеже са сопственим искуствима и да се одговорно понаша у вези с репродуктивним здрављем. -Процењује када може сâм себи да помогне и када је потребно потражити лекарску помоћ. Уочава здраве стилове живота,утицај медисјких садржаја на понашање младих Истражује користи икт у истраживању обради података чита графиконе и табеларно приказује Описује поремећаје који настају нездравим стиловима живота
ОДЛИЧАН 5	Тумачи садејство нервног и ендокриног система у одржавању хомеостазе организма човека. Зна улогу нервног и ендокриног система на настанак промене у адолесценцији,пубертету,зна о полно преносивим болестима,заштиту од нежељене трудноће,зна састав крви и улоге крви Зна животне стилове и утицај медија на понашање младих.изрази критички став према медијским садржајима који се баве здравим стиловима живота; повеже промене настале у пубертету са деловањем хормона; идентификује поремећаје у раду органа и система органа изазваних нездравим начином живота; користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата; табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке;

НАСТАВНА ТЕМА: Порекло и разноврсност живота

ДОВОЉАН 2	-зна основне научне чињенице о еволуцији живота на Земљи и етапе Земљине историје -објашњава услове који су неопходни за живот
ДОБАР 3	-зна да живот на Земљи има заједничко порекло са чијом се историјом можемо упознати на основу фосилних записа -разуме и објашњава процесе који су претходили настанку живота на Земљи – дефинише појам „строматилити” -разуме и објашњава значај цијанобактерија
ВРЛО ДОБАР 4	-схвата и објашњава узроке изумирања врста -објашњава појаву геолошких доба, начин на који су се смењивала, њихове карактеристике и појаву живих бића карактеристичних за свако геолошко доба -објашњава и анализира улогу алги и биљака у настанку кисеоника-разуме и објасни шта је довело до „кисеоничне катастрофе” и које су последице тога
ОДЛИЧАН 5	-анализира на конкретним примерима време када се појавила дата врста и начине њеног опстанка -анализира на конкретним примерима настанак и значај озонског омотачакао и ендосимбиозу и разуме њихов значај -објашњава и анализира адаптације које су биљкама биле неопходне да би опстале на копну

НАСТАВНА ТЕМА: Наслеђивање и еволуција

ДОВОЉАН 2	-зна да постоје природне промене у понашању које настају као последица физиолошких промена (пубертет) -препознаје фазе метаморфозе и зна начин њеног одвијања -зна фазе развоја биљке – зна теорију еволуције и значај еволуције; као и појмове- природна и вештачка селекција -препознаје карактеристичне представнике рода Homo и њихове одлике
ДОБАР 3	-разликује и објашњава процес потпуне и непотпуне метаморфозе -објашњава значај пубертета и процесе који га прате, као и утицај хормона на њих -објашњава начин цветања биљака и услове који су неопходни за цветање -препознаје на конкретним примерима природну и вештачку селекцију -препознаје на конкретним примерима одређене представнике рода Homo
ВРЛО ДОБАР 4	-анализира на конкретном примеру промене које се јављају у пубертету -објашњава начин формирања и сазревања плода, као и утицај биљних хормона на саме процесе -објашњава значај мутација и адаптација у еволуцији -разуме и објашњава основне разлике по којима се човек разликује од осталих припрадника рода Homo
ОДЛИЧАН 5	-повезује промене које се догађају организму током животног циклуса са активностима гена -препознаје и анализира на конкретним примерима спољашње и унутрашње утицаје који су неопходни за процес цветања, плодоношења и сазревања плода -разуме како различити еволуциони механизми, мењајући учесталост особина у популацијама, доводе до еволуције -анализира процес еволуције човека током времена и промене које су се јављале

НАСТАВНА ТЕМА: Живот у екосистему

ДОВОЉАН 2	– дефинише основне еколошке појмове (животна средина, станиште, животна заједница, популација, еколошка ниша, екосистем, биодиверзитет, биосфера). -Препознаје представнике екосистема у непосредном окружењу и одговорно се односи према њима. -Дефинише биодиверзитет. -Препознаје утицаје људског деловања на животну средину, основне мере заштите животне средине препознаје животне услове који владају у карактеристичним ексистемима Србије и најважније врсте које их насељавају;појмове ендемит,реликт,интродукција, препознаје основне последице развоја човечанства на природу (утицај киселих киша, озонских рупа, појачаног ефекта стаклене баште, глобалне климатске промене) и најважније врсте загађивања воде, ваздуха и земљишта препознаје основне процесе важне у заштити и очувању животне средине (рециклажу, компост) и у заштити биодиверзитета (национални паркови, природни резервати). Препознаје процесе кружења материје и протицања енергије,ланце исхране Препознаје обновљиве необновљиве природне ресурсе,
ДОБАР 3	– разуме значење основних еколошких појмова (животна средина, станиште, животна заједница, популација, еколошка ниша, екосистем, биодиверзитет, биосфера). -Описује значај биодиверзитета и властите одговорности за његову заштиту. -Разуме значај мера заштите животне средине из аспекта одрживог развоја. -Зна основне односе међу члановима екосистема. -Зна типичне екосистеме у Србији. разуме и правилно именује одлике популације, биоценозе,екосистема, биома и биосфере; зна да у природи постоји кружење појединих супстанци (воде, угљеника, азота). препознаје различите биоме и зна њихов основни распоред на Земљи; уме да објасни појмове: макија, гарига, физичка суша, физиолошка суша; зна да наведе националне паркове Србије и зна шта су Црвене књиге. разуме утицај човека на биолошку разноврсност (нестанак врста, сеча шума, интензивна пољопривреда, отпад). разуме проблем демографске експанзије; уме да наведе обновљиве и необновљиве ресурсе.
ВРЛО ДОБАР 4	Описује основне односе међу члановима екосистема и објашњава како делови екосистема утичу једни на друге. -Увиђа значај циклуса кружења најважнијих елемената у екосистему. -Разликује типичне екосистеме и њихове најважније представнике у Србији (биодиверзитет Србије). -Успоставља везу између узрока и последица штетног дејства загађујућих супстанци на живи свет и животну средину. препознаје основне биоме и зна њихов основни распоред на Земљи; разуме и уме да објасни процес кружења материје и протицање енергије у екосистему. препознаје животне услове који владају у појединим екосистемима Европе и света и карактеристичне врсте које их насељавају; разуме значај природних добара у заштити природе (националних паркова, продних резервата, ботаничких башта, зоовртова) – раземе последице загађивања воде, ваздуха и замљишта, као и значај очувања природних ресурса и уштеде енергије разуме концепт одрживог развоја и енергетску ефикасност
ОДЛИЧАН 5	– Уме да објасни преносе супстанце и енергије у екосистему, као и развој и еволуцију екосистема. -Процењује значај мера заштите, очувања и унапређивања животне средине и зна како може да их примени. -Повезује распоред биома на Земљи с чиниоцима који га одређују. -Разуме значај примене принципа одрживог развоја у свакодневном животу. – разуме да се уз материјалне токове увек преноси и енергија и уме да објасни односе исхране у екосистему (аутотрофне, хетеротрофне, сапротрофне, ланце исхране и трофичке пирамиде); разуме просторну и временску организацију животних заједница и популација. предвиђа , на основу задатих услова, тип екосистема који у тим условима настаје. познаје механизме којима развој човечанства изазива промене у природи (утицај киселих киша, озонских рупа, појачање ефекта стаклене баште, глобалне климатске промене); уопштава, изводи закључке, чита графикон. разуме зашто се неограничен развиј човечанства не може одржати у ограниченим условима целе планете

Критеријумиза оцењивањеученика

Српскикаонематерњијезик – I-1V

Проверапостигнућаученикаобављасенасвакомчасу.

У првом разреду ученици се оцењују формативним оценама. Процењује се напредовање ученика путем посматрања, слушања, разговора, рецитовања и сл. Ученици пишу само кратке речи ( нпр. наслове) великим штампаним словима.

У другом, трећем и четвртом разреду праћење постигнућа врши се и путем усмених провера ( различитих говорних вежби) и путем писмених провера- 4 контролна задатка у току године. Кратке писмене провере подразумевају и диктате, петнаестоминутне провере ( оцена не улази у дневник), преглед свезака, активност на часу…Врши се иницијално и завршно тестирање.

Писмене провере постигнућа у трајањудо 15 минута обављају се без најаве, а спроводе се ради утврђивања остварености циља једног или више часова и савладаности дела реализованих програмских садржаја, односно остварености операционализованих исхода.
Оцена из писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута се не уписују у дневник.
Оцена из писмене провере постигнућа у трајању 45 минута евидентирају се у дневник.
Резултати писмене провере постигнућа у трајањудо 15 минута се узима у обзир приликом утврђивања закључне оцене ученика, а у најбољем интересу ученика.

Ученик пише контролне задатке и диктате у посебну свеску или на папир.
Ученик и родитељ имаjу право увида у писани рад, као и право на образложење оцене. Начин остваривања увида у писани рад школа утврђује у сарадњи са родитељима.

Српски као нематерњи језик – V–VIII

У току школске године ученици имају:
• 2писмена задатка
• 4 контролна задатка дужа од 15 минута
• 2-3домаће лектире
• кратке диктате (2-3 реченице)
• иницијални тест
• завршни тест
• 2 х усмено одговарање
• свеске ученика

рецитације

Писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута обављају се без најаве, а спроводе се ради утврђивања остварености циља једног или више часова и савладаности дела реализованих програмских садржаја, односно остварености операционализованих исхода.
Оцена из писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута се не уписују у дневник.
Оцена из писмене провере постигнућа у трајању 45 минута евидентирају се у дневник.
Резултати писмене провере постигнућа у трајањудо 15 минута се узима у обзир приликом утврђивања закључне оцене ученика, а у најбољем интересу ученика.

Ученик пише контролне задатке и диктате у посебну свеску или на папир.
Ученик пише писмене задатке у вежбанку.
Ученик и родитељ имајуправо увида у писани рад, као и право на образложење оцене. Начин остваривања увида у писани рад школа утврђује у сарадњи са родитељима.

Бројчано оцењивање
Усмениодговор

Оцену одличан (5) добија ученик који:
– у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама;
– лако логички повезује чињенице и појмове;
– самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
– решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички расуђује;
– показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.
Оцену врлодобар (4) добија ученик који:
– у великој мери показује способност примене знања и логички повезује чињенице и појмове;
– самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
– решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички расуђује;
– показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања.
Оцену добар (3) добија ученик који:
– у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама;
– у знатној мери логички повезује чињенице и појмове;
– већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме;
– у довољној мери критички расуђује;
– показује делимични степен активности и ангажовања.
Оцену довољан (2) добија ученик који:
– знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену;
– у мањој мери логички повезује чињенице и појмове и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима;
– понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички расуђује;
– показује мањи степен активности и ангажовања.
Недовољан (1) добија ученик који:
– знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене;
– не изводи закључке који се заснивају на подацима;
– критички не расуђује;
– не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.

Оцена врло добар (4)
-ученик има написане све лекције хронолошким редом
-ученик нема подвучене наставне јединице и кључне речи
-ученик има написане лекције прегледно и читко

Оцена добар( 3 )
-ученику недостаје ⅓ лекција
-ученик нема подвучене наставне јединице и кључне речи

Критеријуми и елементи оцењивања у предмету

Верска настава – Православни катихизис

Оцењивање у верској настави је описно, што одговара формативном оцењивању. Под тим се подразумева тростепеност оцена: истиче се, добар и задовољава.

Оваква врста оцењивања се не односи само на знање или способности већ на општу слику

карактеру и интелектуалним способностима ученика. Узима се у обзир целовита личност ученика и избегава се стриктно оцењивање знања. Оно што је важно јесте да оцена не буде препрека ка стварању поверења ученик – вероучитељ и да не буде сметња развоју љубави према вери и Цркви. Вероучитељ приликом оцењивања мора да буде свестан да утиче на целокупну личност ученика, а не само на интелект и знање које ученик треба да усвоји и презентује. Оцењивање из верске наставе треба да буде засновано и на љубави, толеранцији, разумевању и слично…

Вредновање ученичких активности се врши континуирано праћењем:

-постигнућа ученика

-начина како ученик усваја градиво

-степена самосталности у раду

-начина остваривања сарадње у процесу учења са другим ученицима

-израде домаћег задатка

-вештина комуникације

-излагања и представљења радова (изложба радова, цртежи…)

-учешћа у различитим облицима групног рада

-резултата рада

-креативности

-практичног рада

Непосредно описно оцењивање ученика може се вршити кроз:

усмено испитивање;

-писмено испитивање;

Оцена се утврђује на основу следећих критеријума:

Истиче се:

у потпуности разуме основна сазнања о темама Православног катихизиса

примењује стечено знање у свакодневном животу и користи за стицање нових знања -активно учествује у дискусији и доноси закључке

показује изузетну самосталност, иницијативу
изврсно сарађује са осталим ученицима и наставником

-активно учествује у наставном процесу, заитересован за рад, тражи изазове, пажљиво

слуша, љубазан према другима

-отворен за сарадњу, разговор и разумевање

Добар:

делимично разуме садржај теме

учествује у дискусијама, закључује, али уз велику помоћ наставника

-користи се само са добро усвојеним начинима и техникама, те нерадо користи креативни рад

не показује жељу за самосталним ангажманом на часу

повремено остварује сарадњу са осталим ученицима и наставником -на часу слабије активан

Задовољава:

препознаје садржај теме

-усваја основне појмове предмета али се не ангажује у раду предмета

нерадо извршава радне задатке

-готово да уопште не остварује сарадњу са другим ученицима и наставником

Школска свеска

Наставник може да оцени школску свеску ученика на крају полугодишта или школске године. Том приликом наставник оцењује: комплетност садржаја свеске, уредност, цртеже, додатне текстове и слично.

Критеријуми оцењивања ученика из Музичке културе

Ученици од петог до осмог разреда, се оцењују усменим путем кроз:

1) одговарање 2) музичко извођење 3) активност на часу.

1) Одговарање:

У току одговарања, ученик најчешће одговара на 5 постављених питања, на основу којих води разговор са наставником.

У 5. 6. 7. разреду, за усмено одговарање, примењује се такозвано решеткасто оцењивање: анализа песме, читање текста у ритму са тактирањем, читање нота у ритму са тактирањем, ритам, теоријско знање. У 8. разреду, одговарање подразумева теоретско знање.

Оцена одличан (5) – ученик поседује теоријско и теоретско, функционално знање, које му омогућава да анализира, класификује, логички повезује, примени и самостално изведе закључке. Ученик може да повезује градиво из различитих области и даје примере из живота.

Оцена врло добар (4) – ученик је у великој мери способан да функционално користи теоријско – теоретска знања, повезује и сам доноси закључке, уз малу помоћ наставника повезује знања из живота.

Оцена добар (3) – у довољној мери показује способност употребе информација, у довољној мери зна да логички повезује и користи информације из теоријско – теоретског знања, уз наставникову помоћ повезује знања изживота.

Оцена довољан (2) – у ченик је остварио минимална знања која не уме да повезује и искључиво уз подршку наставника може да изводи закључке и примени теоријско – теоретско знање.

Оцена недовољан (1) – ученик нема основно познавање појмова, нити показује жељу да напредује.

2) Музичко извођење:

Певање и свирање се оцењује у складу са стварним учениковим могућностима и залагањем.

Оцена одличан (5) – ученик зна самостално да пева /свира, одређене песме, сaм или у групи, поштујући све елементе музике, зна текст тражене песме и способан је сам да анализира текст и/или мелодију, зна основе музичке писмености, учествује у анализи песме. Увек се труди, активан је и има жељу да тражено научи, чиме надокнађује евентуални недостатак талента.

Оцена врло добар (4)- ученик зна да пева (свира), одређене песме сaмoстaлнo и у групи, поштујући све елементе музике; зна текст тражене песме и уз малу помоћ наставника способан је да анализира текст и/или мелодију, има основна знања из музичке писмености али не зна увек да их употреби правилно и повезано.Труди се и има жељу да тражено научи али му је наопходна мала наставникова помоћ.

Оцена добар (3) – ученик зна да пева (свира), само делове тражених песама сaмoстaлнo, без поштовања ритма и музичких елемената; текст тражене песме не зна у целости и нема основна знања из музичке писмености. Не труди се довољно и изостаје жеља за напретком.

Оцена добар (2) – ученик зна да пева (свира) поједине делове песама, без поштовања музичких елемената али уз наставникову помоћ, има минимална знања текстова песама која уз помоћ наставника може да репродукује.Изостаје труд, рад и жеља за напретком.

Оцена недовољан (1) – ученик не зна текстове одређених песама, не уме да пева (свира), одређене песме, ни уз помоћ наставника и не постоји труд и жеља за радом и напретком.

3) Активност на часу:

Ученикова активност се прати кроз читав ток часа, током школске године: залагање, труд, постигнуће, напредак, активно учествовање и ангажовање на часу. У току школске године ученици имају рад на свесци, слушању музике, презентацији- пројекту, који се оцењују спрам залагања и труда ученика, тимског рада, посвећености у раду, извршавања задатака који је додељен ученику, начину излагања и презентовања. Наставник своја запажања води у електронском дневнику.

Ниво постигнућа у оквиру групног рада:

Комплетно: Ученик сарађује са члановима групе, уважава њихове потребе како би се задатак што успешније обавио. Ученик поседује знања, активно подстиче размену идеја и знања са члановима групе и уважава њихове идеје. Ученик размењује идеје са другима и примењује идеје за решавање задатка.

Делимично: Ученику је потребна помоћ како би сарађивао са члановима групе. Ученик поседује извесна знања и мало учествује у размени идеја. Ученику је потребна помоћ у примени идеја у решавању задатка.

Ништа: Ученик је неуспешан кад ради у групи.

Ученик омаловажава мишљење осталих чланова у тиму. Ученик не доприноси заједничком раду.

Ученик за све ове активности на часу може да добије плус или минус, који после одређеног броја, постају бројчана оцена (у 5.разреду након 4-5 плусева ученик добија оцену 5, после 4 минуса ученик добија оцену 1, у осталим разредима након 3 плуса, ученик добија оцену 5, а након 4 минуса, ученик добија оцену 1).

Оцењивање се спроводи континуирано и организовано, током читаве школске године. Оно обухвата и прати посебан развој сваког ученика, његов рад, залагање, интересовање, став, умешност, креативност и слично.

Прати се развој личности у целини и објективно процењује колико је ученик савладао програмске захтеве. Оцењивање није искључиво везано за оцену музичких способности већ и у функцији награде за интересовање, активност и љубав према музици.

Критеријуми оцењивања ученика од петог до осмог разреда из математике

Основни ниво

На првом нивоу описани су захтеви који представљају базични или основни нивознања, вештина и умења. Очекује се да ће скоро сви, а најмање 80% ученика/ученицапостићи тај ниво. На базичном нивоу налазе се темељна предметна знања и умења. Tо суфункционална и трансферна знања и умења неопходна, како за сналажење у животу, тако иза наставак учења. Знања и умења са основног нивоа најчешће су мање сложена од оних сасредњег и напредног нивоа, али то није увек случај. Овде су смештена и она знања и умења која нису једноставна, али су тако темељна да заслужују посебан напор, који је потребан даби њима овладали готово сви ученици.

Средњи ниво

На другом нивоу описани су захтеви који представљају средњи ниво знања, вештинаи умења. Он описује оно што просечан ученик/ученица може да достигне. Очекује се да ће око 50% ученика/ученица постићи или превазићи тај ниво.

Напредни ниво

На трећем нивоу описани су захтеви који представљају напредни ниво знања,вештина и умења. Очекује се да ће око 25% ученика/ученица постићи тај ниво. Знања иумења са овог нивоа су трансферна, пре свега за наставак школовања. Компетенције санапредног нивоа су по правилу и когнитивно сложеније од оних са базичног и средњегнивоа. То значи да се од ученика очекује да анализира, упоређује, разликује, критичкисуди, износи лични став, повезује различита знања, примењује их и сналази се и у новим инестандардним ситуацијама.

Праћење рада ученика, проверавање његовог знања и оцењивање се обавља континуирано и систематски. При оцењивању се користи што више објективних елемената и поступака.

Оцењивање знања и праћење рада ученика и успеха ученика (прикупљање података који су битни за оцењивање ученика из математике) врши се у свим фазама наставе током читаве школске године. При томе се користе разноврсне методе и облици, односно технике, као што су:

разне форме усменог проверавања – Усмено проверавање знања најчешће се састоји у томе да ученик одговара на припремљена или импровизована питања наставника или решавање задатака на табли. Усменим проверавањем наставник сазнаје и то колико је ученик у стању да изрази своје мисли и формулише их речима, изражава ли се прецизно, колико је схватио градиво и како га зна објаснити. Испитивање се врши током обраде теме или уколико је ученик изразио жељу да усмено одговара неку раније обрађену тему. Уколико је тема подељена на два или више делова, а за успешно савладавање су потребна знања из претходног дела, наставник има право да од ученика захтева да зна да примени истараније усвојена знања (нпр.рад са целим бројевимау теми ирационални бројеви, сабирање и одузимање рационалних у комбинацији са множењем и дељењем,…)
домаћи задаци – Домаћи задаци су вероватно најзначајнији и најфреквентнији облик проверавања ученичких знања и умења у настави математике. Задају се углавном после сваког наставног часа без обзира да ли је он час стицања нових знања или час увежбавања и имају за циљ да ученици самосталним радом додатно увежбају наставне садржаје који су рађени на часовима.Ученик је обавезан да редовно ради домаћи задатак и активно анализира решења домаћег задатка на часу
запис у свесци и уредност – Ученик је дужан да у свеску записује садржај који се обрађује на часу. Свеска се редовно прегледа
петнаестоминутна проверавања – Оцена се не уписује у дневник али може да утиче на закључну оцену ако је то у интересу детета
контролне вежбе и школски писмени задаци- Контролне вежбе су писани облици проверавања који се најчешће реализују са циљем да провере колико су ученици овладали, не једном методском јединицом (као код петоминутних проверавања), већ једном комплетном тематском целином. Задају се после обраде, увежбавања и систематизације једне наставне теме или неког важног дела већих тематских целина. Школски писмени задаци су, за разлику од контролних вежби и многих других облика проверавања, обавезни и њихова реализација је предвиђена наставним програмом четири пута у једној школској години. Писмени задаци се реализују после две до три наставне теме и у нешто већој мери проверавају трајност знања. Писмени задаци се пишу хемијском оловком у вежбанку. Пре контролне вежбе и писменог задатка се реализује бар један час припреме и ученици добијају задатке за вежбу диференциране по нивоима. На овим проверама знања су заступљени задаци са основног, средњег и напредног нивоа. Оцена се обавезно уписује у дневник рада. На почетку сваког полугодишта школа објављује распоред писмених преовера дужих од 15 минута

оцена	недовољан (1))	довољан (2)	добар (3)	врло добар (4)	одличан (5)
Проценат(%)	0-29	30-49	50-69	70-89	90-100

Ако ученик није задовољан оценом коју је добио на контролној вежби или писменом задатку може да ради још један тест из исте области у термину који договори са наставником (то може бити на часу редовне наставе или на допунској настави). И ова оцена се обавезно уписује у дневник рада

пројекат –

Осим тога константно се ради на:

степену напредовања ученика
текућем праћењу рада и понашања ученика на часу

5.разред

Ниво постигнућа	Основни ниво	Средњи ниво		Напредни ниво
НАСТАВНА ТЕМА	ОЦЕНА:ДОВОЉАН(2)	ОЦЕНА:ДОБАР(3))	ОЦЕНА:ВРЛО ДОБАР(4))		ОЦЕНА:ОДЛИЧАН(5)
*ОСНОВНИ ГЕОМЕТРИЈСКИ ПОЈМОВИ*	Распознаје геометријске објекте(права,дуж,полуправа,раван,кружница,круг,угао и др.);распознаје паралелне и нормалне праве;уме да опише основне појмове у вези са кругом(центар,полупречник,тангента,тетива);уме да одреди положај тачке и праве у односу на круг;влада појмом вектор.	Црта геометријске објекте користечи прибор;разликује паралелне и нормалне праве и уме да их нацрта;уме да упореди,сабира и одузима дужи конструктивно и рачунски;анализира односе датих геометријских објеката и записује их математичким писмом;влада појмом транслација.	Уме да конструише праву нормалну на дату праву или паралелну датој прави;уме да преслика дати геометријски објекат централном симетријом и транслацијом		Црта и конструише по потреби геометријске објекте;закључује користећи особине паралелних и нормалних правих;закључује користећи особине паралелограм
	Познаје основне појмове везане за круг, зна разлику између круга и кружнице.	Опише основне појмове у вези са кругом (центар, полупречник, тангента, тетива) и одреди положај тачке и праве у односу на круг Нацрта праву паралелну датој правој користећи геометријски прибор	Одређује међусобни положај две кружнице(два круга).		Примењује положај кружница у решавању проблемских задатака.
*УГАО*	Препознаје врсте углова (оштар,прав,туп,опружен,пун) Рачунски сабира и одузима углове, најједноставнијег облик	Зна врсте и опише својства углова (суседни, упоредни, унакрсни) Измери дати угао и нацрта угао задате мере. Упореди, сабере и одузме углове рачунски.	Зна врсте и опише својства углова (суседни, упоредни, унакрсни, углови на трансверзали, углови са паралелним крацима Упореди, сабере и одузме углове рачунски и конструктивно Реши једноставан задатак применом основних својства паралелограма (једнакост наспрамних страница и наспрамних углова).		Зна врсте и опише својства углова (суседни, упоредни, унакрсни, углови на трансверзали, углови са паралелним крацима) и примени њихове узајамне односе. Рачуна са угловима укључујући и претварање угаоних мера; закључује користећи особине паралелних и нормалних правих, укључујући углове на трансверзали Решава сложеније задатке и примењује својства паралелограма
РАЗЛОМЦИ	Прочита и запише разломке, упоређује разломке истих имениоца или бројиоца,уме да преведе неправи разломак у мешовити број и обрнуто Сабира и одузима разломке истих имениоца. Сабира и одузима децималне бројеве. Множи, дели разломке. Множи и дели децималне бројеве.	Прочита, запише, упореди и децималне бројеве и преводи их из једног записа у други. Израчуна вредност једноставнијег бројевног израза (са две рачунске операције) и реши једноставну линеарну једначину. Уме да одреди аритметичку средину за два броја	Прочита, запише, упореди и представи на бројевној полуправој разломке и децималне бројеве и преводи их из једног записа у други Одреди месну вредност цифре у запису децималног броја. Заокругли број и процени грешку заокругљивања Израчуна вредност сложенијег бројевног израза (укључене све рачунске операције, заграде) и реши линеарну једначину и неједначину. Реши једноставан проблем из свакодневног живота користећи бројевни израз, линеарну једначину или неједначину. Одреди проценат дате величине. Примени размеру у једноставним реалним ситуацијама Ради сложеније задатке израчунавања аритметичке средине. Сакупи податке и прикаже их табелом и кружним дијаграмом и по потреби		Примењује проценте у сложенијим реалним ситуацијама Примењује размеру у сложенујим реалним ситуацијама Примени аритметичку средину датих бројева. Обрађује податке и врши анализу.
*ОСНА СИМЕТРИЈА*	Идентификује осносиметричну фигуру и одреди њену осу симетрије	Симетрично преслика тачку, дуж и једноставнију фигуру користећи геометријски прибор	Конструише симетралу дужи, симетралу угла и примењује њихова својства		Конструише симетралу дужи и симетралу угла и примењује њихова својства; конструише праву која је нормална на дату праву или је паралелна датој правој

6.разред

Ниво постигнућа	Основни ниво	Средњи ниво		Напредни ниво
НАСТАВНА ТЕМА	ОЦЕНА:ДОВОЉАН(2)	ОЦЕНА:ДОБАР(3))	ОЦЕНА:ВРЛО ДОБАР(4))		ОЦЕНА:ОДЛИЧАН(5)
ЦЕЛИ БРОЈЕВИ	Уме да прочита и запише природан број и цео број; Уме да упореди по величини бројеве истог записа, помажући се сликом кад је то потребно Уме да изврши једну основну рачунску операцију са бројевима истог записа Користи целе бројеве и једноставне изразе са њима помажући се визуелним средставама.	Уме да представи целе бројеве на бројевној правој; Зна да одреди супротан број датом целом броју; Зна да израчуна апсолутну вредност за дати цео број; Израчунава вредност једноставнијег израза, без заграда .	Израчуна вредност израза са више рачунских операција, укључујући и ослобађање од заграда; Користи бројеве и бројевне изразе у једноставнијим реалним ситуацијама;		Израчуна вредност сложеног бројевног израза у скупу целих бројева. Решава сложеније једначине и неједначине
ТРОУГАО	Препознаје троугао и зна да нацрта троугао користећи прибор; Зна основне елементе троугла да обележи на слици или да прочита са слике ( темена, странице, углове ); Разликује врсте троуглова; Користи одговарајуће јединице за меру дужине странице троугла и меру угла троугла; Зна да израчуна обим троугла; Зна колики је збир унутрашњих и спољашњих углова у троуглу;	Зна колики је збир унутрашњих и спољашњих углова троугла; Уме да израчуна све остале унутрашње и спољашње углове троугла, ако су позната два ( унутрашња или спољашња ) или један унутрашњи и један спољашњи; Зна да упореди странице троугла на основу познатих унутрашњих углова троугла; Зна да упореди углове троугла на основу познатих дужина страница троугла; Зна шта је висина троугла Конструише углове од 90° и 60°	Зна да израчуна непознате углове правоуглог или једнакокраког троугла ако је само један познат; Користи основна својства троугла; Зна да упореди величине углова и страница троугла ако су позната два спољашња угла троугла; Зна неједнакост троугла и да провери да ли постоји троугао чије су дужине све три странице познате; Рачуна са угловима укључујући и претварање угаоних мера; закључује користећи особине паралелних и нормалних правих, укључујући углове на трансверзали Конструише углове од 90° и 60° и користи њихове делове за конструкције других углова;		Уме да одреди непознате углове троугла и када подаци нису непосредно дато у формулацији задатка; Уме да одреди углове троугла у сложенијим задацима нпр. где се користи симетрла угла… Зна да примени однос углова и страница у троуглу у сложенијим задацима ( правоугли и једнакокраки троугао ); Зна да одреди у којим границама може бити трећа страница троугал ако су дужине две странице познате; Конструише углове од 90° и 60° и користи њихове делове за конструкције других углова;
РАЦИОНАЛНИ БРОЈЕВИ	Уме да прочита и запише различите врсте бројева (природне, целе, рационалне). Уме да преводи децимални запис броја у разломак и обрнуто. Зна да упоређује по величини бројеве истог записа. Зна да изврши једну основну рачунску операцију са бројевима истог записа, помажући се сликом кад је то потребно (у случају сабирања и одузимања разломака само са истим имениоцем); рачуна, на пример 1/5 од n, где је n дати природан број Зна да реши једноставне линеарне једначине и неједначине у којима се непозната појављује само у једном члану (у скупу Z и скупу Q ). Ученик уме да одреди положај објеката сврставајући их у врсте и колоне; Уме да одреди положај тачке у првом квадранту координатног система ако су дате координате и обратно. Зна да прочита и разуме податке из табеле, Уме да одреди минимум или максимум зависне величине. Уме да податке из табеле прикаже графиконом и обрнуто. Зна да одреди задати проценат неке величине.	Уме да упореди разломке различитих именилаца и бројилаца као и бројеве задате у децималном запису; Уме да упореди по величини бројеве записане у различитим облицима. Уме да представи рациналне бројеве на бројевној правој; Зна да одреди супротан број датом рационалном броју; Зна да израчуна апсолутну вредност за дати рационални број; Израчунава вредност једноставнијег израза, без заграда; зна приоритет рачунских операција; Решава и користе једначине и неједначине у једноставним задацима Ученик уочава зависност међу променљивим, зна функцију и графички интерпретира њена својства; Одређују непознати члан пропорције. Одређује координате тачака, осно или централно симетричних итд. Чита једноставне дијаграме и табеле и на основу њих обрађује податке по једном критеријуму Уме да обради прикупљене податке и представи их табеларно или графички. Зна да одреди задати проценат неке величине.	Израчунава вредност израза са више рачунских операција, укључујући и ослобађање од заграда; Уме да примењује својства рационалних бројева; Користи бројеве и бројевне изразе у једноставнијим реалним ситуацијама; Решава и користи једначине и неједначине у једноставнијим текстуалним задацима; Решава и користи једноставније неједначине и уме на бројевној правој да прикаже скуп решења неједначине; Ученик уме да разликује директно и обрнуто пропорционалне величине и то изражава одговарајућим записом Уме да одреди положај (координате) тачака које задовољавају сложеније услове. Црта графике зависних величина Зна да тумачи дијаграме и табеле Уме да прикупи и обради податке и сам састави дијаграм или табелу; Зна да примени процентни рачун у једноставним реалним ситуацијама, нпр. промена цене неког производа за дати проценат;		Уме да одреди вредност сложенијег бројевног израза; Користи бројеве и бројевне изразе у реалним ситуацијама; Решава сложеније једначине и неједначине; Користи једначине и неједначине решавајући сложеније текстуалне задатке; Ученик уме да разликује директно и обрнуто пропорционалне величине и то изражава одговарајућим записом Уме да одреди положај (координате) тачака које задовољавају сложеније услове. Црта график који представља међузависност величина. Зна да тумачи дијаграме и табеле Уме да прикупи и обради податке и сам састави дијаграм или табелу; Примењује процентни рачун у сложенијим ситуацијама.
ЧЕТВОРОУГАО	Уме да дефинише четвороугао, зна шта су основни елементи четвороугла и ума да их обележи; Зна врсте четвороуглова (правоугаоник, квадрат, паралелограм, ромб, трапез, делтоид), уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; Зна збир унутрашњих и спољашњих углова четвороугла;	на врсте и особине паралелограма; Уме да израчуна непознате углове паралелограма ако је познат један угао; Зна врсте трапеза и особине; Уме да израчуна непознате углове трапеза ако су позната два угла на истој основици; Зна шта је средња линија трапеза и чему је једнака; Зна особине делтоида; Зна да израчуна непознате углове делтоида; уме да одреди збир углова у троуглу и четвороуглу	Уме да конструише паралелограм; Уме да конструише трапез;; Уме да израчуна непознате углове једнакокраког и правоуглог трапеза користећи својства датог трапеза; Примењује стечено знање из области угла: симетрала угла, углови на трансферзали код израчунавања непознатих углова у трапезу; користи подударност и везују је са карактеристичним својствима фигура (нпр. паралелност и једнакост страница паралелограма) Сабира и одузима векторе и користи их у ре		Користећи својства четвороугла (паралелограм, трапез, делтоид) рачуна непознате елементе на основу елемената који нису непосредно дати у формулацији задатка; Уме да их конструише Користи подударност и везују је са карактеристичним својствима фигура (нпр. паралелност и једнакост страница паралелограма
ПОВРШИНА ТРОУГЛА И ЧЕТВОРОУГЛА	Користи одговарајуће јединице за мерење дужине и површине; Зна да претвори веће мерне јединице у мање; Разуме појам површине фигуре и зна да подударне фигуре имају једнаке површине; Уме да израчуна обим и површину троугла на основу елемената који су непосредно дати у задатку; Уме да израчуна обим и површину квадрата и правоугаоника на основу елемената који су непосредно дати у задатку; Интуитивно схвата појам подударних фигура (кретањем до поклапања)	Зна да претвори мању мерну јединицу у већу; Зна да неподударне фигуре могу имати једнаке површине; Уме да рачуна обим и површину четвороугла ако су сви подаци непосредно дати	Уме да рачуна обим и површину троугла и четвороугла на основу елемената који нису непосредно дати у задатку, користећи својства троугла и четвороугла; Зна да израчуна непознате елементе троугла или четвороугла ако је позната површина или обим дате фигуре; По потреби претвара јединице мере рачунајући са њима; Зна да упореди величине које су изражене различитим мерним јединицама за дужину и површину.		Уме да рачуна обим и површину троугла и четвороугла на основу елемената који нису непосредно дати у задатку, користећи однос страница и углова у троуглу; Уме да израчуна обим и површину сложене фигуре; уме да их конструиш. Зна да примени подударност троуга, повезујући тако разна својства геометр. објеката

7.разред

Ниво постигнућа	Основни ниво	Средњи ниво		Напредни ниво
НАСТАВНА ТЕМА	ОЦЕНА:ДОВОЉАН(2)	ОЦЕНА:ДОБАР(3))	ОЦЕНА:ВРЛО ДОБАР(4))		ОЦЕНА:ОДЛИЧАН(5)
РЕАЛНИ БРОЈЕВИ	Схвата појам квадрата рационалног броја и квадратног корена , уме да прочита и запише квадрате рационалног броја и квадратни корен, употребљава таблицу и рачунар за израчунавање квадратног корена,извршава једну основну рачунску операцију са бројевима истог записа, решава наједноставније примере квадратне једначине , уме да одреди вредност функције дате таблицом или формулом	Одређује вредност Једноставнијег израза са реалним бројевима Зна шта је квадратни корен Уме да реши јeдноставнију квадратну једначину Нацрта график функције директне пропорционалности	Одређује вредност сложеног израза са реалним бројевима Користи особине квадратног корена Умеда реши сложенију квадратну једначину Одреди приближну вредност реалног броја и процени апсолутну грешку		Саставља и решава израз са реалним бројевима на основу реалног проблема Примениособине Квадратног корена Решипроблемиз Свакодневног живота користећи квадратну једначину Примени продужену пропорцију уреалним ситуацијама
ПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА	Одређује непознату страницу правоуглог троугла примењујући Питагорину теорему	Примени Питагорину теорему на квадрат и правоугаоник	Примени Питагорину теорему на ромб , трапез,једнакокраки и једнакостраничан троугао		Примени Питагорину теорему у рачунским и конструктивним задацима
ЦЕЛИ АЛГЕБАРСКИ ИЗРАЗИ	Израчунава степен датог броја Сабира ,одузима и множи мономе	Зна основне операције са степенима Сабира и одузима полиноме и уме да помножи два бинома Растави полином на чиниоце користећи дистрибутивни зако	Користи особине степена Зна да квадрира бином Трансформише алгебарске изразе и своди их на најједноставнији облик Растави полином на чиниоце користећи формуле за квадрат бинома и разлику квадрата		Примени формуле за разлику квадрата и квадрат бинома Примени трансформације полинома на решавање једначина
МНОГОУГАО	Уме да нацрта дати многоугао и да обележи основне елементе Уме да израчуна површину троугла квадрата и правоугаоника	Рачуна број дијагонала у многоуглу, рачуна збир унутрашњих углова у многоуглу, рачуна обим и површину многоугла, уме да дефинише значајне тачке троугла	Користи све формуле за израчунавање броја дијагонала,углова ,обима и површине многоугла, конструише неке правилне многоуглове,конструише значајне тачке троугла , примењује ставове подударности у једноставнијим примерима		Користи својства многоуглова при решавању проблемских задатака Примени ставове подударности при доказивању једноставнијих тврђења у конструктивним задацима
КРУГ	Уме да израчуна обим и површину круга датог полупречника	Примени својства централног и периферијског угла у кругу Користи формулу за површину кружног прстена	Уме да израчуна обим и површину кружних делова		Преслика дати геометријски објекат ротацијом
ОБРАДА ПОДАТАКА	Уме да прочита и разуме податак са графикона, дијаграма, или из табеле, и одреди минимум и максимум зависне величине; податке из табеле приказује графиконом и обрнуто	Чита једноставне дијаграме и табеле и на основу њих уме да обради податке по једном критеријуму ( уме да одреди аритметичку средину за дати скуп података, пореди вредности узорка са средњом вредношћу)	Уме да обради прикупљене податке и представи их табеларно или графички; разликује средњу вредност, медијану, мод, уме да их одреди и упореди податке са средњом вредношћу		умачи дијаграме и табеле, уме да прикупи, обради и анализира податке и сам састави дијаграм или табелу; црта график којим представља међузависност величина

8.разред

Ниво постигнућа	Основни ниво	Средњи ниво		Напредни ниво
НАСТАВНА ТЕМА	ОЦЕНА:ДОВОЉАН(2)	ОЦЕНА:ДОБАР(3))	ОЦЕНА:ВРЛО ДОБАР(4))		ОЦЕНА:ОДЛИЧАН(5)
Сличност троуглова	Уме да одреди размеру дужи ; израчунава четврту геометријску пропорционалу	Применом Талесове теореме одређује дужину непознате дужи ; уме да подели дуж на једнаке делове и у датој размери; уочава на слици сличне троуглове; уме да одреди растојање између два места на основу размере карте	Уме да конструише четврту геометријску пропорционалу ; израчунава непознате странице сличних троуглова;		Примењује Талесову теорему у конструкцијама; примењује сличност на правоугли троугао; уме да конструише геометријску средину датих дужи
Тачка, права, раван	Препознаје основне геометријске објекте ; уме да покаже њихове моделе у учионици; уме да одреди да ли тачка припада правој, равни, да ли права припада равни; уочава на слици паралелне, нормалне, мимоилазне праве; зна шта је пресек равни	Зна шта су колинеарне тачке; разуме шта одређује једну праву а шта раван; уме да одреди колико је правих одређено датим тачкама	Уме да одреди колико је равни одређено датим тачкама и датим павама; израчунава дужину ортогоналне пројекције дужи када су крајње тачке са исте стране равни; решава задатке који се односе на прав диедар		Израчунава дужину ортогоналне пројекције дужи када су крајње тачке са различитих страна равни; решава задатке који се односе на диедар чији је угао 30°, 45°, 60°
Линеарне једначине и неједначине	Решава линеарне једначине и неједначине у којима се непозната појављује само у једном члану; решава линеарне једначине са целим коефицијентима	Решава линеарне једначине са заградама и разломљеним коефицијентима; решава линеарне неједначине са целим коефицијентима и са заградама	Приликом решавања једначина користи формуле за разлику квадрата и квадрат бинома; користи једначине у једноставним текстуалним задацима; решава неједначине са разломњеним коефицијентима		Решава једначине са параметром, једначине и неједначине облика А ×В = 0, = 0, А ×В £ 0, £ 0 ; саставља и решава линеарне једначине и неједначине; користи једначине и неједначине решавајући и сложеније текстуалне задатке
Призма	Уочава моделе коцке и квадра у реалним ситуацијама; зна њихове основне елементе и рачуна њихове површине и запремине коцке и квадра	Зна основне елементе призме ; рачуна површину и запремину правилне призме када су неопходни елементи непосредно дати	Рачуна површину и запремину правилне призме када неопходни елементи нису непосредно дати; решава задатке примењујући Питагорину теорему		Рачуна површину и запремину призме примењујући Питагорину теорему на правоугли троугао чији је угао дат ( 30°, 45°, 60°); користи дијагонални пресек за израчунавање неопходних елемената
Пирамида	Уочава моделе пирамиде у реалним ситуацијама, зна основне елементе и врсте пирамида	Рачуна површину и запремину правилне пирамиде када су неопходни елементи непосредно дати; уме да израчуна површину и запремину правилне четворостране пирамиде примењујући Питагорину теорему	Рачуна површину и запремину правилне пирамиде када неопходни елементи нису непосредно дати; решава задатке примењујући Питагорину теорему		Рачуна површину и запремину пирамиде примењујући Питагорину теорему на правоугли троугао чији је угао дат ( 30°, 45°, 60°); користи дијагонални пресек за израчунавање неопходних елемената
Линеарна функција	Уме да препозна линеарну функцију дату формулом, одреди вредност функције дате таблицом или формулом	Уме да нацрта график линеарне функције на основу табеле, одреди експлицитни, односно имплицитни облик лин.функције, уме да одреди нулу функције , препозна да ли је функција растућа или опадајућа	Решава задатке са параметром, примењујући својства линеарне функције, на основу графика одређује једначину линеарне функције, одређује обим и површину троугла који график лин.функције гради са координатним осама		Уме да одреди знак функције; на основу текста изражава линеарну зависност величина и представља графички
Графичко представљање статистичких података	Уме да прочита и разуме податак са графикона, дијаграма, или из табеле, и одреди минимум и максимум зависне величине; податке из табеле приказује графиконом и обрнуто	Чита једноставне дијаграме и табеле и на основу њих обради податке по једном критеријуму ( одреди аритметичку средину за дати скуп података, пореди вредности узорка са средњом вредношћу)	Уме да обради прикупљене податке и представи их табеларно или графички; разликује средњу вредност и медијану, уме да их израчуна и упореди податке са средњом вредношћу		Тумачи дијаграме и табеле, уме да прикупи и обради податке и сам састави дијаграм или табелу; црта график којим представља међузависност величина
Систем две линеарне једначине са две непознате	Решава једноставан систем две једначине са две непознате са целим коефицијентима	Решава систем две једначине са две непознате са заградама и разломљеним коефицијентима	Саставља и решава систем две једначине са две непознате на основу једноставнијег текста		Саставља и решава систем две једначине са две непознате на основу сложенијег текста примењујући раније стечена знања ( формуле за разлику квадрата, квадрат бинома, формуле за обим и површину геометријских фигура)
Ваљак	Уочава модел ваљка у реалним ситуацијама, зна основне елементе	Рачуна површину и запремину када су основни елементи непосредно дати	Рачуна површину и запремину када основни елементи нису непосредно дати, рачуна површину и запремину ваљка који настаје ротацијом правоугаоника или квадрата		Рачуна површину и запремину ваљка који је описан или уписан у призму, примењује Питагорину теорему на троугао чији је угао дат ( 30°, 45°, 60°)
Купа	Уочава модел купе у реалним ситуацијама, зна основне елементе	Рачуна површину и запремину када су основни елементи непосредно дати	Рачуна површину и запремину када основни елементи нису непосредно дати, рачуна површину и запремину купе која настаје ротацијом правоуглог троугла око катете или једнакокраког троугла и једнакостраничног око осе симетрије		Рачуна површину и запренину сложених тела која настају ротацијом правоуглог трапеза, једнакокраког трапеза, ромба, правилног шестоугла, правоуглог троугла око хипотенузе
Лопта	Уочава модел лопте у реалним ситуацијама, зна основне елементе	Рачуна површину и запремину када су основни елементи непосредно дати	Рачуна површину и запремину када основни елементи нису непосредно дати		Рачуна површину и запремину лопте која је описана или уписана у друга геометријска тела

Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању: 34/2019-177

Оцену одличан (5) добија ученик који:

− у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама;

− лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;

− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;

− решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje;

Оцену врло добар (4) добија ученик који:

− у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;

− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;

− решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички рaсуђуje;

Оцену добар (3) добија ученик који:

− у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама;

− у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;

− већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме;

− у довољној мери критички рaсуђуje;

Оцену довољан (2) добија ученик који:

− знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену;

− у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима;

− понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje;

Недовољан (1) добија ученик који:

− знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене;

− не изводи закључке који се заснивају на подацима;

− критички не рaсуђуje;

− не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.

ЕЛЕМЕНТИ ПРАЋЕЊА И ВРЕДНОВАЊА У ПОСТУПКУ ОЦЕЊИВАЊА

Ученик у току школске године може добити оцене на основу:

Иницијални тест – обавља се на почетку школске године, у првој или другој недељи. Наставник процењује претходна постигнућа ученика у оквиру одређене области, модула или теме, која су од значаја за предмет. Резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика.
писмених провера знања – контролних вежби(2 контролна задатка и 2 писмена задатка у сваком полугодишту- према унапред утврђеном плану који је истакнут у Е-дневнику. Оцена се уписује у дневник у року од осам радних дана од дана провере. Петнаестоминутне провере знања не морају бити унапред најављене. За извођење оцене су неопходне најмање две такве провере (изводи се утврђивањем аритметичке средине оцена).
активности на часу и домаћи задаци;
семинарских радова.

Бројчаном оценом изражава се:

степен остварености прописаних стандарда
ангажовање ученика у настави

Формативне оцене се евидентирају у педагошкој документацији наставника или у Е-дневнику,а садрже

опис постигнућа ученика
опис ангажовања ученика у настави
препоруке за даље напредовање

Оцењивање постигнућа ученика по ИОП-у

Ученик коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању оцењује се на основу ангажовања и степена остварености циљева и посебних стандарда постигнућа у току савладавања индивидуалног образовног плана, на начин који узима у обзир његове језичке, моторичке и чулне могућности (ИОП1,ИОП2)
Ученик који стиче образовање и васпитање по прилагођеним стандардима постигнућа, оцењује се на основу његовог ангажовања и степена остварености циљева и прилагођених стандарда постигнућа.
Ученик са изузетним способностима ИОП3 који стиче образовање и васпитање на прилагођен и обогаћен начин, применом индивидуалног образовног плана, оцењује се на основу праћења остваривања прописаних циљева, општих и посебних стандарда постигнућа и ангажовања.

Ученик који се образује по ИОП-у оцењује се на начин и према исходима планираним ИОП-ом, а у складу са посебним законом

Ученику који стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану, а не достиже захтеве по прилагођеним стандардима постигнућа ревидира се индивидуални образовни план.

Закључна оцена утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена које су унете у дневник од почетка школске године. Закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине.

Закључна оцена не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене било којом техником провере знања.

Закључена оцена може бити и већа уколико је процена да је знање и загалагање ученика на вишем нивоу наго што оцене показују; уколико ученик покаже изузетан напредак и уколико се процени да би виша оцена стимулативно деловала на ученика.

Закључна оцена -утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена (најмање четири оцене током полугодишта) које су унете у дневник од почетка школске године.

-закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине на крају другог полугодишта.

ЗАКЉУЧНА ОЦЕНА не може да буде мања од:

1) одличан (5), ако је аритметичка средина свих оцена најмање 4,50;

2) врло добар (4), ако је аритметичка средина свих оцена од 3,50 до 4,49;

3) добар (3), ако је аритметичка средина свих оцена од 2,50 до 3,49;

4) довољан (2), ако је аритметичка средина свих оцена од 1,50 до 2,49.

Критеријуми за оцењивање српског језика и књижевности (општи)

У току једног полугодишта ученик се оцењује најмање 4 пута од чега најмање једном усмено (Ученик треба да буде спреман за усмено одговарање на сваком часу тј. усмено испитивање се неће посебно најављивати)
Писмене провере знања се структурирају на основу 3 нивоа знања (основни, средњи и напредни ниво) према стандардима. Распоред писмених провера знања се објављује на почетку школске године за текуће полугодиште.
Ученици којима је потребна додатна подршка у учењу (индивидуализација и ИОП) оцењују се индивидуално у складу са својим могућностима и односом према раду
Домаћи задаци (не само прописани програмом, већ и сви други из других области):

Наставник редовно бележи да ли је ученик урадио домаћи или није. За сваки неурађен домаћи ученик добија -, а за сваки урађен +. Пет минуса имају вредност недовољне оцене. Као такви су елеменат формативне оцене приликом њеног заокруживања у сумативну. Наставник повремено прегледа ученичке свеске и може их оценити и уписати у педагошку евиденцију.

Критеријуми вредновања групног рада:

НИВО/ОЦЕНА	РАД У ГРУПИ	ПОЗНАВАЊЕ ТЕМАТИКЕ	РЕШАВАЊЕ ЗАДАТКА
ВИСОК	Ученик сарађује са свим члановима групе, уважава њихове потребе, пажљиво слуша друге, поштује договоре групе, не касни, своје обавезе извршава на време и тачно.	Ученик поседује знања, показује спремност да прикупља нове информације, активно подстиче размену идеја и знања са члановима групе и уважава њихове идеје, често поставља питања која се односе на тему.	Ученик је у потпуности посвећен решавању задатка групе. Даје предлоге како решавати задатак.
СРЕДЊИ	Ученик сарађује са члановима групе уз мање тешкоће, повремено има проблема у комуникацији али их самостално решава, своје обавезе извршава уз подсећање и опомињање.	Ученик поседује извесна знања и повремено суделује у размени идеја, повремено поставља питања која се односе на тему.	Ученик уз помоћ наставника и/или осталих чланова групе учествује у решавању задатка. Ретко има предлоге како решавати задатак али кад га добије ради по њему. Повремено има активности које не доприносе решавању задатка.
НИЗАК	Ученик повремено има сукобе у којима напада особе а не проблем, своје обавезе извршава ретко и делимично.	Ученик поседује мало знања и показује малу спремност да прикупља нове информације, ретко суделује у размени идеја, ретко поставља питања која се односе на тему.	Ученик минимално доприноси решавању задатака. Нема предлоге како решавати задатке и када добије предлоге слабо их реализује.
НЕЗАДОВОЉАВАЈУЋИ	Ученик омета рад групе, доприноси неконструктивним сукобима и не извршава своје обавезе.	Ученик ништа не зна о теми и нема интересовање да сазна. Не учествује у размени идеја. Никад не поставља питања која се односе на тему.	Ученик омета решавање задатка.

Критеријуми и елементи оцењивања у настави

српског језика и књижевности у 5. разреду

Бројчано оцењивање

У току полугодишта ученик мора добити најмање четири оцене. Ученик може добити следеће оцене:

две оцене на контролним задацима;
две оцене из писмених задатака;
две оцене на основу формативног оцењивања;
једну на диктату/правописној вежби;
једну на усменом одговору (наставник није дужан да га најави).

Елементи формативног оцењивања (по правилу се евидентирају у педагошкој свесци):

усмени одговори;
писмене провере до петнаест минута;
ангажовање (степен развијености ученичке компетенције, активност на часу, успешност у групном раду, израда плаката/паноа, семинарски радови, пп презентација и друго);
домаћи задаци
Читалачки маратон.

Критеријуми вредновања контролних задатака

Контролни задаци су најављени и садрже питања из читања и разумевања прочитаног, књижевности, граматике и правописа.

Задаци се структурирају на три нивоа: основни, средњи и напредни ниво.

Оцењивање на основу процената:

 од 86%-до 100% одличан (5)

 од 70%-до 85% врло добар (4)

 Од 51%-69% добар (3)

 од 35%-50% довољан (2)

 испод 34% недовољан (1)

ОДЛИЧАН (5)

Књижевност

Ученик чита са разумевањем различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова) и потпуно самостално уме да:

опише свој доживљај;
одреди књижевни род и врсту;
анализира елементе композиције (стих, строфа; фабула, поглавље, епизода; чин, сцена, појава; једночинка, радио-драма);
одреди карактеристике народне и ауторске књижевности и да их пронађе и докаже у конкретном тексту;
препозна стилске фигуре у тексту, као и да их користи у усменом и писменом изражавању (персонификација, поређење, ономатопеја и епитет);
прави разлику измеђупесника и лирског субјекта, преповедача и писца;
аргументовано брани постављене тезе током интерпретације књижевног текста, повеже и примени стечена знања на новим текстовима (тема, порука, главни и споредни мотиви, особине ликова, вредновање поступака ликова, узрочно-последично низање мотива);
се критички осврће на прочитани текст, има развијене способности да процењује, самосталан је и лако долази до решења.

Ученик мора редовно читати домаћу лектиру и учествовати у интерпретацији.

На часовима је увек активан и учествује у анализи нових текстова, чита више од оног што је задато и служи се осталим изворима знања.

Језик

Ученик у потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје из граматике и на примерима показује да уме да:

разликује променљиве речи и подврсте променљивих речи и непроменљиве речи – прилоге и предлоге;
разликује категорије рода, броја и падежа речи које имају деклинацију;
одреди функције и значења падежа;
препозна основне реченичне чланове (субјекат, предикат, објекат, прилошке одредбе, апозицју);
разликује глаголска времена и граматичке категорије глагола;
доследно примењује правописна правила у писаним радовима (употреба великог слова, састављено и растављено писање речи, интерпункцијски знакови – запета, наводници, црта);
успешно пише по диктату (до две грешке) и самостално тачним реченицама одговора на питања отвореног типа;
у потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи, интонира реченицу и разговетно чита наглас.

Језичка култура

Ученик говорну поруку изговара потпуном и правилном реченицом и врло успешно самостално говори напамет одабране одломке или књижевне текстове, прича, препричава и описује и показује логичну и емоционалну изражајност у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела).

Писмени радови су садржајно разрађени, тачно написани, композицијски утемељени, занимљиви, креативни и маштовити.

Самостално проналази тражене информације у тексту.

Потпуно самостално наводи синониме и антониме.

ВРЛО ДОБАР (4)

Књижевност

Ученик чита са разумевањем различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова) и углавном самостално уме да:

опише свој доживљај;
одреди књижевни род и врсту;
анализира готово свеелементе композиције (стих, строфа; фабула, поглавље, епизода; чин, сцена, појава; једночинка, радио-драма);
одреди карактеристике народне и ауторске књижевности и да их пронађе и докаже у конкретном тексту;
препозна стилске фигуре у тексту, као и да их користи у усменом и писменом изражавању (персонификација, поређење, ономатопеја и епитет);
прави разлику измеђупесника и лирског субјекта, преповедача и писца;
аргументовано брани постављене тезе током интерпретације књижевног текста, повеже и примени стечена знања на новим текстовима (тема, порука, главни и споредни мотиви, особине ликова, вредновање поступака ликова, узрочно-последично низање мотива);
се критички осврће на прочитани текст, има развијене способности да процењује, самосталан је и лако долази до решења.

Ученик мора редовно читати домаћу лектиру и учествовати у интерпретацији.

На часовима је увек активан и учествује у анализи нових текстова, често чита више од оног што је задато и често се служи осталим изворима знања.

Језик

Ученик готово у потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје из граматике и на примерима показује да умеуглавном без грешке да примени стечена знања:

разликује променљиве речи и подврсте променљивих речи и непроменљиве речи – прилоге и предлоге;
разликује категорије рода, броја и падежа речи које имају деклинацију;
одреди функције и значења падежа;
препозна основне реченичне чланове (субјекат, предикат, објекат, прилошке одредбе, апозицју);
разликује глаголска времена и граматичке категорије глагола;
доследно примењује правописна правила у писаним радовима (употреба великог слова, састављено и растављено писање речи, интерпункцијски знакови – запета, наводници, црта);
успешно пише по диктату (до четири грешке) и самостално тачним реченицама одговора на питања отвореног типа;
у потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи, интонира реченицу и разговетно чита наглас.

Језичка култура

Говорну поруку изговара потпуном и правилном реченицом и успешно самостално говори напамет одабране одломке или књижевне текстове, прича, препричава и описује и углавном показује логичну и емоционалну изражајност у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела).

Писмени радови су садржајно разрађени, углавном тачно написани, композицијски утемељени.

Самостално проналази тражене информације у тексту.

Самостално наводи синониме и антониме.

ДОБАР (3)

Књижевност

Ученик чита различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова) и:

делимично уме да опише свој доживљај;
самостално одређује књижевни род и тражи помоћ при одређивању врсте;
уз подстицај одређује неке елементе композиције;
зна карактеристике народне и ауторске књижевности;
зна дефиниције стилских фигура, уз помоћ наставника или вршњака препознаје их у тексту (персонификација, поређење, ономатопеја и епитет);
делимично усваја књижевне термине и појмове и понекад учествује у интерпретацији књижевног текста.

У већини случајева чита домаћу лектиру и понекад учествује у интерпретацији.

На часовима је каткад активан и ретко користи додатне изворе знања.

Језик

Ученик уме да дефинише наставне садржаје из граматике, памти их и репродукује, али не учи редовно па греши у примени стечених знања. Ученик делимично уме да:

разликује променљиве и непроменљиве речи;
разликује категорије рода и броја;
одређује падеже речи које имају деклинацију;
препозна основне реченичне чланове;
уз помоћ наставника разликује глаголска времена и граматичке категорије глагола;
примени правописна правила у писаним радовима (употреба великог слова, састављено и растављено писање речи, интерпункцијски знакови – запета, наводници, црта);
пише по диктату (до 6 грешака);
уме да одговори на питања, али реченице нису граматички и правописно тачне (питања отвореног типа);
правилно изговара гласове и понекад греши у наглашавању речи, интонирању реченице и читању наглас.

Језичка култура

Говорну поруку, одабране одломке или књижевне текстове који се уче напамет, препричава и описује уз помоћ наставника у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела).

Писмени радови су делимично садржајно разрађени, делимично тачно написани и композицијски утемељени.

Уз помоћ проналази тражене информације у тексту и наводи синониме и антониме.

ДОВОЉАН (2)

Књижевност

Ученик лоше чита различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова) и понекад делимичноуме да опише свој доживљај.

Понекад уз помоћ уме да одреди књижевни род и стално тражи помоћ при одређивању врсте.

Уз подстицај ретко одређује неке елементе композиције.

Разликује народну од ауторске књижевности.

Препознаје неке књижевнотеоријске појмове уз подстицај и помоћ (персонификација, поређење, ономатопеја и епитет; песник и лирски субјекат, преповедач и писац; катрен, десетерац и осмерац; порука, особине ликова, вредновање поступака ликова).

У већини случајева не чита домаћу лектиру и ретко учествује у интерпретацији.

На часовима је ретко активан.

Језик

Ученик ретко уме дефинише наставне садржаје из граматике, делимично их памти и репродукује, али ретко учи па не уме примени стечена знања:

разликује категорије рода, броја и уз помоћретко одређује падеже речи које имају деклинацију;
понекад препознаје основне реченичне чланове;
уз помоћ разликује глаголска времена;
прави веће правописне и граматичке грешке;
потребна је стална помоћ наставника;
углавном правилно изговара гласове и углавном греши у наглашавању речи, интонирању реченице и читању наглас.

Језичка култура

Ретко успева да формулише говорну поруку, да каже одабране одломке или књижевне текстове који се уче напамет, да препричава и описује и поред помоћи наставника у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела).

Писмени радови су логички неповезани и садржајно сиромашни,али у вези са темом, имају доста већих павописних, граматичких и стилских грешака, али поштује форму.

Понекад уме да наведе синоним и антоним уз помоћ наставника.

НЕДОВОЉАН (1)

Књижевност

Ученик нема развијено интересовање за читање и ни уз добру мотивацију и помоћ не учествује у интерпретацији.

Нема основна књижевнотеоријска знања, а због лошег читања не разуме текст.

Не чита домаћу лектиру и не учествује у интерпретацији.

На часовима је неактиван.

Језик

Ученик није усвојио наставне садржаје из граматике, не препознаје граматичке категорије.

Нема предзнања па тешко прати наставу, пасиван је и незаинтересован.

Не прихвата помоћ ни савете наставника.

Језичка култура

Не успева да формулише говорну поруку, да говори одабране одломке или књижевне текстове који се уче напамет, да препричава и описује и поред помоћи наставника у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела).

Писмени радови су логички неповезани и садржајно сиромашни и нису у вези са темом, не поштује правописну и граматичку норму.

Тешко се изражава, а техника читања не задовољава узрасни стандард.

Критеријуми и елементи оцењивања у настави српског језика и књижевности у 6. разреду

ОДЛИЧАН (5)

Књижевност

Ученик чита са разумевањем различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова) и потпуно самостално уме да :

1)опише свој доживљај

2)самостално уме да одреди књижевни род и врсту

3) анализира елементе композиције (стих, строфа, рима; тема, мотив, време и место радње, заплет и расплет))

4)зна карактеристике народне и ауторске књижевности и уме самостално да их пронађе и докаже у конкретном тексту

5)потпуно усваја стилске фигуре, препознаје их у тексту и уме да их користи у усменом и писменом изражавању (персонификација, поређење, контраст, ономатопеја , епитет, хипербола)

6)потпуно усваја књижевне термине и појмове и препознаје их у тексту (песник и лирски субјекат; приповедач и писац; катрен, дистих, терцет; лирски и епски десетерац и осмерац; врсте риме:парна, обгрљена и укрштена; описна, родољубива и социјална песма, дитирамб, елегија; песма о раду, митолошка, обредна и породична песма; комедија)

7) аргументовано брани постављене тезе током интерпретације књижевног текста, повезује и примењује стечена знања на новим текстовима (тема, порука, главни и споредни мотиви, особине ликова, вредновање поступака ликова, узрочно-последично низање мотива; пблици казивања: нарација, дескрипција, дијалог и монолог; дидаскалије и реплика)

8)критички се осврће на прочитани текст, има развијене способности да процењује, самосталан је и лако долази до решења

9)редовно чита домаћу лектиру и учествује у интерпретацији

10) на часовима је увек активан и учествује у анализи нових текстова, чита више од оног што је задато и служи се осталим изворима знања.

Језик

Ученик у потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје из граматике и на примерима показује да уме потпуно самостално да примени стечена знања:

1) разликује врсте и подврсте речи (неличне и придевске заменице)

2) разликује категорије рода, броја и падежа речи које имају деклинацију, функције и значења падежа;

3) одређује реченичне чланове;

4) разликује глаголска времена(аорист, имперфекат, плусквамперфекат) и граматичке категорије глагола

5) одређује комуникативну функцију реченица

6) разликује начине творбе речи и њима добијене речи

7) препознаје фонетске особине језика и гласовне промене

8) зна правописна правила(употреба великог слова, састављено и растављено писање речи, растављање речи на крају реда, писање заменица са предлозима, глаголских облика и облика гласовних промена, као и интерпункцијских знакова – запета, наводници, црта) и доследно их самостално примењује у писаним радовима.

9) успешно пише по диктату (до 3 грешке) и уме самостално да тачним реченицама одговори на питања (питања отвореног типа).

10) У потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи, интонира реченицу и разговетно чита наглас.

Језичка култура

Говорну поруку изговара потпуном и правилном реченицом и врло успешно користи различите облике усменог изражавања, препричава са и без сажимања и описује и показује логичну и емоционалну изражајност у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови су садржајно разрађени, тачно написани, композицијски утемељени, занимљиви, креативни и маштовити. Самостално проналази тражене информације у тексту. Потпуно самостално и успешно саставља вест, обавештење и кратак извештај, као и да драматизује краћи текст.Потпуно успешно гради деминутиве и аугментативе.

ВРЛО ДОБАР (4)

Књижевност

1)опише свој доживљај

2) углавномсамостално уме да одреди књижевни род и врсту

3) анализира елементе композиције (стих, строфа, рима; тема, мотив, време и место радње, заплет и расплет)

4)зна карактеристике народне и ауторске књижевности (ауторске приповетке и романа) и уме углавном самостално да их пронађе у конкретном тексту

5) углавном усваја стилске фигуре, препознаје их у тексту и уме да их користи у усменом и писменом изражавању (персонификација, поређење, контраст, ономатопеја, хипербола)

6)потпуно усваја књижевне термине и појмове и препознаје их у тексту (песник и лирски субјекат; приповедач и писац; катрен, дистих и терцет; лирски и епски десетерац и осмерац; врсте риме- парна, обгрљена и укрштена; описна, родољубива и социјална песма, дитирамб, елегија; породичне, обредне, митолошке и песме о раду;комедија)

7) аргументовано брани постављене тезе током интерпретације књижевног текста, углавном самостално повезује и примењује стечена знања на новим текстовима (тема, порука, главни и споредни мотиви, особине ликова, вредновање поступака ликова, узрочно-последично низање мотива; облици казивања – нарација, дескрипција, дијалог и монолог; дидаскалије и реплика)

8)критички се осврће на прочитани текст, има развијене способности да процењује, углавном је самосталан и долази до решења

9) редовно чита домаћу лектиру и учествује у интерпретацији

10) на часовима је активан и учествује у анализи нових текстова, често чита више од оног што је задато и често се служи осталим изворима знања.

Језик

Ученик готово у потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје из граматике и на примерима показује да уме углавном без грешке да примени стечена знања :

1) разликује врсте и подврсте речи(неличне и придевске заменице)

2) разликује категорије рода, броја и падежа речи које имају деклинацију, функције и значења падежа;

3) одређује реченичне чланове;

4)разликује глаголска времена(аорист, имперфекат, плусквамперфекат) и граматичке категорије глагола

5) одређује комуникативну функцију реченица

6) разликује начине творбе речи и њима добијене речи

7) препознаје фонетске особине језика и гласовне промене

8) зна правописна правила (употреба великог слова, састављено и растављено писање речи,растављање речи на крају реда, писање одричних заменица, глаголских облика и облика гласовних промена, интерпункцијски знакови – запета, наводници, црта) и доследно их самостално примењује у писаним радовима.

9) Успешно пише по диктату (до 6 грешака) и уме самостално да тачним реченицама одговори на питања (питања отвореног типа).

10) у потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи, интонира реченицу и разговетно чита наглас.

Језичка култура

Говорну поруку изговара потпуном и правилном реченицом и успешно користи различите облике писаног и усменог изражавања, препричава са и без сажимања и описује и углавном показује логичну и емоционалну изражајност у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови су садржајно разрађени, углавном тачно написани, композицијски утемељени. Самостално проналази тражене информације у тексту. Углавном самостално саставља вест, обавештење и краћи извештај. Уме да драматизује краћи текст и углавном успешно гради деминутиве и аугментативе.

ДОБАР (3)

Књижевност

Ученик чита различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова):

1)делимично уме да опише свој доживљај

2) самостално уме да одреди књижевни род и тражи помоћ при одређивању врсте

3) уз подстицај одређује неке елементе композиције (строфа, стих, рима; тема, мотив, време и место радње, заплет и расплет)

4) зна карактеристике народне и ауторске књижевности(разлику између ауторске приповетке и романа)

5)зна дефиниције стилских фигура, уз помоћ наставника или вршњака препознаје их у тексту (персонификација, поређење, ономатопеја, контраст, епитет, хипербола)

6) делимично усваја књижевне термине и појмове (посник и лирски субјекат; приповедач и писац; катрен, дистих и терцет; лирски и епски десетерац и осмерац; врсте риме – парна, обгрљена и укрштена; описна, родољубива и социјална песма, дитирамб,елегија;митолошке, породичне, обредне и песме о раду;комедија)

7) понекад учествује у интерпретацији истих

8) у већини случајева чита домаћу лектиру и понекад учествује у интерпретацији.

9) на часовима је каткад активан и ретко користи додатне изворе знања

Језик

19 Ученик уме да дефинише наставне садржаје из граматике (наведене уз оцене 5 и 4)

2)памти их и репродукује али не учи редовно, па греши у примени стечених знања

3)зна правописна правила и делимично их примењује у писаним радовима.

4) делимично успешно пише по диктату (до 9 грешака)

5) уме да одговори на питања али реченице нису граматички и правописно тачне (питања отвореног типа)

6)правилно изговара гласове и понекад греши у наглашавању речи, интонирању реченице и читању наглас.

Језичка култура

Говорну поруку изговара потпуном и правилном реченицом, користи различите облике усменог изражавања, препричава и описује уз помоћ наставника у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови су делимично садржајно разрађени, делимично тачно написани, композицијски утемељени. Уз помоћ проналази тражене информације у тексту, саставља вест, обавештење и кратак извештај и гради деминутиве и аугментативе.

ДОВОЉАН (2)

Књижевност

1) ученик лоше чита различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова)

2)понекад делимично уме да опише свој доживљај

3)понекад уз помоћ уме да одреди књижевни род и стално тражи помоћ при одређивању врсте

4)уз подстицај ретко одређује неке елементе композиције.

5) разликује народну од ауторске књижевности

6) препознаје неке књижевнотеоријске појмове уз подстицај и помоћ (персонификација, поређење, ономатопеја и епитет; песник и лирски субјекат, приповедач и писац; катрен, десетерац и осмерац; порука, особине ликова, вредновање поступака ликова)

7)у већини случајева не чита домаћу лектиру и ретко учествује у интерпретацији

8) на часовима је ретко активан.

Језик

1) ученик ретко уме дефинише наставне садржаје из граматике (набројане у оценама 5 и 4), делимично их памти и репродукује али ретко учи па не уме примени стечена знања(разликује категорије рода и броја, и некад уз помоћ одреди падеж; понекад препозна основне реченичне чланове; уз помоћ разликује глаголска времена)

2)прави веће правописне и граматичке грешке

3) потребна је стална помоћ наставника.

4) углавном правилно изговара гласове и углавном греши у наглашавању речи, интонирању реченице и читању наглас.

Језичка култура

Ретко успева да формулише говорну поруку, да каже одабране одломке или књижевне текстове који се уче напамет, да препричава и описује и поред помоћи наставника у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови су логички неповезани и садржајно сиромашни али у вези са темом, имају доста већих павописних, граматичких и стилских грешака, али поштује форму.

НЕДОВОЉАН (1)

Књижевност

Ученик нема развијено интересовање за читање и ни уз добру мотивацију и помоћ не учествује у интерпретацији. Нема основна књижевнотеоријска знања а због лошег читања не разуме текст. Не чита домаћу лектиру и не учествује у интерпретацији. На часовима је неактиван.

Језик

Ученик није усвојио наставне садржаје из граматике, не препознаје граматичке категорије.Нема предзнања па тешко прати наставу, пасиван и незаинтересован. Не прихвата помоћ ни савете наставника.

Језичка култура

Не успева да формулише говорну поруку, да каже одабране одломке или књижевне текстове који се уче напамет, да препричава и описује и поред помоћи наставника у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови су логички неповезани и садржајно сиромашни и нису у вези са темом, не поштује правописну и граматичку норму. Тешко се изражава а техника читања не задовољава.

Сумативно (бројчано) оцењивање:

– У току полугодишта ученик ће имати најмање две оцене на контролним задацима, две оцене из писмених задатака, најмање једну оцену на усменом одговарању, једну оцену на диктату или правописној вежби

Елементи формативног оцењивања (по правилу у педагошкој евиденцији): усмени одговори, писмене провере до петнаест минута, ангажовање (степен развијености ученичке компетенције, активност на часу, успешност у групном раду, израда плаката/паноа, семинарски радови, пп презентација…), домаћи задаци, однос према раду.

Критеријуми вредновања контролних задатака:

Контролни задаци (најављени) садрже питања из читања и разумевања прочитаног, књижевности, граматике и правописа. Задаци су структуирани на основу три нивоа знања (основни, средњи и напредни).

 од 86%-до 100% одличан (5)

 од 70%-до 85% врло добар (4)

 Од 51%-69% добар (3)

 од 35%-50% довољан (2)

 испод 34% недовољан (1)

Критеријуми и елементи оцењивања у настави српског језика и књижевности у 7. разреду

ОДЛИЧАН (5)

Књижевност

1)опише свој доживљај

2)самостално уме да одреди књижевни род и врсту

3) анализира елементе композиције (стих, строфа; фабула, поглавље, епизода; чин, сцена, појаваи сл.)

5)потпуно усваја стилске фигуре, препознаје их у тексту и уме да их користи у усменом и писменом изражавању (персонификација, поређење, контраст ономатопеја , епитет, метафора, симбол, словенска антитеза, хипербола, апострофа)

6)потпуно усваја књижевне термине и појмове и препознаје их у тексту

9)редовно чита домаћу лектиру и учествује у интерпретацији

Језик

1) разликује врсте и подврсте речи

2) разликује категорије рода, броја и падежа речи које имају деклинацију, функције и значења падежа;

3) одређује реченичне чланове;

4)разликује глаголска времена и граматичке категорије глагола

5) одређује комуникативну и предикатску реченицу,

6) одређује напоредне односе међу реченичним члановима и независним реченицама

7) одређује врсту и службу зависних реченица

8) препознаје особине конгруенцијe

9) одређује акценат у речима

10)зна правописна правила и доследно их самостално примењује у писаним радовима.Успешно пише по диктату (до 3 грешке) и уме самостално да тачним реченицама одговори на питања (питања отвореног типа).

11) У потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи, интонира реченицу и разговетно чита наглас.

Језичка култура

Говорну поруку изговара потпуном и правилном реченицом и врло успешно самостално говори напамет одабране одломке или књижевне текстове, прича, препричава и описује и показује логичну и емоционалну изражајност у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови су садржајно разрађени, тачно написани, композицијски утемељени, занимљиви, креативни и маштовити. Самостално проналази тражене информације у тексту. Потпуно самостално наводи синониме и антониме.

ВРЛО ДОБАР (4)

Књижевност

1)опише свој доживљај

2) углавномсамостално уме да одреди књижевни род и врсту

3) анализира елементе композиције (стих, строфа; фабула, поглавље, епизода; чин, сцена, појава и сл.)

4)зна карактеристике народне и ауторске књижевности и уме углавном самостално да их пронађе и докаже у конкретном тексту

5) углавном усваја стилске фигуре, препознаје их у тексту и уме да их користи у усменом и писменом изражавању (персонификација, поређење, контраст ономатопеја , епитет, метафора, симбол, словенска антитеза, хипербола, апострофа)

6)потпуно усваја књижевне термине и појмове и препознаје их у тексту

9)редовно чита домаћу лектиру и учествује у интерпретацији

10) на часовима је активан и учествује у анализи нових текстова, честочита више од оног што је задато и служи се осталим изворима знања.

Језик

Ученик у готово потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје из граматике и на примерима показује да уме углавном без грешке да примени стечена знања :

1) разликује врсте и подврсте речи

2) разликује категорије рода, броја и падежа речи које имају деклинацију, функције и значења падежа;

3) одређује реченичне чланове;

4)разликује глаголска времена и граматичке категорије глагола

5) одређује комуникативну и предикатску реченицу,

6) одређује напоредне односе међу реченичним члановима и независним реченицама

7) одређује врсту и службу зависних реченица

8) препознаје особине конгруенције

9) зна правописна правила и доследно их самостално примењује у писаним радовима. Успешно пише по диктату (до 6 грешке) и уме самостално да тачним реченицама одговори на питања (питања отвореног типа).

10) препознаје акценат у речима

11) у потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи, интонира реченицу и разговетно чита наглас.

Језичка култура

Говорну поруку изговара потпуном и правилном реченицом и успешно самостално говори напамет одабране одломке или књижевне текстове, прича, препричава и описује и углавном показује логичну и емоционалну изражајност у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови су садржајно разрађени, углавном тачно написани, композицијски утемељени. Самостално проналази тражене информације у тексту.

ДОБАР (3)

Књижевност

Ученик чита различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова)

1)делимично уме да опише свој доживљај

2) Самостално уме да одреди књижевни род и тражи помоћ при одређивању врсте

3) уз подстицај одређује неке елементе композиције.

4) зна карактеристике народне и ауторске књижевности.

5)зна дефиниције стилских фигура, уз помоћ наставника или вршњака препознаје их у тексту

6) делимично усваја књижевне термине и појмове

7) понекад учествује у интерпретацији .

8) у већини случајева чита домаћу лектиру и понекад учествује у интерпретацији.

9) на часовима је каткад активан и ретко користи додатне изворе знања

Језик

19 Ученик уме да дефинише наставне садржаје из граматике (наведене уз оцене 5 и 4)

2)памти их и репродукује али не учи редовно, па греши у примени стечена знања

3)зна правописна правила и делимично их примењује у писаним радовима.

4) делимично успешно пише по диктату (до 9 грешака)

5) уме да одговори на питања али реченице нису граматички и правописно тачне (питања отвореног типа)

6)правилно изговара гласове и понекад греши у наглашавању речи, интонирању реченице и читању наглас.

Језичка култура

Говорну поруку, одабране одломке или књижевне текстове који се уче напамет, препричава и описује уз помоћ наставника у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови су делимично садржајно разрађени, делимично тачно написани, композицијски утемељени. Уз помоћ проналази тражене информације у тексту и наводи синониме и антониме.

ДОВОЉАН (2)

Књижевност

1) ученик лоше чита различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова)

2)понекадделимично уме да опише свој доживљај

3)понекад уз помоћ уме да одреди књижевни род и сталнотражи помоћ при одређивању врсте

4)уз подстицај ретко одређује неке елементе композиције.

5) разликује народну од ауторске књижевности

6) препознаје неке књижевнотеоријске појмове уз подстицај и помоћ

7)у већини случајеване чита домаћу лектиру и ретко учествује у интерпретацији

8) на часовима је ретко активан.

Језик

2)прави веће правописне и граматичке грешке

3) потребна је стална помоћ наставника.

Језичка култура

НЕДОВОЉАН (1)

Књижевност

Ученик нема развијено интересовање за читање и ни уз добру мотивацију и помоћ не учествује у интерпретацији. Нема основна књижевнотеоријска знања а због лошег читања не разуме текст. Нечита домаћу лектиру и не учествује у интерпретацији. На часовима је неактиван.

Језик

Језичка култура

Не успева да формулише говорну поруку, да каже одабране одломке или књижевне текстове који се уче напамет, да препричава и описује и поред помоћи наставника у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови су логички неповезани и садржајно сиромашни и нису у вези са темом, не поштује павописну и граматичку норму. Тешко се изражава а техника читања не задовољава.

Сумативно (бројчано) оцењивање:

Критеријуми вредновања контролних задатака:

 од 86%-до 100% одличан (5)

 од 70%-до 85% врло добар (4)

 Од 51%-69% добар (3)

 од 35%-50% довољан (2)

 испод 34% недовољан (1)

Критеријуми и елементи оцењивања у настави српског језика и књижевности у 8. разреду

ОДЛИЧАН (5)

Књижевност

1)опише свој доживљај

2)самостално уме да одреди књижевни род и врсту

3) анализира елементе композиције (стих, строфа, рима; фабула, поглавље, епизода; чин, сцена, појаваи сл.)

6)потпуно усваја књижевне термине и појмове и препознаје их у тексту

9)редовно чита домаћу лектиру и учествује у интерпретацији

Језик

1) разликује врсте и подврсте речи

2) разликује категорије рода, броја и падежа речи које имају деклинацију, функције и значења падежа;

3) прецизно одређује реченичне чланове;

4)разликује глаголскеоблике и граматичке категорије глагола

5) одређује врсту и службу зависних реченица

6)објасни настанак и развој српског књижевног језика;разуме значај књижевног језика за културу и историју српског народа;сврста српски језик у одговарајућу језичку групу у Европи;именује дијалекте српског језика;

7) зна особине гласова српског језика, самостално одређује гласовне промене у речима

8) самосталноиздвоји делове творенице и препозна основне моделе њиховог грађења;

9)самостално и потпунокористи садржаје из граматике обрађене у претходним разредима и повеже

11) У потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи, интонира реченицу и разговетно чита наглас.

Језичка култура

ВРЛО ДОБАР (4)

Књижевност

1)опише свој доживљај

2) углавномсамостално уме да одреди књижевни род и врсту

3) анализира елементе композиције (стих, строфа; фабула, поглавље, епизода; чин, сцена, појава и сл.)

6)потпуно усваја књижевне термине и појмове и препознаје их у тексту

8)критички се осврће на прочитани текст, има развијене способности да процењује, углавном јесамосталан и долази до решења

9)редовно чита домаћу лектиру и учествује у интерпретацији

Језик

Ученик у готово потпуности са разумевањем усваја наставне садржаје из граматике и на примерима показује да уме углавном без грешке да примени стечена знања

1) разликује врсте и подврсте речи

2) разликује категорије рода, броја и падежа речи које имају деклинацију, функције и значења падежа;

3) прецизно одређује реченичне чланове;

4)разликује глаголскеоблике и граматичке категорије глагола

5) одређује врсту и службу зависних реченица

7) зна особине гласова српског језика, одређује гласовне промене у речима

8) издвоји делове творенице и препозна основне моделе њиховог грађења;

9)користи садржаје из граматике обрађене у претходним разредима и повеже

10) зна правописна правила и доследно их самостално примењује у писаним радовима. Успешно пише по диктату (до 6 грешке) и уме самостално да тачним реченицама одговори на питања (питања отвореног типа).

11) у потпуности правилно изговара гласове и наглашава речи, интонира реченицу и разговетно чита наглас.

Језичка култура

ДОБАР (3)

Књижевност

Ученик чита различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова)

1)делимично уме да опише свој доживљај

2) Самостално уме да одреди књижевни род и тражи помоћ при одређивању врсте

3) уз подстицај одређује неке елементе композиције.

4) зна карактеристике народне и ауторске књижевности.

5)зна дефиниције стилских фигура, уз помоћ наставника или вршњака препознаје их у тексту

6) делимично усваја књижевне термине и појмове

7) понекад учествује у интерпретацији .

8) у већини случајева чита домаћу лектиру и понекад учествује у интерпретацији.

9) на часовима је каткад активан и ретко користи додатне изворе знања

Језик

19 Ученик уме да дефинише наставне садржаје из граматике (наведене уз оцене 5 и 4)

2)памти их и репродукује али не учи редовно, па греши у примени стечена знања

3)зна правописна правила и делимично их примењује у писаним радовима.

4) делимично успешно пише по диктату (до 9 грешака)

5) уме да одговори на питања али реченице нису граматички и правописно тачне (питања отвореног типа)

6)правилно изговара гласове и понекад греши у наглашавању речи, интонирању реченице и читању наглас.

Језичка култура

ДОВОЉАН (2)

Књижевност

1) ученик лоше чита различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова)

2)понекадделимично уме да опише свој доживљај

3)понекад уз помоћ уме да одреди књижевни род и сталнотражи помоћ при одређивању врсте

4)уз подстицај ретко одређује неке елементе композиције.

5) разликује народну од ауторске књижевности

6) препознаје неке књижевнотеоријске појмове уз подстицај и помоћ

7)у већини случајеване чита домаћу лектиру и ретко учествује у интерпретацији

8) на часовима је ретко активан.

Језик

2)прави веће правописне и граматичке грешке

3) потребна је стална помоћ наставника.

Језичка култура

НЕДОВОЉАН (1)

Књижевност

Ученик нема развијено интересовање за читање и ни уз добру мотивацију и помоћ не учествује у интерпретацији. Нема основна књижевнотеоријска знања а због лошег читања не разуме текст. Нечита домаћу лектиру и не учествује у интерпретацији. На часовима је неактиван.

Језик

Језичка култура

Не успева да формулише говорну поруку, да каже одабране одломке или књижевне текстове који се уче напамет, да препричава и описује и поред помоћи наставника у свим облицима говорних вежби (и на теме из свакодневног живота и о доживљају књижевног дела). Писмени радови су логички неповезани и садржајно сиромашни и нису у вези са темом, не поштује павописну и граматичку норму. Тешко се изражава а техника читања не задовољава.

Сумативно (бројчано) оцењивање:

Критеријуми вредновања контролних задатака:

 од 86%-до 100% одличан (5)

 од 70%-до 85% врло добар (4)

 Од 51%-69% добар (3)

 од 35%-50% довољан (2)

 испод 34% недовољан (1)

Предметни наставник српског језика и књижевности,

Сања Ђаковић

ОШ „Нестор Жучни“ Лалић Школска 2024/2025. година

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА ХЕМИЈА, VII РАЗРЕД

Наставник хемије
Александра Димчић

напредак у савладавању школског програма

Критеријуми за бројчано оцењивање

успеха ученика

степен ангажовања ученика

одличан 5

веома значајан

· У потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама

· Лако логички повезује чињенице и појмове

· Самостално изводи закључке који се заснивају на подацима

· Решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички расуђује

· Показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања

веома висок

врлодобар 4

значајан

· У великој мери показује способност примене знања и логички повезује чињенице и појмове

· Самостално изводи закључке који се заснивају на подацима

· Решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички расуђује

· Показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања

висок

добар 3

остварује напредак

· У довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама

· У знатној мери логички повезује чињенице и појмове

· Већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме

· У довољној мери критички расуђује

· Показује делимични степен активности и ангажовања

уз помоћ наставника

довољан 2

минималан напредак

· Знања која је остварио-ла су на нивоу репродукције, уз минималну примену

· У мањој мери логички повезује чињенице и појмове и искључиво уз подршку наставнице изводи закључке који се заснивају на подацима

· Понекад је самосталан-лна у решавању проблема и у недовољној мери критички расуђује

· Показује мањи степен активности и ангажовања

уз значајну помоћ наставника

недовољан 1

ни уз помоћ наставника не остварује минималан напредак

· Знања која је остварио-ла нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене

· Не изводи закључке који се заснивају на подацима

· Критички не расуђује

· Не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање

ни уз значајну помоћ наставника

Ученик коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу, ризика од раног напуштања школовања и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању оцењује се на основу ангажовања и степена остварености циљева и исхода дефинисаних планом индивидуализације и ИОП-ом.

Ученик се оцењује на основу усмене провере постигнућа, писмене провере постигнућа. Ученик се оцењује и на основу активности и његових резултата рада, а нарочито: излагања и представљања (резултати истраживања, модели, постери и др.), рада на пројектима.

Писмене провере знања, осим петнаестоминутних провера,се најављују ученицима и одржавају према унапред утврђеном распореду.

БОДОВНА СКАЛА ПРИЛИКОМ ОЦЕЊИВАЊА КОНТРОЛНИХ ЗАДАТАКА

Недовољан (1) – мање од 25%
Довољан (2) – 25 – 49%
Добар (3) – 50 – 74%
Врло добар (4) – 75 – 89%
Одличан (5) – 90 – 100%

Ученици се могу оцењивати и из лабораторијских вежби, у зависности од могућности-услова рада.

ОЦЕЊИВАЊЕ РАЧУНСКИХ ЗАДАТАКА

Рачунски задаци се оцењују на два начина:

у оквиру контролног задатка (задатак носи одређени број бодова)
појединачним оцењивањем ученика (диференцирани задаци, по избору ученика)

ОПШТИ ЕЛЕМЕНТИ ОЦЕЊИВАЊА ЗНАЊА ПРИ УСМЕНОМ ОДГОВАРАЊУ	ОЦЕНА
Ученик-ца ни самостално, ни уз помоћ наставника не дефинише хемијске појмове, појаве, величине.	НЕДОВОЉАН (1)
Ученик-ца претежно самостално или уз помоћ наставника набраја, препознаје, наводи, дефинише основне хемијске појмове, изграђивачке честице, својства, величине, процедуре, правила, примену супстанци, представнике класа једињења, примере или појаве, влада основном хемијском симболиком.	ДОВОЉАН (2)
Ученик-ца самостално или уз мању помоћ наставника дефинише појмове или појаве, разликује значење једних појмова од других, врши једноставне експерименте, разликује примере из свакодневног живота, описује структуру, саставља хемијске формуле, врши једноставнија израчунавања на основу формула, правилно обележава ознаке и јединице мере физичких величина, именује једноставнија органска једињења, уређује или пише једноставније једначине.	ДОБАР (3)
Ученик-ца изводи експерименте и идентификује резултате, табеларно и графички приказује резултате, објашњава структуру супстанци и честица, пише различите врсте формула, објашњава значење појмова, формулација и појава, решава рачунске задатке из области структуре супстанце, раствора, стехиометријских израчунавања, саставља сложеније формуле једињења, уређује и саставља једначине, влада номенклатуром.	ВРЛОДОБАР (4)
Ученик-ца идентификује поступке и процедуре, објашњава и анализира процесе, појаве, структуре, на основу изграђивачких честица, узрочно-последично повезује појмове, решава сложене рачунске задатке, уређује и пише сложене једначине, влада сложенијим примерима номенклатуре, повезује градиво у оквиру дате теме, предмета, природних наука и свакодневнег живота.	ОДЛИЧАН (5)

АКТИВНОСТ НА ЧАСУ

ПРОЦЕНАТ ЧАСОВА НА КОЈИМА ЈЕ УЧЕНИК БИО ПРИСУТАН И АКТИВНО УЧЕСТВОВАО У РАДУ	ОЦЕНА
мање од 20 %	НЕДОВОЉАН (1)
од 20 до 39 %	ДОВОЉАН (2)
од 40 до 59 %	ДОБАР (3)
од 60 до 79 %	ВРЛОДОБАР (4)
од 80 до 100 %	ОДЛИЧАН (5)

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИЧКИХ ПРОДУКАТА РЕЗУЛТАТА РАДА

(панои-постери, ППТ или други начини приказа продукта, настали као производ креативности и већег степена ангажовања ученика)

ЕЛЕМЕНТИ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИЧКИХ ПРОДУКАТА

ОЦЕНА

Садржај мора да одговара задатој теми.

Припремљен плакат или ППТ или други продукт презентује уз читање без излагања наученог

Тачност презентованих информација

ДОВОЉАН (2)

Садржај мора да одговара задатој теми.

Припремљен плакат или ППТ или други продукт презентује уз излагање наученог садржаја из уџбеника

Тачност презентованих информација

ДОБАР (3)

Садржај мора да одговара задатој теми. Припремљен плакат или ППТ или други продукт

Излагање наученог садржаја из уџбеника и других извора Издвајање теза

Писање формула и једначина (ако их тема садржи)

Тачност презентованих информација

ВРЛО ДОБАР (4)

Садржај мора да одговара задатој теми. Припремљен плакат или ППТ или други продукт.

Излагање наученог садржаја из уџбеника и ван уџбеника Издвајање теза

Писање формула и једначина (ако их тема садржи)

Постављање питања одељењу вазаних за тему излагања, током и након излагања

Тачност презентованих информација

ОДЛИЧАН (5)

*** Напомена:

Када су у питању продукти истраживања везани за теме које не се не налазе у уџбенику, пројекти и модели, осим критеријума наведених у табели, вредноваће се и додатни критеријуми, у зависности од природе конкретне теме, са којима ће ученици бити упознати благовремено. Наставник је у обавези да упозна ученике са додатним критеријумима.

Критеријуми оцењивања изражени у односу на исходе по наставним темама

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

ХЕМИЈА КАО ЕКСПЕРИМЕТАЛНА НАУКА И ХЕМИЈА У СВЕТУ ОКО НАС

– хемију сврстава у природне и експерименталне науке;

– дефинише предмет проучавања хемије;

– дефинише појам супстанце и материје;

– наводи супстанцу и физичко поље као облике постојања материје;

– наводи основне врсте супстанци и примере;

– дефинише појам смеша и препознаје примере смеша из свакодневног окружења;

– повезује хемију са другим наукама и професијама;

– наводи примере практичне примене елемената, једињења и смеша из сопственог окружења;

– дефинише чисте супстанце хемијске елементе, једињења и смеше;

– разликује супстанцу од физичког тела, супстанцу од физичког поља;

– прави разлику између елемената, једињења и смеша из свакодневног живота на основу њихове сложености;

– објасни како се у хемији долази до сазнања, објашњава принцип одрживог развоја;

– објашњава разлику између хемијских елемената и једињења;

– повезује практичну примену елемената, једињења и смеша из сопственог окружења са њиховим својствима;

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

ХЕМИЈСКА ЛАБОРАТОРИЈА

– наводи правила понашања у хемијској лабораторији;

– наводи какве незгоде могу настати у хемијској лабораторији и мере заштите;

– описује како се испитује мирис супстанци на правилан и безбедан начин;

– набраја шта садржи ормарић за прву помоћ у хемијској лабораторији;

– наводи којим врстама промена супстанце подлежу;

– правилно рукује лабораторијским посуђем, прибором и супстанцама;

– наводи назив и употребу основног лабораторијског посуђа и прибора;

– организују радно место, припрем и одлаже прибор и други материјал за рад;

– дефинише експеримент, физичка и хемијска својства, физичке и хемијске промене;

– разликује физичка и хемијска својства и промене супстанци на наведеним примерима;

– описује основне операције лабораторијске технике (загревање супстанци на безбедан начин, пресипање течности и безбедно руковање супстанцама, посуђем и прибором);

– наводи примере физичких и хемијских својстава, физичких и хемијских промена;

– експериметално појединачно или у групи испита, опише и објасни физичка и хемијска својства и физичке и хемијске промене супстанце;

– повезује физичка и хемијска својства супстанци са њиховом применом;

– примењује знања о својствима и променама супстанци на новим примерима;

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

АТОМИ И ХЕМИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ

– зна да се супстанца састоји из честица;

– дефинише појам атома;

– описује структуру атома, да нуклеони (протони и неутрони) чине језгро, а електрони образују електронски омотач;

– пише ознаке електрона, протона, неутрона;

– наводи наелектрисања протона, неутрона и електрона;

– пише хемијске симболе;

– наводи четири врсте хемијских елемената;

– наводи квалитативно и квантитативно значење симбола хемијских елемената;

– наводи односе маса протона, неутрона и електрона;

– описује структуру електронског омотача и зна да се електрони у атому разликују по енергији (енергетски нивои);

– израчунава максимални број електрона у прва четири нивоа;

– пише распоред електрона по новоима (два нивоа);

– дефинише појам атомског и масеног броја и уме да на основу задатих параметара (атомског и масеног броја) израчуна број елементарних честица у атому;

– уме да пронађе податке дате у таблици Периодног система елемената (атомски број, група, периода);

– дефинише појам коефицијента;

– објашњава да је стварна маса атома мала и сконцентрисана у језгру;

– пише распоред електрона по новоима (три нивоа);

– дефинише појам изотопа;

– наводи називе изотопе водоника, препознаје примере изотопа елемената, наводи примену изотопа;

– дефинише појам елемента на основу атомског броја (савремена дефининиција);

– описује како се мења енергија електрона са удаљавањем од језгра;

– зна шта су валентни електрони и симболички представља валентне електроне Луисовим симболима;

– одређује валентни ниво и број валентних електрона;

– пореди наелектрисање и масу протона, електрона и неутрона;

– пореди наелектрисање и масу и величину атомског језгра и електронског омотача;

– описује структуру ПСЕ;

– пише распоред електрона по новоима (четири нивоа);

– одређује положај елемента у ПСЕ на основу задатих параметара;

– одређује положај елемента у Периодном систему на основу атомског броја (број протона), односнo броја и распореда електрона у омотачу;

– повезује својства елемента и његов положај у Периодном систему на основу атомског броја (број протона), односнo броја и распореда електрона у омотачу;

– повезује структуру атома племенитих гасова са њиховим својствина и заступљеношћу у природи.

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

МОЛЕКУЛИ ЕЛЕМЕНАТА И ЈЕДИЊЕЊА, ЈОНИ И ЈОНСКА ЈЕДИЊЕЊА

– зна да су чисте супстанце изграђене од атома, молекула и јона;

– наводи да ковалентна веза може бити поларна и неполарна;

– дефинише молекуле;

– разликује које врсте елемената граде ковалентну, а које јонску везу;

– наводи да ковалентна веза може бити једнострука, двострука и трострука;

– зна шта је валенца елемента;

– наводи квалитативно и квантитативно значење хемијских формула;

– дефинише појам јонске и ковалентне везе, разликује поларну и неполарну ковалентну везу;

– зна који је тип хемијске везе заступљен у молекулима елемената, ковалентним и јонским једињењима;

– наводи и објашњава примере молекула код којих су заступљене једнострука, двострука и трострука веза, примере молекула елемената и молекула једињења;

– разликује електронске, структурне и молекулске формуле;

– дефинише и разликује појам индекса и коефицијента;

– уме да на основу формуле одреди валенцу елемената и обрнуто, пише формуле једињења;

– дефинише јоне, анјоне, катјоне;

– дефинише валенцу у јонским и ковалентним једињењима;

– разуме значење да се у хемији користе електронске, структурне и молекулске формуле и разуме њихово значење;

– објашњава како од атома настају јони, како од атома настају молекули, то јест описује разлику између атома, јона и молекула;

– објашњава значење појма хемијске формуле једињења са јонском везом (формулске јединке);

– наводи својства јонских и ковалентних супстанци;

– наводи пример кристалних решетки;

– разликује хемијске елементе и једињења на основу хемијских симбола и формула;

– наводи примере поларних и неполарних молекула;

– електронским једначинама представља промене на последњем енергетском нивоу при стварању хемијске везе;

– објашњава разлику између чистих супстанци и смеша, на основу врста честица које их изграђују;

– упоређује сличности и разлике између структуре атома, јона и молекула по броју и врсти субатомских честица и како од њиховог броја зависи наелектрисање атома, молукла и јона;

– разликује кристалне од аморфних супстанци према уређености честица које их изграђују;

– разликује структуру атомских, јонских и молекулских кристалних решетки;

– повезује тип хемијске везе са својствима јонских и ковалентних супстанци и кристалним решеткама које их граде;

– представља структуру молекула и јона помоћу модела симбола и формула;

– повезује тип хемијске везе са својствима супстанци;

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

ХОМОГЕНЕ И ХЕТЕРОГЕНЕ СМЕШЕ

– дефинише појам раствора, наводи компоненте раствора;

– наводи примере раствора у свакодневном животу;

– наводи правила за одређивање растварача;

– наводи методе за растварање смеша;

– наводи значај воде и ваздуха за живот;

– израчунава масу раствора;

– наводи примере хомогених и хетрогених смеша из живота;

– дефинише појам растворљивости (квалитативно значење);

– описује да је вода растварач за супстанце са јонском и полaрном ковалентном везом;

– примењује правила за одређивање растварача;

– решава задатке из масеног процентног састава раствора уврштавањем података у пропорцију или формулу;

– наводи примере загађивања воде и ваздуха за живот;

– дефинише појам хомогене и хетерогене смеше;

– разликује појам растворљивости као физичког својства од појма растварања као физичке промене;

– објашњава процес растварања супстанци;

– решава једноставније задатке из растворљивости;

– решава једноставније задатке из разблаживања;

– описује поступак или саставља апаратуру и изводи поступак цеђења, одливања и одвајања магнетом;

– описује како се примењује поступак за раздвајање састојака смеше на основу физичких својстава супстанци у смеши;

– разликује воду као једињење (чиста супстанца) од примера вода у природи које су смеше;

– дефинише засићен, незасићен и презасићен раствор и објашњава разлику тих појмова;

– повезује тип хемијске везе и поларност растворене супстанце и растварача са растворљивошћу супстанце;

– тумачи значење масеног процентног састава на комерцијалним производима;

– разликује примере хомогених и хетерогених смеша на основу хомогености састава;

– описује како се примењује поступак за раздвајање састојака смеше на основу физичких својстава супстанци у смеши, на конкретним примерима;

– уме да прикупља податке посматрањем и мерењем и табеларно или графички приказује резултате;

– објашњава квантитативно значење растворљивости;

– решава сложеније задатке из растворљивости;

– решава сложеније задатке из разблаживања и мешања раствора.

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ И ХЕМИЈСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ

– дефинише хемијске реакције;

– зна да се хемијским једначинама представљају хемијске промене (реакције);

– наводи правила за писање хемијских једначина;

– дефинише Закон о одржању масе;

– наводи који ефекти могу бити показатељи одвијања хемијских реакција;

– разликује реактанте од реакционих производа;

– хемијским једначинама представља једноставније хемијске реакције;

– објашњава да су све промене супстанци праћене променом енергије;

– саставља једначине хемијских реакција примењујући правила за њихово писање (примењује Закон о одржању масе);

– објашњава да су промене којима супстанце подлежу условљене разликама на нивоу честица и на основу хемијске једначине;

– објашњава Закон о одржању масе;

– објашњава квалитативно и квантитативно значење хемијских једначина.

ИЗРАЧУНАВАЊЕ У ХЕМИЈИ

– проналази вредности релативне атомске масе у таблици ПСЕ;

– на основу хемијске формуле израчунава релативну молекулску и моларну масу супстанце;

– дефинише закон сталних масених односа;

– зна ознаке и основне мерне јединице за масу, количину супстанце, моларну масу;

– дефинише појам релативне атомске масе и објашњава зашто је уведен;

– дефинише појам релативне молекулске масе;

– дефинише унифицирану атомску јединицу масе;

– разликује појам масе од појма количине супстанце, као и њихове основне мерне јединице;

– рачуна однос маса елемената у једињењу;

– израчунава количину супстанце на основу

задате масе и бројности честица и обрнуто

(n=N/N_A, n=m/M);

– израчунава стварну масу атома;

– врши израчунавања на основу формуле која повезује релативну атомску масу, унифицирану атомску масу и стварну масу атома;

– дефинише појам мола, моларне масе;

– објашњава значење формулације закона о сталним масеним односима;

– изводи стехиометријска израчунавања на основу

једначине хемијске реакције (n=N/NA, n=/M);

– квантитативно тумачи хемијске симболе и формуле користећи релативну атомску и молекулску масу, количину супстанце и моларну масу;

– израчунава релативну атомску масу изотопске смеше, на основу масених бројева и процентуалне заступљености изотопа;

– израчунава процентни састав једињења;

– врши израчунавања на основу Закона одржања масе и Закона сталних масених односа;

– самостално саставља једначине хемијских реакцијa и изводи стехиометријска

израчунавања на основу њих.

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

ВОДОНИК И КИСЕОНИК И ЊИХОВА ЈЕДИЊЕЊА. СОЛИ.

– наводи заступљеност водоника и кисеоника у природи;

– наводи физичка и хемијска својства и примену водоника, кисеоника, озона;

– дефинише појам изотопа и наводи изотопе водоника;

– дефинише појам алотропије и наводи алотропске модификације кисеоника;

– дефинише појам праскавог гаса и наводи његов састав;

– дефинише појам оксида и препознаје молекулске формуле оксида;

– дефинише појам оксидације и наводи врсте оксидација;

– наводи физичка и хемијска својства оксида, киселина, хидроксида и соли;

– наводи поделу оксида на киселе, базне и неутралне;

– наводи врсте оксидација;

– дефинише појам корозије;

– дефинише појам индикатора;

– на основу формуле или назива препознаје представнике оксида неметала, оксида метала, хидроксида,киселина и соли у свакодневном животу;

– дефинише појам електролита, неелектролита;

– зна да неметали и метали реагују с кисеоником и граде оксиде;

– наводи физичка и хемијска својства водоника и кисеоника и повезује их са њиховом применом;

– зна разлику у физичким својствима алотропских модификација кисеоника;

– саставља формуле оксида на основу валенце/назива, даје хемијски и тривијални назив оксидима;

– пише формуле киселина, хидроксида и соли;

– именује оксиде, хидроксиде, киселине и соли на основу формуле;

– зна тип хемијске везе у једињењима неметала и метала (оксиди, киселине, хидроксиди, соли);

– зна како се киселине и базе доказују помоћу индикатора и промену боје индикатора;

– описује да у воденим растворима електролита постоје јони због којих ови раствори проводе струју;

– познаје pH-скалу и на основу pH вредности разврстава растворе у киселе, базне и неутралне;

– описује да се за одређивање рН вредности раствора користи универзална индикаторска хартија

– саставља хемијске једначине реакције оксидације;

– објашњава појмове базни, кисели и неутрални оксиди, анхидриди киселина и анхидриди база;

– описује да оксиди неметала који реагују с водом граде кисеоничне киселине;

– објашњава појмове базни оксид и анхидрид база;

– описује да оксиди метала који реагују с водом с њом граде хидроксиде;

– дефинише киселине, хидроксиде, на основу теорије електролитичке дисоцијације;

– хемијске реакције неутрализације представља хемијским једначинама;

– описује да се за одређивање рН вредности раствора користи универзална индикаторска хартија и одређује рН вредност одређених раствора и комерцијалних производа;

– саставља једначине добијања водоника у реакцији метала са киселином;

– пише једначине хемијских реакција електролизе воде и термичког разлагања жива(II)-оксида;

– објашњава разлоге различитих својстава кисеоника и озона;

– објашњава разлику између воде и праскавог гаса;

– саставља једначине хемијских реакција;

– повезују киселост киселина са присуством водоникових јона у раствору;

– повезују базност хидроксида са присуством хидроксидних јона у раствору;

– тумачи реакцију неутрализације као реакцију између H⁺ и OH^– јона и уме да то прикаже једначином;

– објашњава да се доказивање кисело-базних својстава раствора помоћу индикатора заснива на постојању одређених јона у раствору (Н⁺ или ОН^–);

– решава стехиметријске задатке.

ОШ „Нестор Жучни“ Лалић Школска 2024/2025. година

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА ХЕМИЈА, VIII РАЗРЕД

Наставник хемије
Александра Димчић

напредак у савладавању школског програма

Критеријуми за бројчано оцењивање

успеха ученика

степен ангажовања ученика

одличан 5

веома значајан

· У потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама

· Лако логички повезује чињенице и појмове

· Самостално изводи закључке који се заснивају на подацима

· Решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички расуђује

· Показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања

веома висок

врлодобар 4

значајан

· У великој мери показује способност примене знања и логички повезује чињенице и појмове

· Самостално изводи закључке који се заснивају на подацима

· Решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички расуђује

· Показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања

висок

добар 3

остварује напредак

· У довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама

· У знатној мери логички повезује чињенице и појмове

· У довољној мери критички расуђује

· Показује делимични степен активности и ангажовања

уз помоћ наставника

довољан 2

минималан напредак

· Знања која је остварио-ла су на нивоу репродукције, уз минималну примену

· Понекад је самосталан-лна у решавању проблема и у недовољној мери критички расуђује

· Показује мањи степен активности и ангажовања

уз значајну помоћ наставника

недовољан 1

ни уз помоћ наставника не остварује минималан напредак

· Знања која је остварио-ла нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене

· Не изводи закључке који се заснивају на подацима

· Критички не расуђује

· Не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање

ни уз значајну помоћ наставника

БОДОВНА СКАЛА ПРИЛИКОМ ОЦЕЊИВАЊА КОНТРОЛНИХ ЗАДАТАКА

Недовољан (1) – мање од 25%
Довољан (2) – 25 – 49%
Добар (3) – 50 – 74%
Врло добар (4) – 75 – 89%
Одличан (5) – 90 – 100%

Ученици се могу оцењивати и из лабораторијских вежби, у зависности од могућности-услова рада.

ОЦЕЊИВАЊЕ РАЧУНСКИХ ЗАДАТАКА

Рачунски задаци се оцењују на два начина:

у оквиру контролног задатка (задатак носи одређени број бодова)
појединачним оцењивањем ученика (диференцирани задаци, по избору ученика)

ОПШТИ ЕЛЕМЕНТИ ОЦЕЊИВАЊА ЗНАЊА ПРИ УСМЕНОМ ОДГОВАРАЊУ	ОЦЕНА
Ученик-ца ни самостално, ни уз помоћ наставника не дефинише хемијске појмове, појаве, величине.	НЕДОВОЉАН (1)
Ученик-ца претежно самостално или уз помоћ наставника набраја, препознаје, наводи, дефинише основне хемијске појмове, изграђивачке честице, својства, величине, процедуре, правила, примену супстанци, представнике класа једињења, примере или појаве, влада основном хемијском симболиком.	ДОВОЉАН (2)
Ученик-ца самостално или уз мању помоћ наставника дефинише појмове или појаве, разликује значење једних појмова од других, врши једноставне експерименте, разликује примере из свакодневног живота, описује структуру, саставља хемијске формуле, врши једноставнија израчунавања на основу формула, правилно обележава ознаке и јединице мере физичких величина, именује једноставнија органска једињења, уређује или пише једноставније једначине.	ДОБАР (3)
Ученик-ца изводи експерименте и идентификује резултате, табеларно и графички приказује резултате, објашњава структуру супстанци и честица, пише различите врсте формула, објашњава значење појмова, формулација и појава, решава рачунске задатке из области структуре супстанце, раствора, стехиометријских израчунавања, саставља сложеније формуле једињења, уређује и саставља једначине, влада номенклатуром.	ВРЛОДОБАР (4)
Ученик-ца идентификује поступке и процедуре, објашњава и анализира процесе, појаве, структуре, на основу изграђивачких честица, узрочно-последично повезује појмове, решава сложене рачунске задатке, уређује и пише сложене једначине, влада сложенијим примерима номенклатуре, повезује градиво у оквиру дате теме, предмета, природних наука и свакодневнег живота.	ОДЛИЧАН (5)

АКТИВНОСТ НА ЧАСУ

ПРОЦЕНАТ ЧАСОВА НА КОЈИМА ЈЕ УЧЕНИК БИО ПРИСУТАН И АКТИВНО УЧЕСТВОВАО У РАДУ	ОЦЕНА
мање од 20 %	НЕДОВОЉАН (1)
од 20 до 39 %	ДОВОЉАН (2)
од 40 до 59 %	ДОБАР (3)
од 60 до 79 %	ВРЛОДОБАР (4)
од 80 до 100 %	ОДЛИЧАН (5)

С обзиром да од природе личности ученика зависи и активност ученика на часу, оцена из активности је афирмативна и уписује се у дневник искључиво по жељи ученика.

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИЧКИХ ПРОДУКАТА РЕЗУЛТАТА РАДА

ЕЛЕМЕНТИ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИЧКИХ ПРОДУКАТА

ОЦЕНА

Садржај мора да одговара задатој теми.

Припремљен плакат или ППТ или други продукт презентује уз читање без излагања наученог

Тачност презентованих информација

ДОВОЉАН (2)

Садржај мора да одговара задатој теми.

Припремљен плакат или ППТ или други продукт презентује уз излагање наученог садржаја из уџбеника

Тачност презентованих информација

ДОБАР (3)

Садржај мора да одговара задатој теми. Припремљен плакат или ППТ или други продукт

Излагање наученог садржаја из уџбеника и других извора Издвајање теза

Писање формула и једначина (ако их тема садржи)

Тачност презентованих информација

ВРЛО ДОБАР (4)

Садржај мора да одговара задатој теми. Припремљен плакат или ППТ или други продукт.

Излагање наученог садржаја из уџбеника и ван уџбеника Издвајање теза

Писање формула и једначина (ако их тема садржи)

Постављање питања одељењу вазаних за тему излагања, током и након излагања

Тачност презентованих информација

ОДЛИЧАН (5)

*** Напомена:

Критеријуми оцењивања изражени у односу на исходе по наставним темама

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

МЕТАЛИ, ОКСИДИ И ХИДРОКСИДИ (БАЗЕ) МЕТАЛА

– проналази елемент у ПСЕ, наводи његова физичка и хемијска својства или препознаје метале на основу њихових физичких и хемијских својстава;

– наводи заступљеност метала у природи, у елементарном виду и у једињењима;

– дефинише руде и минерале, описује негативан утицај добијања метала из руда наживотну средину;

– описује и дефинише корозију и поступке заштите од корозије;

– дефинише легуре, набраја врсте легура, њихов, састав, својства и примену;

– на основу формуле или назива препознаје представнике оксида метала и хидроксида у свакодневном животу;

– набраја примену метала;

– дефинише оксиде и хидроксиде;

– наводи улоге метала у живом и неживом свету;

– наводи квалитативно и квантитативно значење хемијских формула оксида и хидроксида;

– описује како се у једноставним огледима испитују својства супстанци (агрегатно стање, мирис, боја, магнетна својства, растворљивост);

– разликује својства хемијски изразитих метала од технички важних метала;

– описује да се легирање врши ради добијања материјала са погоднијим својствима;

– саставља формуле оксида и хидроксида на основу валенце/назива, даје хемијске и тривијалне називе оксидима и хидроксидима;

– зна тип хемијске везе у једињењима (оксиди, хидроксиди);

– именује оксиде и хидроксиде на основу формуле;

– зна како се хидроксиди доказују помоћу индикатора и промену боје индикатора;

– решава рачунске задатке применом формула за количину супстанце;

– наводи примену оксида и хидроксида и њихова својства;

– објашњава појмове базни оксида и анхидрида база;

– описује да оксиди метала који реагују с водом граде хидроксиде, а да оксиди Cu, Fe, Al, Pb и Zn нису растворљиви у води и у реакцији с водом не граде хидроксиде;

– повезује својства метала са њиховом практичном применом;

– решава стехиометријске задатке на основу задате хемијске једначине;

– саставља једначине реакција оксидације;

– препознаје промене неорганских једињења у окружењу (гашење креча, корозија);

– дефинише појам електролита, неелектролита, описује и дефинише процес електролитичке дисицијације;

– дефинише хидроксиде на основу теорије електролитичке дисоц.;

– решава задатке разблаживања раствора познатом масом растварача;

тумачи квалитативно и квантитативно значење хемијских једначина;

– реакције метала и оксида метала са водом представља једначинама, примењује знања да је валенца метала иста у хидроксиду и у одговарајућем анхидриду хидроксида;

– хемијским једначинама представља хемијске реакције метала са киселинама у којима се издваја водоник;

– пореди реактивност метала 1. и 2. групе ПСЕ и бакра, гвожђа, алуминијума, олова и цинка (на основу реакције са водом);

– повезује реактивност метала са структуром њихових атома, положајем у Периодном систему елемената и заступљеношћу у природи;

– решава стехиметријске задатке;

– изводи стехиометријска израчунавања која обухватају реактант у вишку;

– пише једначине електролитичке дисоцијације хидроксида;

– повезује базност хидроксида са присуством хидроксидних јона у раствору;

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

НЕМЕТАЛИ, ОКСИДИ НЕМЕТАЛА И КИСЕЛИНЕ

– проналази елемент у ПСЕ, наводи његова физичка и хемијска својства или препознаје неметале на основу њихових физичких и хемијских својстава;

– наводи заступљеност неметала у природи, у елементарном виду и у једињењима;

– наводи примену неметала;

– дефинише оксиде;

– наводи улоге неметала у живом и неживом свету;

– дефинише појам алотропије и алотропских модификација;

– на основу формуле или назива препознаје представнике оксида неметала и киселина у свакодневном животу;

– наводи квалитативно и квантитативно значење хемијских формула оксида и киселина;

– саставља формуле оксида на основу валенце/назива, даје хемијске и тривијалне називе оксидима, пише формуле киселина;

– зна тип хемијске везе у једињењима неметала (оксиди, киселине);

– именује оксиде и киселине на основу формуле;

– зна како се киселине доказују помоћу индикатора и промену боје индикатора;

– решава рачунске задатке применом формула за количину супстанце;

– наводи примену оксида и киселина и њихова својства;

– решава задатке из масеног процентног састава раствора уврштавањем података у пропорцију или формулу;

– наводи примере алотропских модификација;

– довршава задате хемијске једначине (дописивањем коефицијената или симбола/формула које недостају);

– објашњава појмове базни, кисели и неутрални оксиди, анхидриди киселина;

– описује да оксиди неметала који реагују с водом граде кисеоничне киселине;

– пише једначине добијања безкисеоничних киселина у реакцији водоника и одговарајућег неметала;

– повезује својства неметала са њиховом практичном применом;

– решава стехиметријске задатке на основу задате хемијске једначине;

– саставља једначине реакција оксидације;

– дефинише појам електролита, неелектролита, описује и дефинише процес електролитичке дисицијације;

– дефинише киселине на основу теорије електролитичке дисоц.;

– решава задатке разблаживања раствора познатом масом растварача;

– наводи својства алотропских модификација;

– препознаје промене неорганских једињења у окружењу (чишћење каменца);

– реакције оксида неметала са водом представља једначинама, примењује знања да је валенца неметала иста у анхидриду и у киселини;

– пореди реактивност неметала;

– повезује реактивност неметала са структуром њихових атома и положајем у Периодном систему елемената;

– решава стехиметријске задатке;

– изводи стехиометријска израчунавања која обухватају реактант у вишку;

– пише једначине електролитичке дисоцијације киселина;

– решава задатке разблаживања раствора непознатом масом растварача и мешања два раствора;

– наводи својства алотропских модификација и повезује са применом;

– пише једначине електролитичке дисоцијације киселина;

– повезује киселост киселина са присуством Н⁺ јона у раствору;

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

СОЛИ – ДОБИЈАЊЕ, СВОЈСТВА И ПРИМЕНА

– дефинише појам соли;

– наводи основна физичка својства соли;

– наводи заступљеност соли у природи;

– наводи примере соли из свакодневног живота и њихову практичну примену;

– наводи називе соли киселина;

– на основу формуле или назива препознаје представнике соли;

– саставља формуле соли на основу валенце/назива, даје хемијске и тривијалне називе солима, пише формуле киселина;

– зна тип хемијске везе у солима и кристалним решеткама;

– именује соли на основу формуле;

– решава рачунске задатке применом формула за количину супстанце;

– наводи хемијска својства соли;

– решава задатке из масеног процентног састава раствора уврштавањем података у пропорцију или формулу;

– разликује неутралне соли од киселих на основу назива или формуле;

– довршава задате хемијске једначине (дописивањем коефицијената или симбола/формула које недостају);

– објашњава појмове базни, кисели и неутрални оксиди, анхидриди киселина и анхидриди база;

– описује да оксиди неметала који реагују с водом граде кисеоничне киселине;

– повезује својства соли са њиховом практичном применом;

– решава стехиметријске задатке на основу већ написане хемијске једначине;

– наводи и описује начине добијања соли;

– пише једначине добијања соли неутрализацијом и дирекном реакцијом метала и неметала;

– дефинише појам електролита, неелектролита и електролитичке дисоцијације, дефинише и описује процес електролитичке дисицијације;

– дефинише соли на основу теорије електролитичке дисоцијације;

– тумачи реакцију неутрализације као реакцију између H⁺ и OH^– јона и уме да то прикаже једначином;

– решава задатке разблаживања раствора познатом масом растварача;

– објашњава да соли могу настати у реакцијама између неких метала и киселина, киселог оксида и базе, базног оксида и киселине и саставља једначине наведених реакција;

– уочава и тумачи међусобну повезаност оксида, киселина, хидроксида и соли;

– објашњава хемијска својства соли (реакције соли са киселинама, базама, металима, солима) и саставља једначине ових реакција;

– објашњава и представља једначинама реакције добијање хидроксида који се не могу добити у реакцији њихових оксида са водом или метала са водом;

– изводи стехиометријска израчунавања која обухватају реактант у вишку;

– пише једначине електролитичке дисоцијације соли;

– решава задатке разблаживања раствора непознатом масом растварача и мешањем два раствора;

– повезује киселост киселина са присуством водоникових јона у раствору;

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА И ЊИХОВА

ОПШТА СВОЈСТВА

– зна да су угљеникови атоми у молекулима органских једињења четворовалентни;

– описује да се угљеникови атоми могу повезивати у отворене и затворене низове;

– зна да веза између атома угљеника може бити једнострука, двострука и трострука;

– наводи да се органска једињења представљају молекулским, структурним, рационалним структурним и електронским формулама и уме да их разликује;

– уме да трансформише структурну формулу у рационалну структурну, електронску и обрнуто;

– наводи својства органских једињења;

– познаје тип везе у органским једињењима;

– објашњава да угљеникови атоми у молекулима органских једињења могу бити повезани и са атомима других елемената једноструком, двоструком или троструком везом;

– наводи врсте угљеникових атома и идентификује их у структурним формулама;

– описује једињења угљеника, изузев оксида, угљене киселине и њених соли као органска једињења;

– дефинише појам функционалне групе;

– наводи називе и пише формуле функционих група;

– повезује многобројност органских једињења са начином повезивања угљеникових атома (отворени и затворени низови) и типом везе а између атома угљеника;

– наводи називе и пише формуле функционих група и повезује са класама органских једињења;

– препознаје промене неорганских једињења у окружењу (очвршћавање малтера, стварање пећинских украса, чишћење каменца…);

– на основу формуле или модела молекула разликује класе органских једињења;

својства органских једињења повезује са структуром, пореди својсва органских и неорганских једињења;

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

УГЉОВОДОНИЦИ

– дефинише појам угљоводоника;

– наводи поделу угљоводоника;

– набраја чланове хомологих низова;

– наводи основна физичка и хемијска својства угљоводоника (растворљивост, агрегатно стање на собној температури, запаљивост, отровност);

– наводи практични значај угљоводоника у свакодневном животу ;

– разликује алкане, алкене и алкине на основу назива;

– описује својства нафте и земног гаса;

– наводи нафту и земни гас као главне природне изворе угљоводоника;

– наводи важније деривате нафте;

– наводи примере полимера;

– наводи негативан утицај нафте и нафтних деривата на животну средину;

– дефинише појам хомологог низа и уочава да се у низу сваки следећи члан од претходног разликује за исту атомску групу;

– дефинише појам номенклатуре;

– познаје опште формуле класа угљоводоника;

– на основу опште формуле пише молекулске формуле угљоводоника;

– на основу назива представља угљоводонике

молекулским, структурним и рационалним структурним формулама;

– разликује алкане, алкене и алкине на основу молекулске и структурне формуле;

– наводи квалитативно и квантитативно значење хемијских формула угљоводоника;

– описује да су земни гас, деривати нафте, пластични материјали, парафин за свеће и многе друге супстанце у свакодневној употреби смеше угљоводоника или једињења која су хемијским променама добијена из њих;

– описује процес настанка и прераде нафте;

– решава рачунске задатке применом формула за количину супстанце;

– наводи својства и примену полимера;

– разликује органске супстанце са аспекта чиста супстанца и смеша;

довршава задате хемијске једначине (дописивањем коефицијената или симбола/формула које недостају);

– дефинише појам изомера и појаву структурне изомерије;

– уочава примере изомере низа код алкана на основу структурних формула;

– уочава примере изомере низа и положаја код алкена и алкина на основу структурних формула;

– пише формуле и именује изомере;

објашњава хемијске реакције угљоводоника

(сагоревање, супституција, адиција, полимеризација);

– повезује разлике физичких својстава угљоводоника у хомологом низу са молекулском масом и структуром;

– на основу назива представља изомере угљоводоника молекулским, структурним и рационалним структурним формулама;

– повезује видове практичне примене угљоводоника на основу својстава која имају;

– саставља једначине хемијских реакција угљоводоника (сагоревање);

– тумачи квалитативно и квантитативно значење хемијских једначина;

решава стехиметријске задатке на основу задате хемијске једначине;

– повезује разлике у структури и реактивности засићених и незасићених угљоводоника, објашњава да двострука веза у молекулима алкена и трострука веза у молекулима алкина условљава њихова хемијска својства;

– повезује како тип хемијске везе одређује својства супстанци (температуре

топљења и кључања, као и растворљивост супстанци);

– повезује видове практичне примене угљоводоника на основу својстава која имају;

– саставља једначине хемијских реакција угљоводоника (супституција, адиција, полимеризација);

– решава стехиометријске задатке;

изводи стехиометријска израчунавања која обухватају реактант у вишку;

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА КИСЕОНИКОМ

– познаје функционалне групе класа органских једињења са кисеоником;

– наводи основна физичка и хемијска својства алкохола, карбоксилних киселина и естара;

– дефинише појмове алкохола и карбоксилних киселина;

– наводи поделу алкохола и карбоксилних киселина;

– на основу назива препознаје припадност класи органских једињења (алкохоли, карбонилна једињења, карбоксилне киселине);

– наводи практични значај алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара у свакодневном животу;

– наводи штетно дејство етанола на људски организам (алкохолизам) и да је метанол токсичан;

наводи примену основних представника класа органских једињења са кисеоником;

– дефинише појам функционалне групе;

– пише формуле, називе функционалних група алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара и њихових једињења;

– познаје квалитативно и квантитативно значење хемијских формула најважнијих представника класа органских једињења;

– дефинише појам вишемасних киселина, пише формуле и називе;

– описује како се етанол добија алкохолним врењем;

– на основу назива представља алкохоле и карбоксилне киселине молекулским, структурним и рационалним структурним формулама;

– решава рачунске задатке применом формула о количини супстанце;

– решава задатке из масеног процентног састава раствора уврштавањем података у пропорцију или формулу;

довршава задате хемијске једначине (дописивањем коефицијената или симбола/формула које недостају);

– представља једначинама хемијских реакција процесе алкохолног врења шећера глукозе и сирћетног врења;

– уочава примере изомера алкохола и киселина на основу структурних формула;

– саставља једначине хемијских реакција сагоревања;

– пореди својства органских киселина са неорганским;

– упоређује растворљивост алкохола и киселина различите поларности у води и неполарном растварачу;

– пише формуле и називе изомера представника класа кисеоничних једиињења;

– тумачи квалитативно и квантитативно значење хемијских једначина;

– тумачи разлог зашто раствори алкохола не проводе струју (непостојање јона);

– решава стехиметријске задатке на основу задате хемијске једначине;

решава задатке разблаживања раствора познатом масом растварача;

– повезује практичну примену алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара са њиховим својствима;

– саставља једначине реакција благе оксидације примарних и секундарних алкохола, реакције са металима, реакција хидратације и дехидратације;

– објашњава хемијска својства карбоксилних киселина (дисоцијација, неутрализација, реакције са металима, солима угљене киселине) и представља их хемијским једначинама;

– објашњава реакцију, пише једначину реакције естерификације;

– именује естре на основу хемијске формуле и саставља формуле на основу назива естра;

– решава стехиметријске задатке;

– изводи стехиометријска израчунавања која обухватају реактант у вишку;

решава задатке разблаживања раствора непознатом масом растварача и мешањем два раствора;

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

БИОЛОШКИ ВАЖНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА А

– зна да масти и уља, угљени хидрати и протеини, витамини припадају групи биолошки важних органских једињења;

– наводи физичка својства (агрегатно стање и растворљивост) масти и уља, угљених хидрата, протеина;

– наводи примере и заступљеност масти и уља, угљених хидрата, протеина и витамина у животним намирницама;

– описује масти/уља као чврсте/течне природне прозводе претежно животињског/биљног порекла;

наводи практичну примену и својства масти и уља, угљених хидрата, протеина и витамина;

–

– наводи улогу у масти и уља, угљених хидрата, витамина и протеина;

– наводи заступљеност биолошких важних једињења;

– дефинише аминокиселине, протеинске, алфа-амино киселине;

– зна да се есенцијалне аминокиселине морају уносити храном;

– разликује витамине на основу растворљивости;

– дефинише сапуне;

– наводи поделу и представнике угљених хидрата;

– разликује моносахариде, дисахариде и полисахариде према сложености и наводи примере припадности групама угљених хидрата;

– решава рачунске задатке применом формула о количини супстанце;

– довршава задате хемијске једначине (дописивањем коефицијената или симбола/формула које недостају);

– решава задатке из масеног процентног састава супстанци уврштавањем података у пропорцију или формулу;

– познаје основу структуре молекула који чине масти и уља, угљене хидрате и протеине;

– дефинише моносахариде;

– дефинише сапуне као алкалне соли виших масних киселина;

– објашњава да се биљна маст добија хидрогенизацијом уља;

– описује скроб и целулозу као природне полимере, повезује структуру са својствима;

– описује разлику између једињења и смеша на примеру сахарозе и инвертног шећера;

– пише општу формулу алфа амино-киселина;

– описује протеине као природне полимере, макромолекуле изграђене од остатака молекула амино-киселина;

– описују принцип прања сапунима;

– наводи последице недостака витамина у организму;

– решава задатке разблаживања раствора познатом масом растварача;

– уочава и описује да је реакција хидрогенизација реакција адиције на незасићене остатке масних киселина;

– објашњава основна хемијска својства масти и уља (сапонификацију и хидролизу), угљених хидрата и протеина;

– објашњава појам сапонификације;

– наводи производе хидролизе дисахарида и полисахарида;

– дефинише денатурацију и описује услове под којима долази до денатурације протеина;

– објашњава да су различита својства и биолошка функција скроба и целулозе последица разлика у хемијској структури;

– пише једначину реакције процеса фотосинтезе;

– повезује улоге и заступљеност биолошки важних органских једињења са правилном исхраном и описује поремећаје исхране;

– решава задатке разблаживања раствора непознатом масом растварача и мешањем раствора;

довољан (2)

добар (3)

врлодобар (4)

одличан (5)

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗЕЛЕНА ХЕМИЈА

– тумачи значење пиктограма на реагенс боцама и комерцијалним производима и амбалажама;

– препознају ознаке за рециклирање;

– зна какав је значај безбедног поступања са супстанцама;

– описује шта су загађивачи (неорганске и органске супстанце) ваздуха, воде и земљишта;

– зна какав је значај правилног складиштења супстанци у циљу очувања здравља и животне средине;

– описује утицај загађујући супстанци на животну средину;

– описује мере заштите од загађења;

– дефинише загађиваче, загађујуће супстанце, појам рециклирања;

– објашњава значај решавања проблема заштите живитне средине;

– препознаје принципе зелене хемије;

ОШ „ Нестор Жучни“ Лалић ZŠ Nestora Žučného Laliť Југословенска 49 Juhoslovenská 49 Тел: 025 / 5870 – 015 E-mail: [email protected] ПИБ : 101569784 МБ: 08007543

__________________________________________________________________

КРИТЕРИЈУМ ОЦЕЊИВАЊА У НАСТАВИ РУСКОГ ЈЕЗИКА

Основне школе ,,Нестор Жучни“

(други страни језик од 5-8. разреда)

Школска година 2024/25 Наставник: Маргарета Мерник

Оцењивањем ученика од петог до осмог разреда обухваћени су следећи елементи:

Разумевање (писаног/слушаног садржаја)
Говорне способности
Способности писменог изражавања
Језичке законитости – граматика

Мерила за елемент„Разумевање“:

Недовољан 1 – не разуме усмена излагања, слушан ни писан садржај ни уз помоћ наставника.

Мерила за елемент„Говорне способности“:

Врло добар 4 – ученик говори правилно, али се изражава са мањим граматичким грешкамакоје не утичу на разумевање смисла реченице; понекад користи реч или фразукоја је неадекватна и погрешноје изговора.

Добар 3 – ученик може да комуницира иима скроман речник, смисао изреченог је понекад нејасан због граматичких грешака и нетачног реда речи, али је разумљив. Ученик има делимичних тешкоћа у читању, изговору и интонацији.

Довољан2-ученик прави велике и честе грешке у разговору и изговорушто отежаваоношто жели да каже; ретко налази праве речи и фразе, тешко сеизражава, а његов оскудан речник користи полако и са пуно оклевања упркос великој помоћи наставника.

Недовољан 1 – ученик не уме самостално да се изражава, једва користи најосновнији вокабулар, има потешкоћа у читању, изговору и интонацији. Није савладао ни најосновније граматичке структуре па је смисо изреченог ејасан и неразумљив.

Мерила за елемент „Способностиписменог изражавања“:

Мерила за елемент „Језичке законитости-граматика“:

Врло добар 4 – ученик разуме и правилно примењује научена граматичка правила, уз местимичне грешке.

Добар 3 – ученик делимично примењује научена граматичка правила уз грешке.

Довољан 2– ученик препознаје граматичка правила и повремено их минимално примењује.

Недовољан 1-ученикне препознаје граматичка правила нити уме да их примењује.

Оцењивање ученика од петог до осмог разреда је бројчано и врши се:

1) Писаним путем
2) Усменим путем
3) Праћењем активности на часу и кроз израду домаћих задатака/пројектних активности

Ученици 5. разреда имају 1 писмени задатак у другом полугодишту, а од 6. до 8.разреда један писмени задатак по полугодишту. Од 5. до 8. разреда ученици имају и најмање 1 писану проверу уз претходну најаву садржаја програма наставе и учења који ће се писмено проверавати.Распоред писаних провера дужих од 15 минута уписује се у дневник и објављује се за свако одељење на огласној табли школе и на званичној интернет страни школе.Распоред може да се мења на предлог наставника, уз сагласност одељењског већа. Писане провере постигнућа у трајању до 15 минута могу се обављати без претходне најаве и евидентирају се у педагошкој документацији наставника ради праћења постигнућа ученика.

1) Писане провере постигнућа се оцењују на основу скале која изражава однос између процента тачниходговора и одговарајуће оцене:

86-100% оцена одличан (5)
70%-85% оцена врло добар (4)
50%-69% оцена добар (3)
33%-49% оцена довољан (2)
до 32% оцена недовољан (1)

Скала може да варира у односу на постигнућа ученика, али не више од 5%.

2) Оцена добијена усменим путемсе формира на основу учениковог одговора или излагања према следећој бројчаној скали:

Добар (3) – Ученикуглавном разуме планом и програмом предвиђене појмове, речи и изразе уз делимичан степен самосталности приликом њихове примене у усменом изражавању. Ученик разуме углавном једноставније, фреквентније речи изразе, а приликом изражавања користи једноставније језичка средства и конструкције у датим комуникативним ситуацијама.Углавном правилно чита. Делимично је у стању да искаже једноставнију усмену поруку, исприча лични доживљај, преприча садржај разговора или наративног текста. Ученик у довољној мери остварује комуникацију и размењује са саговорницима кратке информације у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама. Показује делимичну способност примене језичких вештина и знања у новим ситуацијама и логичког повезивања појмова.

3) Активност ученика прати се континуирано и вреднује током целе школске године. У активност улази и редовност/благовременост/тачност израде и доношења домаћих задатака, као и редовно доношење материјала потребног за рад на часу. Степен самосталности у раду, степен ангажовања, иницијативе, начин остваривања сарадње у процесу учења са другим ученицима такође се вреднују кроз активност.

Оцена из активности може бити од значаја и за општи успех ученика из предмета, најчешће у његову корист.

Оцењивање ученика по ИОП-у

Вредновањеје усмерено на подстицање ученика на активно учествовање у настави и ваннаставним активностима, развијању његовог самопоуздања и осећаја напредовања.

При евалуацији ученика којирадепоИОП-у, примењује се индивидуални приступ у сарадњи са педагошко-психолошком службом школе

Критеријуми оцењивања за предмет

ФИЗИКА

Ученици од шестог до осмог разреда се из физике оцењују на три начина:

писмено,
усмено,
на основу активности на часу.

Усмено одговарање

Ученици увек треба да буду припремљени за усмени одговор. Могу бити испитивани сваког часа, с тим што имају право једном у току полугодишта на извињење и то пре почетка часа, уколико процене да нису спремни за одговарање. Извињење се не може искористити када наставник прозове ученика, већ искључиво пре. Оцена се уписује у дневник. Ученици могу поправљати своје усмене одговоре.

Контролне вежбе

Контролне вежбе изводиће се према унапред утврђеном плану који ће бити истакнут на сајту школе. Оцена се уписује у дневник.

У табели су истакнути критеријуми за оцењивање контролне вежбе:

оцена	проценат	образовни ниво	образовни ниво
1	0-20%
2	21%-40%	основни ниво	препознавање
3	41%-60%	средњи ниво	репродукција
4	61%-80%	средњи ниво	разумевање
5	81%-100%	напредни ниво	примена

Активност ученика

У активности ученика спадају кратки усмени одговори на часу приликом обнављања или обраде нове лекције, израда домаћих задатака, рад лабораторијских вежби, кратки пројекти, петнаестоминутне провере, израда цртежа и презентација. Настваник сваки час прати активности ученика и благовремено бележи у своју педагошку свеску. На тај начин наставник формативно оцењује ученика. Целокупна активност ученика може бити изражњна сумативном оценом у дневнику.

Петнаестоминутне провере

Овакав вид провере не мора бити унапред најављен. Служи као повратна информација ученику и наставнику о постигнућу ученика, утиче на оцену из активности и може се узети у обзир приликом утврђивања закључне оцене.

Школска свеска

Наставник може да оцени радну свеску ученика на крају полугодишта/школске године. Наставник оцењује: садржај свеске, уредност, цртеже, додатне текстове…

Критеријуми за вредновање групног рада

Групни рад	Елементи процене задатка са показатељима
Ниво постигнућа	Рад у групи	Познавање тематике	Размена, повезивање и примена идеја
*комплетно*	Ученик сарађује са члановима групе, уважава њихове потребе како би се задатак што успешније обавио.	Ученик поседује знања, активно подстиче размену идеја и знања са члановима групе и уважава њихове идеје.	Ученик размењује идеје са другима и примењује идеје за решавање задатка.
*делимично*	Ученику је потребна помоћ како би сарађивао са члановима групе.	Ученик поседује извесна знања и мало суделује у размени идеја.	Ученику је потребна помоћ у примени идеја у решавању задатка
*ништа*	Ученик је неуспешан кад ради у групи.	Ученик омаловажава мишљење осталих чланова у тиму.	Ученик не доприноси заједничком раду.

Према Правилнику о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању – „Службени гласник РС” број 34 од 17.маја 2019.

Врста, ниво и обим знања и ангажовање ученика оцењују се тако да оцену:

одличан (5) добија ученик који у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама; лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje; показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.

врло добар (4) добија ученик који у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички рaсуђуje; показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања.

добар (3) добија ученик који у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама; у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме; у довољној мери критички рaсуђуje; показује делимични степен активности и ангажовања.

довољан (2) добија ученик који знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену; у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима; понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje; показује мањи степен активности и ангажовања.

недовољан (1) добија ученик који знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене; не изводи закључке који се заснивају на подацима; критички не рaсуђуje; не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.

Закључна оцена утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена (*најмање четири оцене током полугодишта) које су унете у дневник од почетка школске године.

Закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине на крају другог полугодишта.

Опис потребних знања и вештина за добијање оцене из физике:

Оцена одличан (5)

Ученик примењује знања, укључујући и методолошка, у сложеним и непознатим ситуацијама;
Самостално и на креативан начин објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације; процењује вредност теорија, идеја и ставова;
Бира, повезује и вреднује различите врсте и изворе података
Формулише претпоставке, проверава их и аргументује решења, ставове и одлуке;
Решава проблеме који имају и више решења, вреднује и образлаже решења и примењене поступке;
Изражава се на различите начине (усмено, писано, графички, практично, и др.), укључујући и коришћење информационих технологија и прилагођава комуникацију и начин презентације различитим контекстима;
Самостално извршава сложене радне задатке поштујући стандардизовану процедуру, захтеве безбедности и очувања околине, показује иницијативу и прилагођава извођење, начин рада и средства новим ситуацијама;
Доприноси групном раду продукцијом идеја, иницира и организује поделу задатака; уважава мишљења других чланова групе и помаже им у реализацији њихових задатака, посебно у ситуацији „застоја” у групном раду; фокусиран је на заједнички циљ групног рада и преузима одговорност за реализацију продуката у задатом временском оквиру;
Утврђује приоритете и ризике и на основу тога планира и организује краткорочне и дугорочне активности и одређује потребно време и ресурсе;
Континуирано показује заинтересованост и одговорност према сопственом процесу учења, уважава препоруке за напредовање и реализује их.
Ученик репродукује градиво, разуме, надограђује стечена знања.
Самостално образлаже садржај наводећи и своје примере, решава и сложене проблеме и задатке. Одлично познаје физичке појаве, изводи закључке на основу физичких појава које је видео или замислио, повезује податке са графика и других визуелизација, корелише стечена знања са садржајима других предмета.
Може преносити своја знања другима и сигурно и јасно излаже сопствене ставове о проблематици.

Оцена врло добар (4)

Логички организује и самостално тумачи сложене садржинске целине и информације;
Повезује садржаје и концепте из различитих области са ситуацијама из живота;
Пореди и разврстава различите врсте података према више критеријума истовремено;
Заузима ставове на основу сопствених тумачења и аргумената;
Уме да анализира проблем, изврши избор одговарајуће процедуре и поступака у решавању нових проблемских ситауција;
Изражава се на различите начине (усмено, писано, графички, практично, и др.), укључујући и коришћење информационих технологија и прилагођава комуникацију задатим контекстима;
Самостално извршава сложене радне задатке према стандардизованој процедури, бира прибор и алате у складу са задатком и захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
Планира динамику рада, организује активности у групи, реализује сопствене задатке имајући на уму планиране заједничке продукте групног рада;
Планира и организује краткорочне и дугорочне активности, утврђује приоритете и одређује потребно време и ресурсе;
Континуирано показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке за напредовање и углавном их реализује.
У стању је да надогради стечена знања. Садржај образлаже самостално, користи задате примере и самостално решава проблеме и задатке. Познаје ознаке физичких величина, повезује задате податке, ретко не може да реши сложене проблеме и задатке, није самосталан у решавању најтежих задатака.
Приликом израде рачунских задатака сналази се и решава и задатке који су сасвим нови, уз повезивање свих стечених знања из свих школских предмета., коришћењем већ виђених и решених задатака.

Оцена добар (3)

Разуме и самостално објашњава основне појмове и везе између њих;
Разврстава различите врсте података у основне категорије према задатом критеријуму;
Уме да формулише своје ставове, процене и одлуке и објасни начин како је дошао до њих;
Бира и примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању проблемских ситуација у познатом контексту;
Уме јасно да искаже одређени садржај у складу са захтевом и на одговарајући начин (усмено, писмено, графички, практично, и др.), укључујући коришћење информационих технологија;
Самостално извршава рутинске радне задатке према стандардизованој процедури, користећи прибор и алате у складу са захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
Извршава додељене задатке у складу с циљевима, очекиваним продуктима и планираном динамиком рада у групи; уважава чланове тима и различитост идеја;
Планира и организује краткорочне активности и одређује потребно време и ресурсе;
Показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке за напредовање и делимично их реализује.
Ученик репродукује и разуме основне физичке појмове, разуме садржај, али је површан у његовој примени.
Садржај може образложити користећи задате примере, али уз интервенцију наставника.
Познаје основне физичке формуле, самостално решава задатке средње тежине, и проблеме.
Уме да реши рачунске задатке који су слични задацима рађеним на редовној настави.
Понекад греши приликом самосталног решавања сложених проблема или задатака.
Повезује податке приказане графицима, сликама или таблицама и интерпретира их самостално.
Јасно излаже садржаје али је нејасан у аргументацији.

Оцена довољан (2)

Познаје и разуме кључне појмове и информације и повезује их на основу задатог критеријума;
Усвојио је одговарајућу терминологију;
Закључује директно на основу поређења и аналогије са конкретним примером;
Способан је да се определи и искаже став;
Примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању једноставних проблемских ситуација у познатом контексту;
Уме јасно да искаже појединости у оквиру одређеног садржаја, држећи се основног захтева и на одговарајући начин (усмено, писмено, графички, практично, и др.), укључујући и коришћење информационих технологија;
Уз инструкције извршава рутинске радне задатке према стандардизованој процедури, користећи прибор и алате у складу са захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
Извршава додељене задатке искључиво на захтев и уз подршку осталих чланова групе; уважава чланове тима и различитост идеја;
Планира и организује краткорочне активности на основу задатих услова и ресурса;
Повремено показује заинтересованост за сопствени процес учења, а препоруке за напредовање реализује уз стално праћење.
Ученик репродукује и препознаје основне појмове: pазуме садржај, али не зна да га примени ни образложи на непознатим задацима.
Познаје основне физичке формуле, али често греши приликом самосталног решавања чак и једноставних проблема и задатака.
Препознаје податке приказане графицима, сликама или у табелама али их не може у потпуности самостално интерпретирати, већ му је потребна помоћ наставника.
Аргументује површно и несигурно па је нејасан и у излагању градива.

Оцена недовољан (1)

Ученик који не испуњава критеријуме за оцену довољан (2) и не показује заинтересованост за сопствени процес учења, нити напредак.
Ученик не препознаје основне физичке појмове, или их само може набројати.
Не показује разумевање садржаја ни уз помоћ наставника и није у стању самостално да га репродукује.
Не може самостално да решава најпростије рачунске задатке.

Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет

ИСКАЗИ СТАНДАРДА

МЕХАНИКА

Основни ниво

ФИ.1.1.1. Ученик/ученица зна појмове: мировање, кретање, правац и смер кретања, путања,

пут, време, брзина, убрзање; разликује врсте кретања према облику путање и промени

брзине; зна основне карактеристике равномерног и променљивог кретања; уме да израчуна

средњу брзину, пређени пут и протекло време ако су му познате друге две величине.

ФИ.1.1.2. Ученик/ученица познаје смисао Њутнових закона механике и разуме да је сила

узрок промене брзине и деформације тела; зна како на тело делују гравитациона сила и сила

трења и препознаје појаву инерције у примерима из свакодневног живота; разликује појмове

масе, тежине и силе Земљине теже.

ФИ.1.1.3. Ученик/ученица разуме појам притиска и зна од чега он зависи код чврстих тела, у

течностима и гасовима; познаје принцип спојених судова; разликује појмове рада, енергије и

снаге; разликује облике механичке енергије и познаје основни смисао Закона одржања

енергије; зна основне услове равнотеже полуге и познаје њену примену код једноставних механизама, препознаје и описује врсте статичке равнотеже.

Средњи ниво

ФИ.2.1.1. Ученик/ученица зна физичке величине које су одређене само бројном вредношћу

(пређени пут, време, маса, рад, енергија, снага) и оне које су дефинисане интензитетом,

правцем и смером (брзина, убрзање, сила); разуме слагање колинеарних сила и уме да одреди

њихову резултанту.

ФИ.2.1.2. Ученик/ученица зна основна својства силе трења, гравитационе силе, силе

еластичности, силе потиска и разликује их у конкретним примерима у свакодневном животу;

зна принцип рада простих машина (полуга, хидрауличне машине).

ФИ.2.1.3. Ученик/ученица разуме појам густине; уме да одреди хидростатички притисак;

разуме порекло и карактеристике атмосферског притисака.

ФИ.2.1.4. Ученик/ученица решава једноставне проблеме и задатке који се односе на средњу

и релативну брзину, равномерно и равномерно променљиво праволинијско кретање,

Њутнове законе механике, примењује директну и обрнуту пропорционалност при решавању

проблема; користи и интерпретира графички и табеларни запис зависности физичких

величина.

ФИ.2.1.5. Ученик/ученица зна од којих величина и како зависе кинетичка енергија и

гравитациона потенцијална енергија тела у близини Земље; описује трансформисање једног

облика енергије у други у складу са Законом одржања механичке енергије.

Напредни ниво

ФИ.3.1.1. Ученик/ученица разуме момент силе, разуме и примењује услове равнотеже

полуге; зна које силе делују на потопљено тело и уме да објасни понашање тела у течности

(Архимедов закон и услов пливања); разуме разлику између преношења притиска у чврстим

телима и у флуидима; разуме и примењује Паскалов закон.

ФИ.3.1.2. Ученик/ученица разуме везу између енергије и рада и зна основни облик Закона

одржања механичке енергије.

ФИ.3.1.3. Ученик/ученица уме да решава проблеме и задатке (квалитативне, рачунске, графичке, експерименталне), анализира и презентује њихове резултате.

КАЛОРИМЕТРИЈА

Основни ниво

ФИ.1.2.1. Ученик/ученица разликује основна агрегатна стања супстанце; зна да агрегатно

стање супстанце зависи од температуре и који се прелази дешавају загревањем, а који

хлађењем.

ФИ.1.2.2. Ученик/ученица зна начине промене температуре тела; препознаје ситуације у

којима долази до топлотне размене; зна да разне супстанце различито проводе топлоту и да

се запремина тела мења са променом температуре.

Средњи ниво

ФИ.2.2.1. Ученик/ученица разликује појмове температуре, топлоте и унутрашње енергије и

објашњава примере промене унутрашње енергије вршењем рада и топлотном разменом.

ФИ.2.2.2. Ученик/ученица познаје и описује топлотне појаве у свакодневном животу; уме да

прикаже неке појаве једноставним огледима (топлотно ширење, проводљивост); зна да

именује фазне прелазе; у конкретним ситуацијама уме да изабере топлотне проводнике или

изолаторе (према табличним подацима).

Напредни ниво

ФИ.3.2.1. Ученик/ученица зна разлику између унутрашње енергије и количине топлоте;

разуме карактеристичне процесе који описују промене агрегатних стања.

ФИ.3.2.2. Ученик/ученица разуме појам специфичне топлотне капацитивности и уме да

решава проблеме и задатке који се односе на топлотну равнотежу.

*ФИ.3.2.3. Ученик/ученица разуме појам специфичне топлоте фазног прелаза и уме да

решава проблеме топлотне равнотеже који укључује фазне прелазе.

ЕЛЕКТРОМАГНЕТИЗАМ

Основни ниво

ФИ.1.3.1. Ученик/ученица зна врсте наелектрисања, основне начине наелектрисавања тела и

основна својства електростатичке силе; препознаје појаву статичког електрицитета у

свакодневном животу; зна основна својства магнета и интеракције између магнета; познаје

примену магнета у пракси; зна да Земља има магнетно поље и разуме принцип рада компаса.

ФИ.1.3.2. Ученик/ученица разликује електричне проводнике и изолаторе у свакодневном

животу; зна основне елементе струјног кола и разуме улогу извора електричне струје; уме да

нацрта једноставно електрично коло; зна везу између јачине струје, напона и отпорности

проводника; разликује редну и паралелну везу отпорника (потрошача) у једноставном

електричном колу.

ФИ.1.3.3. Ученик/ученица наводи примере примене различитих деловања електричне струје

(магнетно, топлотно, механичко, хемијско) у свакодневном животу.

Средњи ниво

ФИ.2.3.1. Ученик/ученица зна да јачина поља одређује силу којом поље делује на

наелектрисање, односно магнет; уме да графички прикаже електрично поље тачкастог

наелектрисања и магнетно поље праволинијског струјног проводника; разуме појам

хомогеног поља и уме графички да прикаже хомогено електрично и магнетно поље.

ФИ.2.3.2. Ученик/ученица разуме како интензитет силе зависи од количине наелектрисања

тела, њиховог међусобног растојања и средине у којој се налазе и решава једноставне

задатке.

ФИ.2.3.3. Ученик/ученица разуме зашто метали проводе струју и како течности и гасови

могу постати проводници; зна да електрична отпорност металног проводника зависи од

његових димензија и врсте материјала од којег је направљен и на основу тога уме да

упоређује отпорности различитих проводника; уме да повеже отпорнике редно и паралелно и

израчуна еквивалентну отпорност везе.

ФИ.2.3.4. Ученик/ученица зна Омов закон за просто струјно коло; уме да повеже основне

елементе и мерне инструменте у струјно коло; може мерењем да утврди зависност јачине

струје од напона на крајевима отпорника, прикаже резултате табеларно и графички и одреди

електричну отпорност.

ФИ.2.3.5. Ученик/ученица зна од чега зависи енергија и снага електричне струје, уме да

израчуна потрошњу електричне енергије када зна снагу потрошача и економично користи

електричне уређаје.

ФИ.2.3.6. Ученик/ученица зна да магнетно поље делује силом на струјни проводник и да се

на томе заснива рад електромотора.

Напредни ниво

ФИ.3.3.1. Ученик/ученица зна када се у електричном пољу врши рад; зна везу између рада

електричне силе и напона, као и између јачине хомогеног електричног поља и напона.

ФИ.3.3.2. Ученик/ученица графички представља магнетно поље соленоида и уочава

сличност са пољем магнетне шипке; зна да одреди правац и смер силе којом магнетно поље

делује на струјни проводник и израчуна њен интензитет; разуме магнетну интеракцију

паралелних струјних проводника.

ФИ.3.3.3. Ученик/ученица примењује Омов закон на електрична кола са различитим везама

отпорника; уме да процени како се мења јачина струје у колу при промени других

параметара.

*ФИ.3.3.4. Ученик/ученица зна да се рад трансформатора, генератора и електромотора

заснива на електромагнетној индукцији и познаје основна својства наизменичне струје.

ТАЛАСИ И ОПТИКА

Основни ниво

ФИ.1.4.1. Ученик/ученица разлиује основне појмове и величине којима се описују

периодично и осцилаторно кретање: осцилатор, клатно, осцилација, амплитуда, период,

фреквенција.

Ф.И.1.4.2. Ученик/ученица зна основне карактеристике звука и праволинијског простирања

светлости; упоређује брзину звука у чврстим, течним и гасовитим срединама и зна да је

брзина светлости у вакууму највећа брзина у природи; упознат је са штетним последицама

буке и прекомерног излагања Сунчевој светлости; зна где се примењује ултразвук.

ФИ.1.4.3. Ученик/ученица зна основне законе геометријске оптике и познаје примере

одбијања и преламања светлости у свакодневном животу; може да демонстрира нека својства

звука и светлости једноставним огледима (резонанција звука, зависност висине тона од

дужине ваздушног стуба, праволинијско простирање светлости, одбијање и преламање).

Средњи ниво

ФИ.2.4.1. Ученик/ученица разуме како настаје и како се преноси механички талас; зна везу

између таласне дужине, фреквенције и брзине таласа и уме да је примени у решавању

једноставих задатака; разуме графички приказ таласа и уме са њега да одреди таласну

дужину.

ФИ.2.4.2. Ученик/ученица разуме и описује последице праволинијског простирања

светлости; разуме одбијање и преламање светлости на равним и сферним граничним

површима; зна да објасни формирање лика код огледала и сочива и разуме да димензије и

карактер лика зависе од положаја предмета; зна да је бела светлост сложена; уме да решава

једноставне квалитативне и квантитативне задатке из геометријске оптике.

ФИ.2.4.3. Ученик/ученица уме да објасни формирање лика код лупе.

Напредни ниво

ФИ.3.4.1. Ученик/ученица уме да повезује физичке величине које описују осцилаторно

кретање (елонгација, амплитуда, период, фреквенција); разуме како се мењају положај и

брзина при осцилаторном кретању и уме то да повеже са Законом одржања енергије.

ФИ.3.4.2. Ученик/ученица зна шта је индекс преламања светлости и уме да објасни његову

улогу код преламања светлости; разуме преламање светлости кроз планпаралелну плочу,

призму и сочива; разуме појаву тоталне рефлексије и њене примене у пракси.

ФИ.3.4.3. Ученик/ученица зна једначину сочива и уме да је примени; уме да објасни

принцип функционисања ока као оптичког система и формирање лика код микроскопа.

СТРУКТУРА МАТЕРИЈЕ

Основни ниво

ФИ.1.5.1.Ученик/ученица зна да је супстанца изграђена од молекула, а молекули од атома;

уме да скицира модел атома и јона (језгро, омотач) и означи протон, неутрон и електрон.

ФИ.1.5.2.Ученик/ученица зна да се нуклеарни процеси користе у енергетици; зна за могуће

штетно деловање радиоактивног зрачења и за потребу за контролом и заштитом од

радиоактивног и електромагнетног зрачења.

Средњи ниво

ФИ.2.5.1.Ученик/ученица може да објасни разлику између атома и молекула; зна да су

својства тела последица међумолекулских интеракција и топлотног кретања молекула.

ФИ.2.5.2. Ученик/ученица зна да између нуклеона делују нуклеарне силе; зна шта је

радиоактивност, може да наброји врсте зрачења и зна мере заштите.

Напредни ниво

ФИ.3.5.1. Ученик/ученица зна шта су изотопи и користи ознаке (A, Z) за масени и редни

број; зна шта је јонизација.

ФИ.3.5.2. Ученик/ученица уме да објасни појмове фисија и фузија; зна да имају улогу у

животу звезда, као и у нуклеарним реакторима, и познати су му примери мирнодопске и

ратне употребе достигнућа нуклеарне физике.

ФИ.3.5.3. Ученик/ученица зна шта су алфа, бета и гама зраци и може да напише једначине

радиоактивних распада (промене редног и масеног броја).

*ФИ.3.5.4. Ученику/ученици је познат значај физике за развој нових технологија

(суперпроводност, нанотехнологија, ласери).

МЕРЕЊЕ

Основни ниво

ФИ.1.6.1. Ученик/ученица пореди и процењује вредности основних физичких величина и

примењује процедуру мерења у физици.

ФИ.1.6.2. Ученик/ученица уме да подеси (припреми за мерење) и користи мерила и мерне

инструменте (метарска трака, мензура, термометар, хронометар) и да одреди вредност

најмањег подеока скале.

ФИ.1.6.3. Ученик/ученица зна основне мерне јединице SI и изведене мерне јединице за

брзину, убрзање, силу, енергију, снагу, електрични напон, притисак и користи префиксе

мили и кило; уме да табеларно прикаже мерене величине са одговарајућим мерним

јединицама.

Средњи ниво

ФИ.2.6.1. Ученик/ученица уме да подеси (припреми за мерење) и користи мерила и мерне

инструменте: вага, динамометар и унимер; уме да одреди вредност најмањег подеока скале и

процени тачност.

ФИ.2.6.2. Ученик/ученица зна да израчуна средњу вредност мерених величина и да попуни

табелу; зна да се за резултат мерења узима средња вредност мерења.

ФИ.2.6.3. Ученик/ученица зна дозвољене јединице мере изван SI система: литар, тона,

светлосна година; користи префиксе микро и мега; претвара мерне јединице изведених

физичких величина km/h, kWh, mbar; разликује Келвинову и Целзијусову скалу и уме да

претвара јединице из једне у другу.

Напредни ниво

ФИ.3.6.1. Ученик/ученица зна везе изведених мерних јединица и основних мерних јединица

(њутн, џул, паскал, ват, кулон, волт, тесла).

ФИ.3.6.2. Ученик/ученица уме да подеси (припреми за мерење) и користи мерила и мерне

инструменте: амперметар и волтметар; уме да изабере опсег и процени тачност мерила,

изврши мерења и анализира их.

ФИ.3.6.3. Ученик/ученица на основу описа поступка мерења утврђује његову исправност и

предлаже евентуалне корекције.

ФИ.3.6.4. Ученик/ученица зна да табеларно и графички прикаже резултате мерења и да са

графика одреди вредност мерене величине; уме да израчуна апсолутну и релативну грешку

директно мерених физичких величина и да правилно запише резултат мерења; анализира и

дискутује добијене резултате.

Предметни наставник

Наталија Међеши

ОДЛИЧАН (5)

Kњижевност

Ученик чита са разумеваъьем различите врсте књижевних дела (и остале типове текстова) и потпуно самостално уме да опише свој доживюај и да процени основни тон певаі-ьа, приповедаіъа или драмске радіъе. Самостално уме да одреди кі-ьижевни род и врсту и да анализира елементе композиције (стих, строфа; фабула, поглав/ье, епизода; чин, сцена, појава; једночинка, радио-драма). Зна карактеристике народне и ауторске кіъижевности и уме самостално да их прона§е и докаже у конкретном тексту. Потпуно усваја стилске фигуре, препознаје их у тексту и уме да их користи у усменом и писменом изражаваіъу (персонификација, поре§еіъе, ономатопеја и епитет). Потпуно усваја кіъижевне термине и појмове и препознаје их у тексту (песник и лирски субјекат, приповедач н писац; хатрен, десетерац и осмерац; описне и родо/ьубиве; митолошке, песме о раду и породичне песме). Аргументовано брани поставл>ене тезе током интерпретације кіъижевног текста, повезује и примеіъује стечена знаі-ьа на новим текстовима (тема, порука, главни и споредни мотиви, особине ликова, вредноваіъе поступала ликова, узрочно-последично низаіъе мотива). Критички се ocвpfie на прочитани текст, има развијене способности да процеіъује, самосталан је и лако долази до решеіъа. Редовно чита домаЪу лектиру и учествује у интерпретацији. На часовима је увек активан и учествује у анализи нових текстова, чита више од оног што је задато и служи се осталим изворима знаіъа.

ВРЛО ДОБАР (4)

Кіъижевност

Ученик чита са разумеваіъем различите врсте кіъижевних дела (и остале типове текстова) и готово (у потпуности} самостално уме да опише свој доживтьај и да одреди основни тон певаіъа, приповедагьа или драмске радіъе. Самостално уме да оррерн кі-ьижевни род и врсту и да анализира готово све елементе композиције (стих, строфа; фабv•а, поглав/ье, епизода; чин, сцена, појава; једночинка, радио-драма). Зна карактеристике народне и ауторске кіъижевности и уме самостално да их пpoнalje у конкретном тексту. Потпуно усваја стилске фигуре, препознаје их у тексту и уме R• »• користи у усменом и писменом изражаваіъу (персонификација, пореїјеіъе, ономатопеја и епитет). Потпуно усваја кі-ьижевне термине и по јмове и углавном их препознаје у тексту (песник и лирски субјекат, приповедач и писац; катрен, десетерац и осмерац; описне и родо/ъубиве; митолошке, песме о раду и породичне песме). Аргументовано брани постав/ъене тезе током интерпретације кFьпжевног текста, углавном самостално повезује и примеіъује стечена знагьа на новим текстовима (тема, порука, главни и споредни мотиви, особине ликова, вредноваіъе поступаю а ликова, узрочно-последично низаіъе мотивај. Критички се осврЪе на прочитани тенст, има развијене способности да процеіъује, углавном је самосталан и долази до решеі-ьа. Редовно чита домаhу лектиру и учествује у интерпретацији. На часовима је активан и учествује у анализи нових текстова, често чита више од оног што је задато и често се служи осталим изворима знагьа.

ДОБАР (3)

Кгьижевност

Ученик чита различите врсте ко ижевних дела (и остале типове текстова) и делимично уме да опише свој дожиsюај и да уз noмoh наставнина одреди основни тон певаъь а,

приповедач-ьа или драмске раріъе. Самостално уме да одреди кн>ижевни pop н тражи ‘ помоh при одре§иваюу в поте. Уз подствЩ pwдpe§yje неке елементе композиције. Зна карактеристике народ не и ауторске кгьижевности. Зна дефиниције стилских фигура, уз

помоh наставника или вршіъака препознаје их у тексту (персонификација, пореДегье, ономатопеја и епитет). Делимично усваја кі-ьижевне термине и појмове и понекад учествује у интерпретацији (песник и лирски субјекат, приповедач и писац; катрен, ресегервц и осмерац; описне и родогьубиве; мніолоыке, песме о раду н породичне песме; тема, порука, главни и споредни мотиви, особине лнкова, вредноваіъе поступака ликова, узрочно-последично низаіъе мотива). У веfіини случајева чита домаhу лектиру и понекад учествује у интерпретацији. На часовима је каткад активан и не користи додатне изворе знаіъа

ДOBOfЬAH (2)

Кгьижевност

Ученик лоше чита различите врсте кі-ьижевних дела (и остале типове текстова) и понекад делимично уме да опише свој дожив/ъај и да уз помоh наставника понекад одреди основни тон певаіъа, приповедагьа или драмске радіъе. Понекад уз помоh уме да одреди кіъижевни род и стално тражи помо?і при одре§иваі-ьу врсте. Уз подстицај ретко oдpefjyje неке елементе композиције. Разликује народну од ауторске кі-ьижевности. Препознаје неке кіъижевнотеоријске појмове уз подстицај и помоh. (персонификација, поре§еіъе, ономатопеја и епитет; песник и лирски субјекат, приповедач и писац; катрен, десетерац и осмерац; порука, особине ликова, вредноваіъе поступака ликова). У веЇзини случајева не чита домаfіу лектиру и ретко учествује у интерпретацији. На часовима је ретко активан.

НЕДОВОЈЪАН (1)

Хгьижевност

Ученик нема развијено интересовагье за читаіъе и ни уз добру мотивацију и помоh не учествује у интерпретацији. Нема основна кіъижевнотеоријска знагьа а због лошег читагьа не разуме текст. Не чита домаfіу лектиру и не учествује у интерпретацији. На часовима је неактиван.

Критеријуми за оцен>иваFье писмених задатака/вежби:

Писмени задаци су провера савладаности писменог изражаваіъа ученика и подразумевају учеников самостални рад. Уколико наставник утврди да је ученик преписао (плагирао) тylj рад у било којој мери, сматра се да ученик није одговорио на задатак и добија оцену недовол ан (1). Наставник је дужан да укаже на изворе одакле је рад преписао (слика екрана, линк, са датумом када је погледан од стране наставника), и да на тај начин доі‹ументује преписано.

Задатак се може сматрати преписаним иако наставник није утврдио да се преписиваіъе десило употребом недозво/ъених средстава, вeh је научен напамет или на други начин. Уколико наставник наше два (или више) иста задатка код различитих ученика, како садржински или по сличним грешкама, сматра се да ученици нису написали задатак без обзира ко је од кога преписао и задатак се за те ученике понав/ъа.

Све писане провере знаіъа треба писати писаним словима читко и уредно.

1-2

5-4

1 10

1-2

1-15

20-40=2; 41 60-3, тбв ,86-100-5

	. –	Погрешно писаі-ье слова, речи и интерпункције, недоследности у писаmy негације, гласовни промена.
		Језик недефинисан и сиромашан, препун
		колоквијализама и неадекватно употреб/ьеног !
		жаргона;
		Избор речи неадекватан без унутрашъье логике
		текста;
		Нејасно и компликовано;
		Понав/ьаіъе неправилних језичких облика
		(грешке у писаіъу негације, гласовних промена,
		облика речи);
	–	Недопустиве правописне грешке у односу на
		узраст ученика.
		Чист, прегледан и уредан задатак.
	–	Задатак има мрл•е, жвр/ьотине које нарушавају
		изглед текста, али не утичу на чит/ьивост
О		текста.
		Неуредан и нечитак задатак
О ^		Оригиналност и креативност у приступу теми и језичко-стилском изразу

”

l4ритеријуми вредноваіъа групног рада:

НИВО/ОЦЕНА	РАД У ГРУПИ	_	ПОЗНАВАМ-ЬЕ ТЕМАТИКЕ	РЕШАВАІ-ЬЕ ЗАДАТКА
ВИСОК	Ученик capaljyje са свим	‘	Ученик поседује знаі-ьа,	Ученик је у
одговара оценама 4 или 5	члановима групе, уважава гьихове потребе,	i	показује спремност да прикупгьа нове	потпуности посвеhен решавагьу задатка
	пажгьиво слуша друге,		информације, активно	rpyпe. Даје предлоге
	поштује договоре групе,		подстиче размену идеја	како решавати
	не касни, своје обавезе и звршава на време и	, ‘	и зна+ъа са члановима гpyпe и уважава	задатак.
	тачно.	,	Fьихове идеје, често
			поставгьа питаъьа која
			се односе на тему.
СРЕДFЬИ	Ученик capa\yje са		Ученик поседује	Учени к уз помоlп
одговара оценама 3 или 4	члановима групе уж манее тешкоfiе, повремено има проблема у кому ни кациа и али их самостално	I ,	извесна энаi-ьа и повремено суделује у размени идеја, повремено постаагьа	наставника и/или осталих чланова групе учествује у решаваі-ьу задатка. Ретко има
	решава, твоје обавс ее		питагьа која се односе на тему.	предлоге како решавати задатак али t

Ученик је дoGpo одабрао прймере којима come S-4

да аргументује став о задатој теми;

Гpalja је богата и адекватна.

1-30

Основна теза (став, поглед на тему) није

представ/ъена у довотьној мери јасно;

Недово/ьно rpalje (непоткреп/ъено, уопштено).

– Основна идеја није саопштена;

Графа илн гьени делови нису у вези са темом, односно недово/ьно исказана (кохерентна) повезаност текста;

Садржаји се везују за препричаваіъе фабуле.

1-2

О О

Гpalja је организовано изложена;

– Одабрана rpalja има вид/ъиву и логичку језиико

– смисаону повезаност;

Подела rpaïje на делове (пacyce, тј. увод,

разраду и зак/ьучак) је сврсисходна;

Свака реченица је нова мисао, без понавл>аі-ьа; Мисли се развијају прогресивно, напредујуби

према пуном одговору на тему;

5-4

1-20

Логичност редоследа излагаі-ьа није поштована у дово/ъној мери;

Подела rpaïje на делове (пacyce, тј. увод, разраду и зак/ъучак) је са маіъим одступаі-ьима; Мисли се не развијају прогресивно, има

понав/ъаіъа или враhаіъа.

– Hecpeheнa и нејасна форма приповедагьа која губи ток или га нема;

– Тешко се стиче слика о целовитости текста; Мисао нејасна и неразвијена, нема јасних

целина.

1-2

Богата и примерена лексика (разноврсност и оригиналност у избору речи у оквирима кгьижевног стандарда или функције датог језичког изражаваіъа);

Синтаксички јасно обликоваі-ье исказа (јасна и прецизна реченица, прилагодтьивост облику казиваі-ьа — субјективан или објективан однос према датој предметности, без сувишноF или недово/ъног у реченичкој структури); Поїлтоваіъе правописних правила на високом

нивоу.

5-4

1-25

Сиромашан лексичхи фонд, употреба речи непознатог и неадекватног значеі-ьа;

Честа употреба фрвза које немају своје сzнлско

оправдан-ье, уста/ъеност израза, понав/ъагьа

речи;

Синтаксички коректно, али компликовано обликовагье исказа (непотребно дуга и ман е јасна реченица, нижа прилагод/ъивост форми приповедаіъа — субјективан или објективан

орнос према датој предметности,);

оцена бодови

”

Ученик је добро одабрао примере «ојима може

да аргументује став о задатој теми; S-4

Гpalja је богата и адекватна.

1-30

Основна теза (став, поглед на тему) није представ/ъена у дово/ъној мери јасно;

Недово/ьно rpalje (непоткреп/ъено, уопштено).

– Основна идеја није саопштена;

Графа или i-ьени делови нису у вези са темом, односно недово/ъно исказана (кохерентна) повезаност текста;

Садржаји се везују за препричаваіъе фабуле.

1-2

О О

Гpatja је организовано изложена;

– Одабрана rpalja има вид/ьиву и логичку језичко

– смисаону повезаност;

Подела rpaïje на делове (пacyce, тј. увод,

разраду и зак/ьучак) је сврсисходна;

Свака реченица је нова мисао, без понавл>агьа; Мисли се развијају прогресивно, напредујуlи

према пуном одговору на тему;

5-4

1-20

Логичност редоследа излагаі-ьа није поштована у дово/ъној мери;

Подела графе на делове (пacyce, тј. увод, разраду и зак/ьучак) је са маіъим одступаі-ьима; Мисли се не развијају прогресивно, има

понав/ъаіъа или враhаіъа.

– Hecpeheнa и нејасна форма приповедаюа ксја губи ток или га нема;

– Тешко се стиче слика о целовитости текста; Мисао нејасна и неразвијена, нема јасних

целина.

1-2

– Богата и примерена лексика (разноврсност и оригиналност у избору речи у оквирима кгьижевног стандарда или функције датог језичког изражаваіъа);

Синтаксички јасно обликоваі-ье исказа (јасна и прецизна реченица, прилагодл>ивост облику казиваіъ а — субјективан или објективан однос према датој предметности, без сувишноF или недово/ъног у реченичкој структури);

Поїлтоваіъе правописних правила на високом нивоу.

5-4

1-25

Сиромашан лексички фонд, употреба речи непознатог и неадекватног значеі-ьа;

Честа употреба фраза које немају своје стилско

оправдаіъе, уста/ъеност израза, понавл>агьа

речи;

Синтаксички коректно, али компликовано обликоваіъе исказа (непотребно дуга и ман е јасна реченица, нижа прилагод/ъивост форми приповедаіъа — субјективан или објективан

орнос према датој предметности,);

I извршава уз подсеЪагье и

опомиыare.

кад га добије ради по

. Повремено има активности које не доприносе решаваюу ї задатка.

НИЗАМ

одговара оценама

2 или 3

НЕЗАДОВОЈЪАВАЈУfiИ

одговара оцени 1

Ученик повремено има сукобе у којмма напада особе а не проблем, своје обавеэе иэвршава ретко и делимично.

Ученик омета рад гpyпe,

КОП и НОСИ

неконструктивним сукобима и не извршава своје обавезе.

Учени к поседује мало Ученик минимално знала и пояазује малу доприноси решаваіъу спремност да прикуп/ъа задатака. Нема

нове информације, предлоге како ретко суделује у решавати задатке и

размени идеја, ретко када добије предлоге постав/ъа пнтагьа која слабо их реализује. се односе на тему.

Ученик ништа не зна о ‘У’ченик омета

теми и нема решавагье задатка. интересовал-ье да сазна.

Не учествује у размени идеја. Никад не постав/ъа питаі-ьа која

се односе на тему.


GLOBALNY PLAN SLOVENS K EHO JAZYKA NA SKOLSKY ROK 20 ./20 “

(5 hodin tyždenne 4 B0 hodin roéne
Porado ve	TEMATICKY	hodin	T+P HODIN’Y

		87	46	35	5		›.1 3 SJ 3 2 SJ 3 3
							›J 1 3 4 SJ 3.5 , SJ 1 3 5
							‘J 1 3 6 , SP 1 3 7 , SJ 1 3 8
							NJ 1 3 9. SJ 1 3 10 , SJ 1 3 11 ,
							J 3 t2 SJ 3 ‹ 3 SJ 3 14
							›J 1 3 15 SJ 3 16 SJ 1 3 17 ;
							J 1 3 18 , SJ.1 3 23 , SJ 1 3 24 ,
							SJ 1 3 25 SJ 1 3 26, SJ 1 3 27 ,
							Ü J 3 20 SJ 1 3 29 SJ 1 3 30
							NJ 1 3 31 . SJ 1 3 32 .SJ 3 33 .
							› J 1 3 34 , SJ 1 3 35 , SJ 2 3 2
							1 2 3 3 , SJ 2 3 4 S1 2 3 5
							J 2 3 6 SJ 2 3 7 SJ 2 3 8
							SJ 2 3 21 . SJ 2 3 23 , SJ 2 3 2d
							NJ 2 3 25 SJ 3 3 1 SJ 3 3 2 ,
							J 3 3 3 , SJ 3 3 4 , SJ 3 3 6
							SJ 3 3 9 SJ 3 3 0., SJ 3 3 11 ,
							4 3 3 2 , Su 3 3 24
	VYJADROVAN iA			19			SJ 1. J 2 , SJ 1 1 3 , SJ 1 1 4 ,
							Ÿ J ć’ . SJ 1 1 6 ,SJ 1 7 .
							NJ 1 1 8, SP 1 2 SP 2 2
							NJ 2 5 SJ 1 2 6 , SJ 1 2 7 ,
							!sJ 1 2 7 , SJ 2 4 2 , SJ 2 1 5
							NJ 2 1 6 . SJ 2 1 7 , SJ 2 2 4 ,
							NJ 2 2 5 SJ 3 1 1 . SJ 3 1 2
3	LITERATURA						SJ 4 1 , SJ d 2 . SJ 4 3
							SJ 1 4 4 SJ 4 5., SJ 1 4 6
							SJ 1 4 8 , SJ ï 4 9 , SJ 1 4 0
							SJ 2.4 1 SJ 2 4 3, SJ 2 4 6
							SJ 2 4 8 SJ 2 4 9 SJ 3 4 4
4	UVODNA A HODINA
SPOLU		180	9?	67	17	4

KOLSKŸ		ROK	201	/201
porad. čís	OBLAS†	rac.			TYP HODINY Mac/o
1. jazyk / gramatika / pravopis -kontrólne úlohy 2. literatúra a teória literatúry – domáce čítanie 3. kultúra vyjadrovania – analÿza domácich úloh – školské písomné úlohy 4. úvodná a záverečná hodina		27			1	26	54
					4		4
		32				9	41
		4			4		8
		7				16	23
					8		8
					4		4
		1			1		2
úhrne		71			22	51	144

SKOLSKY		ROK	201 .201	‘7 i/
porad. č(sIO	OBLAS†	spraG.		TYP HODINY prev. Mac/op/sy!		spolu
1. jazyk / gramatika / pravopis -kontrólne úlohy 2. literatúra a teória literatúry – domáce čltanie 3. kultúra vyjadrovania – analyza domácich úloh – śkolské plsomné úlohy 4. úvodná a záverečná hodina		27		1	26	54
				4		4
		32			• 9	41
		4		4		8
		7			16	23
				8	–	8
				4	–	4
		1		1	–	2
úhme		71		22	51	144


GLOBALNY (ROCNY) PLAN SLOVENSKE HO JAZYKA NA 9KOLSKY ROK 201, /201
				8 ro ‘tik
(4 hodiny lyždenn* 136 hodin ročne)
^orado ve ČIS10	TEM ATICK Y CELOK	Počet hod in (spolu)	TYP HOI i NY				Štand ardy
^orado ve ČIS10	TEM ATICK Y CELOK	Počet hod in (spolu)	S	OtN			Štand ardy
1	JAZYK	53	22	26	4	1	SJ 1 1.7 , SJ 1 2 7., SJ 1.3 8 , SJ.1 3 3 ; SJ.1 3 24..
							SJ 3.30 . SJ 1 3 7 , SJ.1.3 32 . SJ 2 3 6
							SJ 1.3 19 . SJ 3 3 2 SJ.1 8 SJ.1 3.2 SJ 1 3 3 ,
							SJ 1 3 4
							SJ 1 3.5 SJ 3 6 . SJ 1 3 7 SJ 1.3 8
							SJ 1 3.9 , SJ 1 3 10 . SJ 1.3 11 , SJ 3.1 2.
							3.13 . SJ 1 3 14 , SJ.1 3 15 .SJ 1 3 16 .
							3 17 SJ 1 3 18 , SJ.1 3 19 . SJ 1 3 20..
							3.21 SJ 1 3 22 , SJ.1.3 23 . SJ 1 3 24
							1 3.25 SJ 1 3.26 . SJ.1.3 27 . SJ 1 3 28
							1 3 29 SJ 1 3.30 . SJ 1 3 31 , SJ 1 3 32
							1 3 33 , SJ.1 3.34.. SJ 1 3 35 . SJ 2 3 1
							2 3 2 . SJ.2.3 3 SJ 2 3 4 , SJ 2.3 5..
							2 3 6 , SJ.2.3 7 , SJ 2 3 6 . SJ 2 3 9
							‘2 3 10 . S3.2 3 11 . SJ 2 3 12 SJ 2 3 13
							2 3 14 , SJ.2 3 5 . SJ 2 3 16 SJ 2 3 17
							2 3 18 SJ.2 3 19 , SJ 2 3 20 SJ 2 3 21
							2 3 22 , SJ 2 3 23., SJ 2 3.24 , SJ.2.3 25
							3 3 1., SJ 3 3 2 . SJ 3 3 3 SJ 3 3 4
							3.3 5 , SJ 3 3 6 , SJ 3 3 7 , SJ 3 3 8.,
							3 3 9 SJ 3 3.11 SJ 3 3 12 ,SJ 3 3 3
							3 3 14 . SJ. 3 3 15 , SJ 3 3 16 . SJ 3.3 17
							SJ 3 3 18. , SJ. 3.3 19 SJ 3 3 20 , SJ 3 3 21
							SJ 3 3 22 . SJ 3 3 23 , SJ 3 3 24
		41	11	18	2		SJ 1 1 2 SJ 1 1.3 . SJ 1 1 4 SJ 1 1 5..
	VYJA DROVAN IA						SJ 1.1 6., SJ 1 1 7 . SJ 1.8 SJ 1 2 1.,
							SJ 1 2 6 , SJ 1 2 7 , SJ 3.1 1
							SJ 1 2 2 , SJ 1 2 5 , SJ 3 1 2 SJ 3 3.,
							SJ 3 1 4 , SJ 3 2 5
	LITERATURA	42	22	15	4	1	SJ 4 SJ 1 4.2 SJ 4.3 . SJ 1 4 4.
							SJ 4 5 , SJ 4 6 . SJ 1 4 7 SJ 1 4 8
							SJ 4 9 SJ 1 4.10 .SJ 2 1 2 , SJ 2 1 3.,
							SJ 2 2 4 SJ 2 2 5. , SJ.2. 4 1 SJ 2.• 2.
							SJ 2 4 3 SJ 2 4 4 , SJ.2 4.5 . SJ 2 4 6
							Sfi 2 4 7 , SJ 2 4.8 , SJ.2 4 9 . SJ 2.4 1 0. ,
							SJ.3 4.1 SU 3 4 2 , SJ 3 4 3 , SJ 3 4 4
							SJ. 3.4 5 . SJ 3 4 9 , SJ 3 4 10

SPOLU		136	5 5	59	Z0	2

Информатика и рачунарство

Критеријуми за оцењивање

Разред пети
Оцена
5	4	3		2
– Редовно ради домаћи – Активно учествује у раду на часу – Самостално ради на часу -Креира мултимедијалну презентацију и примени основне акције едитовања и форматирања ( самостално и сараднички) – Објасни сценарио и алгоритам пројекта – анализира и дискутује програм – проналази и отклања грешке у програму	– Редовно ради домаћи – Активно учествује у раду на часу – Самостално ради задатке – Примени основне акције едитовања и форматирања дигиталне слике и текстуалног документа ( самостално и сараднички) – Сврсисходно примењује програмске структуре и блокове наредби – Користи математичке операторе за израчунавање	– Труди се да прилично редовно ради домаће задатке – Често учествује у раду на часу – Ради на часу уз мању помоћ наставника – Креира дигиталну слику – Креира текстуални документ – Креира једноставан рачунарски програм у визуелном окружењу	– Често пропусти да уради домаћи задатак – Ретко учествује у раду на часу – Ради на часу уз помоћ наставника – Прави разлику између хардвера, софтвера – Прилагоди радно окружење кроз основна подешавања – Сачува и организује податке – Наведе редослед корака у решавању једноставног логичког проблема

Разред шести
Оцена
5	4	3		2
– Редовно ради домаћи – Активно учествује у раду на часу – Самостално ради на часу -Уређује мултимедијалну презентацију која садржи видео и аудио садржаје – Чува и организује податке локално и у облаку – Разложи сложени проблем на једноставније функционалне целине (потпрограме) – Проналази и отклања грешке у програму	– Редовно ради домаћи – Активно учествује у раду на часу – Самостално ради задатке – Уређује мултимедијалну презентацију која садржи видео и аудио садржаје – Користи у оквиру програма нумеричке, текстуалне и једнодимензионе низовске вредности – Разложи сложени проблем на једноставније функционалне целине (потпрограме)	– Труди се да прилично редовно ради домаће задатке – Често учествује у раду на часу – Ради на часу уз мању помоћ наставника – Креира, уређује и структурира дигиталне садржаје који садрже табеле у програму за рад са текстом и програму за рад са мултимедијалним презентацијама – Креира и обрађује дигиталну слику – Објасни и примени одговарајућу програмску структуру (наредбе доделе, гранања, петље)	– Често пропусти да уради домаћи задатак – Ретко учествује у раду на часу – Ради на часу уз помоћ наставника – Креира, уређује и структурира дигиталне садржаје који садрже табеле у програму за рад са текстом – Креира једноставан програм у текстуалном програмском језику – Користи математичке изразе за израчунавања у једноставним програмима

Разред седми
Оцена
5	4	3		2
– Редовно ради домаћи – Активно учествује у раду на часу – Самостално ради на часу -Користи алате за стилско обликовање документа и креирање прегледа садржаја у програму за обраду текста -Користи алате за уређивање и трансформацију слике – Објасни појам хипер веза -Подешава хипер везе према делу садржаја – Уз помоћ програмске библиотеке текстуалног програмског језика исцртава елементе 2Д графике – Употребљава петље и генератор насумичних бројева за исцртавање сложенијих облика – Планира, опише и имплементира решење једноставног проблема -Проналази и отклања грешке у програму	– Редовно ради домаћи – Активно учествује у раду на часу – Самостално ради задатке – Користи алате за стилско обликовање документа и креирање прегледа садржаја у програму за обраду текста – Користи алате за уређивање и трансформацију слике – Објасни појам хипер веза – Уз помоћ програмске библиотеке текстуалног програмског језика исцртава елементе 2Д графике – Употребљава петље и генератор насумичних бројева за исцртавање сложенијих облика – Планира, опише и имплементира решење једноставног проблема	– Труди се да прилично редовно ради домаће задатке – Често учествује у раду на часу – Ради на часу уз мању помоћ наставника -Користи алате за стилско обликовање документа и креирање прегледа садржаја у програму за обраду текста – Објасни појам хипер веза – Уз помоћ програмске библиотеке текстуалног програмског језика исцртава елементе 2Д графике – Употребљава петље и генератор насумичних бројева за исцртавање сложенијих облика	– Често пропусти да уради домаћи задатак – Ретко учествује у раду на часу – Ради на часу уз помоћ наставника -Користи алате за стилско обликовање документа и креирање прегледа садржаја у програму за обраду текста – Објасни појам хипер веза – Уз помоћ програмске библиотеке текстуалног програмског језика исцртава елементе 2Д графике уз помоћ наставника

Разред осми
Оцена
5	4	3		2
– Редовно ради домаћи – Активно учествује у раду на часу – Самостално ради на часу – Отвори нови радни лист – Изврши унос података – Разликује типове података -Сортира и филтрира податке по задатом критеријуму -Разуме појам адресе ћелије -Форматира ћелије,сачува је у пдф у и одштампа -Користи формуле за израчунавање статистика -Изради графикон -Креира низове -Креира табеле -примењује библиотеке података -Исправно пише код за примену функција (сумирање, просечна вредност, минимум, максимум) -Графички представља податке -Сортира и филтрира податке у табели	– Редовно ради домаћи – Активно учествује у раду на часу – Самостално ради задатке -отвори нови радни лист – Изврши унос података – Разликује типове података -Сортира и филтрира податке по задатом критеријуму форматира ћелије -Креира низове -Креира табеле -Примењује библиотеке података -Исправно пише код за примену функција (сумирање, просечна вредност, минимум, максимум) -Графички представља податке -Сортира и филтрира податке у табели	– Труди се да прилично редовно ради домаће задатке – Често учествује у раду на часу – Ради на часу уз мању помоћ наставника – Отвори нови радни лист – Изврши унос података – Разликује типове података – Креира низове – Креира табеле – Пише код за одређену функцију/е – Израђује једноставан график – Изврши само један захтев сортирање или филтрирање	– Често пропусти да уради домаћи задатак – Ретко учествује у раду на часу – Ради на часу уз помоћ наставника -Отвори нови радни лист – Изврши унос података уз помоћ наставника – Присећање и израда основних елемената задатка уз помоћ наставника

адреса

Основна школа ,,Нестор Жучни"Југословенска 49, 25234 Лалић, Србија

Телефон и E-mail

Мени

Организација рада

Корисни линкови

DOKUMENTA ŠKOLE

Kriterijumi ocenjivanja

Оцену истиче се добија ученик који испуњава следеће исходе:

Оцену добар добија ученик који испуњава следеће исходе:

Оцену задовољава добија ученик који испуњава следеће исходе:

ЛИКОВНА КУЛТУРА

ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

Оцену врло добар (4) добија ученик који је у стању да:

Оцену добар (3) добија ученик који је у стању да:

Оцену довољан (2) добија ученик који је у стању да:

ЛИКОВНА КУЛТУРА

ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

Оцену врло добар (4) добија ученик који је у стању да:

Оцену добар (3) добија ученик који је у стању да:

Оцену довољан (2) добија ученик који је у стању да:

Оцену истиче се добија ученик који испуњава следеће исходе:

Оцену добар добија ученик који испуњава следеће исходе:

Оцену задовољава добија ученик који испуњава следеће исходе:

ЛИКОВНА КУЛТУРА

ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

Оцену врло добар (4) добија ученик који је у стању да:

Оцену добар (3) добија ученик који је у стању да:

Оцену довољан (2) добија ученик који је у стању да:

Оцену истиче се добија ученик који испуњава следеће исходе:

Оцену добар добија ученик који испуњава следеће исходе:

Оцену задовољава добија ученик који испуњава следеће исходе:

Праћењеиоцењивање

Врсте оцењивања

КРИТЕРИЈУМ ОЦЕЊИВАЊА ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

ПРЕДМЕТНА НАСТАВА

ПЕТИ – ОСМИ РАЗРЕД

Оцењивање ученика по ИОП-у

ОДЛИЧАН (5)

Књижевност

Језик

Језичка култура

ВРЛО ДОБАР (4)

Књижевност

Језик

Језичка култура

ДОБАР (3)

Књижевност

Језик

Језичка култура

ДОВОЉАН (2)

Књижевност

Језик

Језичка култура

НЕДОВОЉАН (1)

Књижевност

Језик

Језичка култура

ОДЛИЧАН (5)

Књижевност

Језик

Језичка култура

ВРЛО ДОБАР (4)

Књижевност

Језик

Језичка култура

ДОБАР (3)

Књижевност

Језик

Језичка култура

ДОВОЉАН (2)

Књижевност

Језик

Језичка култура

НЕДОВОЉАН (1)

Књижевност

Језик

Језичка култура

ОДЛИЧАН (5)

Књижевност

Основна школа ,,Нестор Жучни"
Југословенска 49, 25234 Лалић, Србија